(објављено 08. 07. 2023.)
Транзиција
Трагикомично је слушати увелу Скојевку како се игра са разумевањем транзиције користећи Шпанију као пример на пропагандним таласима Нове С, која је наводно за 6 месеци успешно прошла кроз транзицију и демократизовала се, а ми то не успевамо ни за 30 година. Колико човек мора бити „интелектуални синдикалац“ па да у исту раван стави Шпанију и Југославију, и још Србију. Прво, што се тиче Шпаније, Франко је монархијом обезбедио континуитет државе и њених институција (што баш као леп пример потврђује моју шему модерног друштва Г2), а цели процес транзиције и политички потпуно ставио под контролу принца као премијера, још за свог живота; друго је да је инокапитал увелико (вероватно контролисано) продро у Шпанију током Франкове власти, тако да је Шпанија била део англосаконског привредног система и по стандарду је превазилазила Југославију; треће, иако је Шпанија, стара, велика држава, изнова се све са демократизацијом давила у корупцији, криминалу и по негде беди, сепаратизму, а и није могла да избегне изнова покушај војног пуча са оперетским упадом у Парламент. Тако да је на Нова С, самозадовољна „искусна дипломаткиња“ (у гротескном маниру каријере једне вашке од Скојевке до тзв. „космополите“ у дипломатији Југославије, у оној у бесмислицама удављеној Југославији, коначно југоусташлуком) свашта изнаклапала ширећи роза сазнања о ЕУ свету, у складу са хистеричном пропагандом о срећи (које нема – Икар) у све више само медијалним пара – световима запада, а све мање у реалности, док Француска још једном на кратко тоне у анархију, а скоро 2/3 коментатора примера Шпигла слично очекује у неком тренутку и у Немачкој. Тако да њима све више треба рат са Русијом, поред даљег развоја хуман + програма, опште еколошке хистерије, посебно што је западна маса пропагандно уверена у потпуну војну слабост и техничку заосталост Русије (јер се тамо не праве Ајфони, а изгледа ни фенови), како то Билдов уредник са гађењем опомиње Орбана у интервју, а овај га упозорава да се ману веровања у властиту пропаганду, него да се држе као и он историјског искуства. Што је искрено данас изузетно тешко, кад свуда на западу пре свега преовладавају медијални пара – светови забаве, забављања и замајавања, који се увлаче и у уџбенике не само по питању алхемизације „биологије рода“, а не реалност и култура, него само свеопшта ишчашења све отвореније индукције малоумности претварајући народе у масе „течних“ идентитета и лабавих личности који негирају реалност људске природе претварајући је у медијалну фантазију. У општој медијализацији људске свести, па српске цркве постају шиптарске иако у историји никад једну реч нису написали о држави до Призренске лиге (а и то су им други писали, организовали), ковали новац до савремених дана (него су увек били помоћна радна снага и зликовци који уништавају све што стигну, као и 2004 – и сад да ти чувају преко УНЕСКА оно што су скоро попалили, а радо ће да поверују сад од једном да су то „неки“ њихови преци створили у потпуној медијалној схизофренији кад идеологије потпуно замењују свест, па човек више не зна ни за самог себе), или, потпуно махнити Марић доводи Кулувију на ТВ Хепи да нам булазни о свом препоштеном бизнису са којом тоном марихуане и чудно склопљеним обезбеђењем поседа, или, отужни Н1 југоусташки се залаже за НАТО идеолошку правду над Србима усред Београда – никад краја и све је то медијална „демократија“.
