(објављено 18. 04. 2023.)

Због по свему напорног начина на који странке и медији желе да се домогну Шапића, а без уопште покушаја да уђу у меритум ствари са градским превозом и изврше анализу материјалних чињеница овог посла у целини, почињем да сумњам у стварне мотиве и око насипа на Новом Београду. Ипак, оно основно што се намеће је да су градски секретаријати провизоријум нестручности и легло неспособности, онда осим иди ми дођи ми равнодушности и лењости, вероватно велике склоности ка корупцији, јер уместо да они у основи држе град, и то као треба да раде политичари, док ови паразитирају улагујући се и коруптивно се наплаћујући ко колико стигне, удобно чекајући своје пензије. Уосталом шта су од Београда многе власти заредом направиле већ сам толико пута писао, а кад сваки дан изађем на улицу довољне су ми ове плоче од тротоара које под ногама играју и очито је скоро немогуће да се доведу у ред и престане да се гледа како због тога људи падају, док остали разбијају врхове ципела о коцке које штрче. Међутим, да се вратимо Шапићу. О истом немам неко мишљење, јер спорт слабо пратим, а на Нови Београд ретко залазим, тако да о Шапићу оно што знам почива на оном што су ми други рекли, шта је урадио посебно у једној конкретној ситуацији и није се прославио, те медија, па је моје мишљење на основу тога пре ненаклоњено. Али, у овом случају са градским превозом и тарапаном која се шири кроз медије и странаке, више ми ствар изгледа да неко жели неком коруптивне интересе да заштити и да се странке понашају као изгубљене у преводу, а и медији су потпуно побрљавели. Просто, већ чињеница да је Град склопио такав уговор са подизвођачем наплате превоза да се на његов рачун или рачуне слива сва наплата превоза – да је подизвођач власник рачуна, а не само да има увид ради праћења преузетог посла (и евентуално заштите својих интереса), па ко је ту блесав? То не може бити случај солидног пословања и добрих намера према интересу Града и Београђана. Онда кад се на то дода да Град иако је постао по уговору наводни власник хардвера и софтвера наплате превоза, није и шифри, стварно изгледа шибицарски што трајно нарушава углед оних који су ово испреговарали и одобрили (значи пре свих Ђилас и Весић), а можда подлеже и озбиљнијим мерама државе, да утврди шта су били разлози, и чије су интересе штитили ако не Града и Београђана. Валидатор је тек прича, посебно са својих наводно 20% евиденције коришћења купљених карата (па шта онда раде грађани са допунама, ко их поништава, скупљају их ако их и даље купују?). Уосталом колико је цео њихов систем праћења превоза бесмислица и сам сам био сведок кад сам чекао трамвај на станици код Новог Гробља, да је исти пролазио на телефонском систему у мојој руци, а по шинама ко фантом, нигде га није било, да ли је то онда и та километража која се плаћа превозницима? Једном речју много је тога испливало из ове афере коју странке и медији праве док стварни актери – Ђилас и Весић ћуте. Премда је СНС за који је Весић радио (значи није више као што су ми угледни ДС-овци причали стално докон шетао испред врата Ђинђићевог кабинета у странци) у изборима обећао да ће раскинути уговор са Бусплусом. Па је тим нејасније да ли је то било тврђење пазара, јер са Кенткартом је продужен исти „штетан“ уговор какав је био са Бусплусом – како Шапић сумња и горе од тога. Изгледа као да се само нешто друго мењало у целој причи, а шта то тек треба државни органи коначно да утврде, али и медији са озбиљним истраживачким новинарством, јер како то да су нестали на мах разлози због којих је СНС хтео да раскине уговор са Бусплусом? Па је Весић као што је добро познато свима градоначелник уместо градоначелника потписао уговор са Кенткарт или Бусплусом, нек неко и то објасни у чему је разлика. Зашто не са Бусплусом? Шта је том фалило? Или је то неко подвлачење рачуна, да би се почело по новом, али за кога?

Уместо тога медији, странке сеире неутешно, па се довлаче некакви пиљари од адвоката који здушно објашњавају како је Шапићев човек починио кривично дело на основу неког парчета снимљеног разговора иако нико заправо не тврди да је остварено кривично дело, него као намеравано. Засад је само реч о афери тајно сниманог разговора, а да нико није показао, а тек доказао конкретно реализовану кривичну радњу и ко је био из тога добар. Значи човек у најгорем случају може да добије отказ због начина на који је преговарао са руководством Кенткарта (онако језуитски или швалерски их навлачио, а ови снимају ли снимају наивни ко француске собарице и навлаче њега). Нико у овом случају није срушио Савамалу и ма ко преузео одговорност (из пуке обећане користи легализације дивље изграђене зграде), зна се ко је профитирао и наложио. Ником у орману нису нашли 90.000 евра у кеси, па да се прича ију оставио женин отац, па заборавио да каже. Па Лимар после 15 година од свадбе колико ме сећање држи лепе паре чува ко хрчак код куће по плакару (па од чега је мучен приштедео да купи себи авион, још неколико свадби), па мито и ветропаркови и Брнабићка поста премијер, али и подземни контејнери који су одавно ругло и махом су избачени из употребе, док се поред њих шепуре контејнери, јер су се често заглављивали. Као што су ономад нови шпански трамваји испадали из шина (ћошак Булевара и Ресавске, а уби трамвај човека и ниже у Ресавској кад је излетео на тротоар). Па лимене покривке армираног стакла и где не треба по лифтовима у задњим данима Ђиласове власти над Београдом, па сам ко у водоводном шахту након 60 година како се њим возим, иако мој лифт има стара добра дрвена врата, без чијих затварања не може да крене. Значи, на све стране општи хаос и са смртним последицама и стално ником ништа (отимају децу, изазивају се међусобна упуцавања родитеља јер службе не знају шта раде). Зато сам за медије као подстицај направио малу оријентациону скицу, не превише тачну овог „превозничког“ посла, јер су нас по својој прилици добро извозали (сви они који су правили уговоре са Бусплус и Кенткарт), јер ни сам не знам шта су све конструктори посла смислили, а очито су били не само безобразни као са шифрама (ево ти твој стан, ал без кључа, па ти пробај да обијеш), него и маштовити, па нек почну медији да се стварно баве са истраживачким новинарством а не као паразити само да штите нечије интересе (и за то добијају аутомобиле и шта већ), јер засад то само тако изгледа, као повеће удружење паразита глувих и тупих за интересе грађана Београда:

Што се пак самог Шапића тиче, нек је испао и „случајни херој“ ако до краја истера своју намеру са превозом у граду, урадио је нешто што нико пре њега није, који су се само придруживали руљи од паразита, претварајаући Београд у стрвину. Док је мало вероватно да ће законски одговарати стварне лопуже и битанге и у овом случају, јер то већ одавно није у опису Србије као места. Као што неће моћи да прочисти градске службе, него ће он сам све морати уместо њих да проверава по неколико пута оно што би ови требало да ураде, јер га ти не намештају само намерно, него и појма немају. Нити се могу научити. Ни то није у опису Србије деценијама.