(објављено 03. 03. 2022. на сајту Корени)

Уводне дефиниције:

1. НАТО није чинилац колективне безбедности, него чувар и утеривач комерцијално – финансијских интереса, пре свега Англосаксонских центара моћи, а онда и остале елите са запада; Трансформација НАТО од идеолошког војног блока у утеривача се и стога одвијала, кроз перманентно припремање и вођење ратова у последњих 30 година (разарања, уназађивања и ширења својих територијалних добитака).
2. Нема ни помена мултиполарног света док се не разгради ексклузивна западњачка инфраструктура: као што нам то случај са СФИВТОМ показује на примеру Русије. О комуникацијама да се не говори – од медија, друштвених мрежа итд; докле год је ова искључиво у њиховим рукама – што нам говори и о опште лажности сад још увек постојеће глобализације, као хегемонијалног пројекта моћника са запада.
3. Разлог зашто је Бајден доведен је да се од запада направи замак, са појасом ако треба спаљене земље око њега, како би сачували своју имовину и концесије, јер у равноправној утакмици не могу да се носи са остатком света (од демографије, нове технологије, индустрије), тако да је само питање овог времена колико још могу да заграбе око себе и где је граница њихове моћи. Сад кад ће у замку некима постати тесно и побунити се, то сад није на дневном реду.
4. Културолошка разлика запада и света се већ дуго времена ствара, на нивоу човека, јер њихов садашњи пројекат је: Треба мењати човека. Кроз идеје „нихилистичког прогресивизма“ општег одрицања од човека, искључиво експертског – инжњерског пројекта са којим се реализује дехуманизовани хуман + програм.
5. Медијализација а не култура је већ дуго управо та по свему нова реалност запада и то „забаве до смрти“ како ју је Постман насловио.

Опростите, али као неко ко припада народу који је НАТО бомбардовао, погађајући породилишта, по улицама убијао жене са касетним бомбама, коначно кињио популацију графитним бомбама, не могу са лакоћом да гледам циркус од медијског извештавања, укључујући и бизарности, да је неки украјински морнар покушао да потопи јахту свог руског шефа. Ми Срби нисмо постојали, ни наша деца у ондашњим медијима. Па сад кад се појави слика НАТО разарања из тих дана, па док им се не објасни да је то Србија, сви се згражају, а кад сазнају шта је то уствари, настаје мук и опште без шума игнорисање и јел брисање, да срећу не квари, не могу да не приметим, да је све ово сад извештачено реаговање које јасно прави разлику – пука медијално произведена хистерија, која иде и на руку већ медијално формираном стаду у које је одавно индукована малоумност на западу у њиховом привиду изузетности, за који смо сви ми из Србије, као и Ирака, и на многим другим местима небитна колатерална штета. За мене, коме је од првог дана НАТО агресије остало у сећању погађање танкова у Панчеву, преко спаљивања РТС, кад ми је изгледало да се авион тачно наместио изнад моје зграде, а ја малог сина износио из кревета, јер нас само дрвене ролетне и неколико стотина метара деле од врата РТС-а кроз који су утерали ракету да би мирне људе спалили, до задње, дивљачког пуцања на два српска цивила у Призрену, који су остављени да искрваре на тротоару и што је камера бележила, без да им било ко приђе и помогне, немам никаквог саосећања са западним сликама света. Ја немам ништа са тим нарикачама, као што за Украјинцима има толико ових који ће као плаћене нарикаче хистерично да вапе, а изгледа и у слободно време, да би им се и ја још придружио. Нити им лично требам. Као што не верујем у „планетарно саосећање“, а још мање у универзалну каузалност етичности нормативне модерне. Могу само као и сви ми констатовати догађаје у људском свету онакав какав је, и немам ја ту шта да дописујем, претерано је, а што још примера Монтење није утврдио. Хоћу да кажем нема ничег новог – људски свет није бољи ни гори, него што је био. Сад да ли је Украјина, Сирија, Србија за неког трећег посматрача није важно, као и обично само је важно за Србе, Сиријце, Украјинце и то пре свега оне и њима блиске којима се дешава. При чему су Украјинци могли одавно да избегну овакав развој догађаја, што је њихова елита добро знала, уместо што су им по сваку цену тежили итекако се припремајући са свим својим инструкторима, да буду туђе оруђе, а ми не, јер се од нас од тог истог запада тражио искључиво и само пораз, наваливши њих 18-торо изузетно дичних држава и народа да нас засипају са уранијском муницијом. Наводно боље пролази.

Тако да се ово само може гледати, као довршетак једне фазе. Отуд су америчке службе биле овај пут у прилици да говоре истину, а не да лажу, али њима је све једно, било је корисно. Оно што може да их донекле нервира што их је Русија тукла у њиховој игри и што још не знају шта раде, а још мање шта спремају. Отуда мноштво питања, од тога зашто је у специјалној операцији досад на терену било ангажовано старо оружје са руске стране. Да ли је само у питању логистика што споро напредују – није им даље јасно шта се ту игра и одвија, те отуд још више неваспитано инсистирају да је Путин постао аутистичан и да је све само у његовој лудој глави. При чему заборављају да од Сирије само трпе поразе од Русије. Као што данас што више огољују да је глобална инфраструктура само њихова, а не глобална (зато није могла да прође кинеска 5Г мрежа), прети да остану без ње. На крају да се њихов програм дехуманизације човека у забави до смрти још брже сруши у самом замку, кад не буде више других, само што то друге више неће ни интересовати.