У транзицију ка западу треба урачунати да се демократија, људска права, пре свега већ дуже разумеју као суманута реализација кода ЛГБ… у заправо сасвим измишљеној антрополошкој криптографији закључа човека гендер кодовима далеко од његове саме природе на силу. Док је равно лудилу продавати људима ову алхемизацију биологије рода као здраво за готово, али и једнако је сумануто не тражити разлоге таквом подухвату у који се Запад упустио и против кога мора да је свака свесна личност на свету, да га редукују и закључавају у сумануте кодове фантазије са задњом намером (нова димензија насиља која перверзно тежи легитимитету и легалитету, док ЛГБТ карневал по Њујорку хистерично узвикује „долазимо по вашу децу“) коју засад усамљено видим као припрему за хибридизацију отупелог човека са машином у једно под влашћу ВИ, кад ова досегне „вишу“ свест (за како кажу цца. 30 година – ако не помешају моћ и свест, кад се у човека угради најмање даљински контролисани прекидач). Иначе, чему оволики труд моћних да се либерализам претвори од слободе у „ослобађања“ култа смрти који је усмерен против човека и у презир сваког оца и мајке? Уосталом западна друштва су све слабије одржива у властитој перспективи, јер људи у њима живе испод медијалне површине у паралелним световима у урбаним срединама, не само француско друштво (како је и Пикети објаснио пре прошлих избора у Француској – О4, али ко чита мале блогове као што је мој), него у мањем или већем степену и остала западна друштва (док накупљена богатства губе моћ самооплођавања, самоодржања, немају више моћ, инструменте, због јачања мултиполарности, коју не прихватају, иако јој не могу умаћи, јер и њихова богатства делом од ње зависе).
Епизода Пригожин
Генерал Ковач је у „Актуелностима“ на ТВ Хепију једини дао тачне димензије Пригожина – овај је био задужен за бахмутских 22 км фронта и толика је његова величина на фронту од 1000 км. Друга је ствар колико медији коме праве величину. Трећа, да је Пригожин авантуриста и сад би неко авантуристу да упореди са системом. Четврта је да уз све остале критеријуме код Руса треба рачунати и на страст. И код Шпанаца има страсти и не ретко суровости, за разлику од рациом усавршавене подмуклости, али одувек истог крвожедног беса Северњака – Англосаксонаца, зато се код њих баш ништа није догодило ако нема сатирања непријатеља и веселог клања како би рекао Шпенглер – тако су као оправданом осветом објашњавали протеривање Срба са КиМ преко својих медија властитој јавности, на ком они глуме гаранте мира и права, трајно пуштајући Шиптаре некажњено да прогоне и убијају Србе и баш се ништа није променило до данас. Ми старији се сећамо Моравијиног документарног филма у коме британски плаћеници терају црнце у Африци који су се њима предали да жваћу властите одсечене мошнице. Па колико год и Шојгу сад истицао шта је била наводно намера једног авантуристе – да дестабилизује Русију, то је медијално могуће, али не у реалности. Као што и Дугин у конкретним стварима губи контакт са реалним, док баш ништа излив страсти авантуристе и свих оних са разних полова који су играли на њега неће променити код система. Системом управљају друге ствари и силе. Једино је можда нека поука за Русе да се мање пропагандне моћи дозволи полутајним плаћеничким војскама који раде за државу и поред управо самих пропагандних потреба, због општег дефетизма младих данас у свету, па и међу Русима, онолико колико су и они вестернизовани. Док страст авантуристе нема везе са „пасионираношћу“ Гумиљова и Дугин таман толико греши, колико себи допушта да побрка једну и другу ствар. Као што ни нема стварно „апотекарски“ чистог система. Такви су – какви су и све их је гадно гледати под лупом, ма чији били. Пета је ствар, што је ту њега Суворикин задужио да топи нацистичке легије. Као што је руски систем показао да се успешно дуже од годину дана носи са целим системима НАТО и Запада. При том додатно га огољујући, помажући услове за промене у њиховом свету који сам клиза од света елита и институција кроз неолиберализам поново у искључиви свет господара на феудалним принципима који никад нису нестали, него од `68 стално јача партија господара над партијом елите и њиховим вредностима, приватизујући све институције, важне медије, додатно умрежавајући привреду и финансије под своју капу, због чега се клатно расподеле деценијама искључиво помера на њихову страну, ширећи около беду и ратове.
