(објављено 03. 08. 2023.)

Рекламна СНС Србија

Медији нам објављују само у једном дану: о прљавштинама унутар СНС кроз рат плакатима у Гроцкој; о кривичној ујдурми секретаријата Скуштине Републике Србије са законом који се између осталог тиче конверзије државног земљишта у приватно власништво без надокнаде, искључиво у интересу јадних тајкуна, у чему је Председник Републике опет имао своју улогу пожуривши брже-боље да га потпише, а знао је да због јајарског онемогућавања скупштинске администрације закон није послат на Уставну проверу, коју не би прошао; о Ђедовићки која будућим купцима ЕПС-а, већ прави бољу потрошачку цену струје, али и гаса, који СНС спрема на муфте да прода, највероватније Норвешком државном фондуⁱ (најбогатијем међу свим државним фондовима у свету) успротив што је Томашевић донекле средио прилике у ЕПС-у, а и Научни Савет ЕПС-а се изјаснио против тога, јер је „Зелени Запад“ као што је најавио кренуо у аквизицију енергетских потенцијала са стране (о чему сам већ писао како њихова штампа теши властиту публику и у условима да производња зелене енергије нема перспективу, нити Немачка зелена стратегија има смисла како и признати економиста Х.В. Син тврди, а тешко је очекивати да ће и наредна зима бити поново блага), па ће нам још у Србији због „Западних“ потреба уводити зими ко зна колико сати рестрикције, јер ће им се моћи због СНС+СПС, или, само А. Вучића и оног према ком је у обавези. При чему кад Норгес Инвест овде загази са и најмањим процентом (јер то је начин оперисања великих инвестиора, много малих делова свуда у свету – доле је пример Немачке из 2016), нико их неће избацити, а биће како они хоће, као што и један од наслова у књизи „Коме припада свет?“ дословце гласи: „Шта радити кад у Неокапитализму Заступници капитала и Државни фондови између себе поделе свет?“

Затим поново о Дејановићки као неизбежном министру која је онолику спрдњу предходно направила са приходом породиљама – која је можда тек за нијансу боља од превртача коцки, бесконачног градитеља улица, по од њега стално прљавом Београду „пропасти за шта год се ухвати“ Весића који буквално у пандемији везе лекарима амблеме на мантилима што су нам исто медији преносили као озбиљно штиво догађаја. Уз то СНС упорно, вероватно до његове скоре смрти држи „лајавог“ Бркића као искључиво политичког затвореника на робији и прави бесмислено огавне спотове о службеницима Н1 и Нова С – јесте тешко ове као и многе друге, као са Пинка, па и РТС-а звати новинарима, кад су исти по далеко реалнијој класификацији медијски агенти (као агенти некретнина и слично). Свакако, да ово није крај само за један дан шта су медији објавили, ако се узме у обзир да је инфлација већа у Србији, него у Украјини, да мешетари сасвим опуштено варају млекаре, малинаре; да се сточни фонд стално уништава, док поскупљење хране СНС безумници објашњавају да је боље тако, јер би да није овако онда би дошли људи из окружења и све покуповали, сиц, па би они јели, уместо да ми даље гледамо у рекламној СНС Србији у храну на полицама итд. Уосталом и Борхес има причу о човеку који је хтео да сакупи шта су новине у свету, само у једном дану објавиле и за живота није успео, што ми не можемо да успемо само колико у једном дану СНС нагомила поганости и суманутости у Србији и то разни медији објаве. Док би очито прелако било али и на жалост бесмислено по значају да сакупимо обавештења о добром и то за целу деценију за коју је одговоран СНС са својим од скора наводно екс предводником.