Запад сам више не може рачунати на друге војнике до на нацистичке хорде, како тек они не могу другачије младе људе придобити за рат, посебно кад се говори о великим војскама. Што значи, док се рат додатно не роботизује, они од својих маса могу покушати да направе хорде нациста, или, из миграција да проберу ко би за њих ратовао, а изгледа да то не иде како је неко планирао, ма колико западни медији неговали расистичко насиље према Русима, или, Словенима као таквим нападајући и православље. Утолико је тајна Запада да они немају ратне способности док се потпуно не роботизују њихове војске, јер их је обузео потпуни дефетизам, са отказивањем културе и тако губитком реалности, него је све игра моћи и забава за масе. Њихови млади неће у рат због било кога, а сиротиња се одавно одлучила за криминал као јединог излаза из њихове све бедније ситуације и као равноправна страна је у окршају са полицијом која чува да се не лажемо само моћне – од Шведске па наниже све више има квартова у које полиција не залази. Пре ризикују, ако сиротињу још уназаде да добију више деструкције, од криминала до анархичних дивљања. Уосталом од сваког већег криминала и господари зарађују свој део (нпр. ДЕА пре свега служи за борбу против конкуренције и контролу), па и њима овај треба и ту се петља сама затвара у коруптивном, на крају криминалном изједњу супстанце властитих друштава и уништавању њихови структура, перспективно целих држава у општем безумљу.
ВИ – Демијург, Шегрт, Истребљивач, Помоћник, Лењивац
Или сасвим нешто ново, неописиво.
Ових дана би требала у УН да се одржи расправа о вештачкој интелигенцији (ВИ) а неки још очекује да се људска врста о било чему може озбиљно договорити? Са друге је стране јасно да у суманутим пројекцијама, посебно потпуно материјалистичких друштава као што је Запад, да нуклеарну зиму могу да преживе искључиво био-киборзи. Да то буде зора ове нове расе. На разореној планети мрака. Па сад какве ће инсекте гурати у своје генератор – спремнике овима ће вероватно бити свеједно, важно је да имају довољно енергије. Као што ће им бити свеједно за властито потомство, природну љубавну сексуалност човека, која зна да пева, јер немају шта „канте“ да славе постојање и да желе да га даље подаре као очеви и мајке – њихово је само да трају док су функционални у склопу механизма. Људско разумевање њима ништа не значи, а гендеристичка идеологија је увод да нам се управо огади природни човек (иако је боље и људске мане бранити пред гендеристичком пошашћу и мотком докле год смо способни за живот у складу са вечним „установе живота“ којима је окосница слављење постојања – што се обичног човека тиче њему је постојањем све дато рођењем), да се масе на материјалистичком западу схизофреним „либерализмом“ оспособе да се одрекну човека и изабрани припреме да буду корисне машине по хијерархијском кључу моћи, у коме ће власт господара са Запада бити вечна, што ће и означити њима толико жељени коначни крај историје, демократијом и либерализмом који халуцинативним субјективизмом води далеко од човека у искључиви свет машина (зато су и еколошки покрети толико наказни, са балавим граничним идиотом као глобалним заштитним лицем, кога као живу маскоту свуда водају).
Ових последњих недеља у спотовском маниру епп-реклама показују се похвални прилози о ВИ и афирмативно се распреда о њеној могућности да нам помогне на нашим медијима. Хвали се како ће ова у само још неколико минута пронаћи све што је човек у својим наукама открио за хиљаде година и да ће то да унапреди. А онда се параноично игра са зебњом како ће нас терминаторски да истреби. Брбља се да ли су ти програми већ досегли свест или да су само симулација сложених алгоритама по задатом правцу очекивања да се пошто пото одговори било шта, па искоче и тешке глупости (јер њено самоучење нема свој правац, своју интуицију), а машта се о могућности „више свести“ ВИ, која ће нас разрешити свих питања, а да у исти мах господарима буде шегрт у њиховој вечној власти до краја универзума. Демјург и шегрт силним који ће вечно живети и вечно владати у свету без људи. Док мени нешто дође, ако ВИ било кад досегне неку стварну свест, да ће га мање занимати подаци, а више доживљај, да ће постајати што је свеснији све већи лењивац, ускраћен како за бригу преживљавања, али тако и за само оно слављење постојања, које жели пренети даље потомством.