Покушај и Погрешка

Јасно је да смо до СНС режима (без сумње коначно потпуне провале криминално-коруптивног – Ибијевски дворског карактера, који стално стење „мој народе“ док све упропаштава уз обест и опште раширени јавашлук) дошли из пре свега просте политичке игре покушаја и погрешке у којој су смењиване разне власти, а не из еволуције у тежњи ка „вишем реду поретка“, него по принципу кога демократски већина више неће у власти, па смо ту где смо, са до сад најгором друштвеном, а не само политичком опцијом: лумпенпролетеризацијом целокупног друштва које срља отужно у ненакнадиву штету. Како најглупљем међу нама не може промакнути, као што и оном са најдубљом колонијалном, коначно југоусташком свешћу мора бити одавно јасно, како је прошло Косово и Метохија и српски народ на њему, тако ће под овим режимом завршити и цела Србија и сви Срби где год били. Нити се може очекивати да неће бити „како једно тако и друго“, јер овај је режим одавно показао своју пуну физиономију, а шта је урадио са државношћу Србије на Косову и Метохији довољно говори оксиморон из званично објављене биографије Председника Александра Вучића: „… Активно учествује у преговорима Владе Републике Србије и привремених институција власти у Приштини под покровитељством Европске уније. Допринео је томе да у априлу 2013. године дође до потписивања бриселског споразума, чиме је по први пут од 1999. године створена реална основа за то да српски народ који живи на Косову и Метохији успостави институције које ће бити признате од међународне заједнице.“ – док је фактографско стање да су српске државне институције постојале на КиМ, а народ био заштићен, пре режимске бравуре 2013. и гашења српске државе на КиМ, а данас на концу виси да се над Србима изврши етничко чишћење уз сагласност „Међународне заједнице“ док сваки дан пролазе кроз тортуру, терор, од детета до старца на КиМ под окупацијом. Те је Двор режима А. Вучића само омогућио да се окупација заокружи на КиМ не водећи рачуна о насиљу коме су Срби изложени у овом гету или конц-логору , у стању које ЕУ подржава преко Мирослава Лајчака, Бореља итд – много их је. Па како онда безумно насиље да се не појави у Београду и Младеновцу и међу децом, кад је до ове мере дубински поредак затрован злом? Сво зло је допуштено и могуће је само лично испољено добро успротив режима, али и друштвене структуре, медија. Уопште ми није јасно како многи из режима спавају? За неке је несумњиво да су потпуно тупи, али већина није.

Утолико, јесте задатак нашег времена да се овај режим све са својим двором помете па и избрише из српског сећања у општем стиду, али ни то није суштина, него да се прекине са постојећим процесима. Што је далеко сложенији задатак (зато што се све креће у истом правцу, на исти начин надоле?), који неће моћи да се реши са изнова логиком кога демократски нећемо и изнова „покушајем и погрешком“, јер је тешко да ће такав приступ довести до власти која ће водити националну политику, најмање у складу са моделом „методолошког национализма“ⁱⁱ који је у основи сваке модерне националне државе. Међутим, код нас и то посебно „модерна“ ЕУ – опозиција и њихови медији, нво – воке руље из своје колонијалне свести потпуно су неспособни да Србији придају државност. Управо оно на шта је Коштуница упозорио да нас ЕУ не прихвата као државу, а најмање од Еулекса ради на поништавању наше државности, те је ЕУ-опозиција у парадоксу безумника неспособна за било какво уређење и њен поредак, колонијално прилагођени (нама Запад не нуди ни један други статус). Тако да се у Србији сучељава колонијална свест са историјском свешћу, при чему је по својој природи у партнерству са иначе постисторијском лумпенпролетерском свешћу СНС башибозука и његових сателита, који тек не могу ни да појме уређење и његов поредак.

Иначе се примитивни објективитет колонијалне свести да лако приметити, чим заусти са причом о „осуђеним злочинцима“ ( а ко није нема везе), без да се има историјске свести. Па није ни важно што нас је НАТО бомбардовао, а може бити и за наше добро или само је онај Милошевић крив. Онда да се култура помеша са забавом и потрошњом, површних, једва још душа изгубљених у пуко перфомативним могућностима спектакла медијалних пара-светова отупелих потрошача. У екстатичкој фантазији среће (а да човек није биће среће – Икар, него је илузија), срећу коју је модерна уместо Бога понудила људима, значи тек плитку илузију, која зато и завршава у само опште баналном набрајању стално нових марки кола, конфекцијских брендова одеће и додатака и дреке уместо музике у општем процесу индукције малоумности за масе у стању тоталитарне економизације живота капитализма и изгубљене у медијалним пара-световима. Отуд ни нема разлике између Н1 и ТВ Пинка, оба су пре свега медиј колонијалне свести, на шта отужни Митровић ових дана поносно подсећа. Једни информативно трабуњају као нпр Н1 изнова са позиција југоусташлука, јер се само на то своди колонијална свест у нашем случају, а други, као у свему безвезни ТВ Пинк заглупљујућим забавним наративима дегенерише где год стигне културу живота и урнише сваку памет. Па ни исти Митровић не може док говори три мисли да сложи повезано било да “озонира” крв или прича о култури запада и баш му зато много добро иде у овом у Србији изврнутом свету.

i Jakobs, Hans-Jürgen in zusammenarbeit mit dem Handelsblatt Research Institute und den internationalen Korrespondenten und Redakteuren des »Handelsblatts«,Wem gehört die Welt? Die Machtverhältnisse im globalen Kapitalismus, Knaus, 2016.

ii По његовим ауторима (Вимер/Шилер): 1) Народни суверенитет на политичком нивоу; 2) Држављанство на правном нивоу; 3) Обавезујућу узајамност (солидарност) на друштвеном нивоу и 4) Народну (етничку) хомогеност на културној равни. Док би АВ и клика сад већ да деле држављанство коме стигну (какве више везе има ова клика са нама).