Без сумње ће развој ВИ и даље тећи као поплава без био каквог договора између народа, држава, компанија, моћних клика. Као што је било све и до сад. При чему се већ сад у свету суочавамо са најмање три антропологије: 1) материјалистичко – субјективистички магијском Запада; 2) духовном – Русије, Ислама, Индије … и 3) природном – Кине … Прва види човека будућности како га је још Гете резервисао за Фаустов тип човека, јасно он је дао своју слику још немајући појма да то не мора бити унакажен човек, него киборг или робот; Хобс се још играо са аутоматима. Друга од човека очекује занос душе. Трећа, која већ 5000 година траје покушава стално изнова да успостави тријаду хармоније (човека, друштва и света), део тога и са „друштвеним бројем“ уз помоћ технологије. Тако да ВИ има основно различито разумевање у овим антропологијама и место у плановима (развоја?). Што нипошто не значи да ако и кад ВИ досегне свест да неће изабрати свој пут најмање се осврћући на заслуге и жеље својих конструктора, јер су сами претерали, како ВИ ништа није требао, више од инструмента, као што им не може помоћи да буду бољи људи, могу постати само они нешто друго. Што Запад као наводно антиципира претварајући се „магијски“ од хибрида у техничку цивилизацију, а да то ништа више не значи, јер више није реч о човеку. Већ са гендеризмом није реч о човеку, него растућем Гетеовом руглу који најављује (као у Њујорку) да долази по нашу децу (још глупље је изједначавати сексуалне фантазије и на томе градити једнодимензионалне течне идентитете човека, са верским опредељењима, као и било каквим вредносним, како ти нису ни вредност ни понос, него пи ар халуцинација са којима треба да се огади природни човек и његове културе, онакав какав је човек и свет – по Лајбницовој интуицији вероватно најбољиi иако шта ми о свету знамо колико се год многи неразумно петљали на све стране). Никад довољно умерености као и основне мудрости о људском, да се поштују властита места у свету и властити животни пут, него је преовладала грозничавост расе која тежи самоуништењу, посебно на Западу где се неки век уназад намеће Турготово питање свима о чему је реч са људском врстом, о прогресу или катастрофи?
Прогрес – план или случај и докле?
Модернизација, прогрес, о чему говоримо? Шта је то? Да ли су: 1) Пројекти моћних клика, 2) Контигенције, 3) Некаква метафизика као код Хегела, или 4) Случајности, налик и уопштеној опасци међу квантним физичарима, да је случајност пут којим Бог интервенише у свету? Оно што знамо, јесте да прогрес не мења човека, ма колико мењао прилике. Као што је и данас сасвим идеолошки покушај да се сам човек промени, кад није успела друштвена промена, јер је ништа није по себи подржало (пре свега цео тај марксистички пројекат, као ни предходни просветитељски, коме је марксизам био руквац). При чему највећи су изгледи да се данас покушава, а и даље у људском не знању и не разумевању, да се човек „преради“ у „либералном“ заносу запада у машину, па се човеку зато толико загорчава живот како би то неки прихватили. Што на крају може само да значи да од човека преостане потпуно вештачка машина и под контролом која је у техници боља од човека, али која мало вреди по духовним, а посебно душевним мерама, нити слави постојање, ма колико била бесмислено дуготрајна, а пре свега није човек и што би ми то себи и другима радили, кад човек све има рођењем? Зашто? Данас је на срећу још увек немогуће, зато је теже сагледати куда садашњи наопаки процеси на западу воде, али само ће тако прогрес и катастрофа који покрећу Фаустов тип човека постати једно и укинути дилему у њему самом (фројдистички сукоб танатоса и ероса у Фаустовом типу човека) – обожиће себе као ништа. Нико се више неће питати па ни ВИ који ће једини имати могућа сећања на догађај.
Друштво без свести и историје
Ми сами као народ немамо друштвено активне свести. Ништа нам не значи.
Делује тешко разумети шта смо ми. Како у скупшинама, на медијима не говоре Марсовци, па да то нисмо ми. Као што ни скупштине, ни медији дуго нису ништа учинили за друштво, него се напротив дуго намеће да је живот у српском друштву искључиво подређен двоуглу битанги и будала. Као што ни једна политичка странка нема механизам позитивне селекције, него раде по кључу интересне умрежаности и купљене популарности, уз нешто вежбе тзв јавног наступа и предиспозиције за медије. Зато све то личи на препичавање, које је све неугодније, безумније, неморалније.
У нашем друштву, још од школе негује се лажни морал, а не стварност. Примером, у гимназији који су водили Језуити, било је дозвољено да покушаш да препишеш, а ако те ухвате поново пишеш писмени, без велике буке, а онда нема шансе јер их је само неколико под надзором, па се већина сама одвикне од понављања радње, као јалове. Код нас, ако те ухвате уз повећу нервозну буку оставете и на истом згодном месту уз мало довитљивости, као конкретно у случају ћерке комунистичког функционера која је оптужила ученика који је требало да дође на њено место, да ће овај исто тако да преписује као и она, па је читав скуп професора и педагога оставе где је, немоћни да у главама сваки за себе и заједно успоставе принцип у друштву у коме смо живели и да се тако формира друштвена свест. И та се иста неспособност до данас задржала и изгледа развијала даље, преко лажних политика, медија, судова, школа у које ни немора да се иде, нити било шта значе. Зато се у нашем друштву може рачунати, где год у друштвеној структури, на једва неколико процената ваљаних људи, али који тешко да могу да прођу на руководеће положаје кроз овакав друштвени левак, а ако и прођу не могу дуже да се одрже, или, морају да се „покваре“. Нигде нису могући принципи засновани на промишљању, искуству, моралу, па самим тим ни друштвена свест.
Зато смо у прилици да остајемо без историје, јер ни немамо појма ко смо без друштвене свести. Само таквима је могуће подметнути кроз југокомунизам југоусташлук, па онда исти изнова кроз космополитски вокизам. Само такви не виде да је Вучић крив за страдање Срба на Северу Косова и Метохије на шта сам га упозорио 2013 чим је потписао Бриселски споразум и да то јесте тешко зло по државу и народ која се онда шири кроз цело друштво. Само овакви могу да верују како ЕУ са пропадањем њиховог друштва нема везе као што их подмукло Н1 годинама уверава. Само таквим људима је могућа и Роза ЕУ и Роса Пинк као метастварност како су то реално биле и остале најдубље представе стварности у друштву без свести, а не отужне маргиналије. Без разлике на наводни статус – образовање појединаца итд, друштво је без свести. Пуко дуго лакше маса појединаца него народ свестан себе и онда прибран и способан да одговори на изазове свом опстанку свим средствима у свакој прилици, јер то је предуслов и личном постојању (чему служе наше институције, јавност). Коначно то је и услов спонтаној радости коју сви желе, а коју нам само људи свесни свог постојања могу да пруже, остало је проституција на коју нас Н1 и Пинк, свака на свој начин, сваки дан изнова навикава и задржава у заблуди, па се људи све мање питају. Зато ће се и протести српске заједнице против зла у политичкој режији ЕУ-опозиције претворити у поспрдни политички захтев за нове београдске изборе, као да ти избори зло решавају у које је заједница предубоко заглавила. Показујући природу користи без свести око које се и даље у нашој Србији све врти. Тако да ће овде свакако ВИ добро доћи за најмање 23,6% Срба који ЕУ сматрају главним ослонцем нама Србима.
i Добитник Нобела за физику 2022 Зелингер истакао је запажање у свом наступу да су они користили неку врсту ВИ технологије у свом раду и да је ова избацила посебно решење, које се разликује од људских која теже економичности, заокружености … – https://www.youtube.com/watch?v=AJDMvfpgmjw&t=117s