Кључно о чему говоримо у транзицији и после ње:

1. Народни суверенитет, национална држава и слободни грађанин (држављанин):

1.1. да нико не може (ни једна клика) да делује против интереса народа у националној држави;

1.2. натегтнутије за сваку демократију, да народ треба да је у модерни у легибус-солутус-позицији, како то изричито наводи И. Маус.

2. Капитал и елита

2.1. Капитал је био и остао феудални рачун – Bernard, Rudden, Things as Thing and Things as Wealth, Oxford Journal of Legal Studies, Volume 14, Issue 1, Spring 1994.

2.2. Капитал се „ствара“ правним кодирањем ствари, обећања и идеја, кроз адвокатуру са доминантним ослонцем на државу, пре свих Британије и Америке – Катарина Пистор „Код капитала – како право ствара богатства и неједнакост“ – Pistor, Katharina, The Code of Capital, How the Law Creates Wealth and Inequality, Princeton University Press, 2019.

(3. Сигурност, у најосновнијем цивилизацијском смислу која је све више угрожена у процесима у савременом свету, државама и друштвима у којима се све више шире пукотине дивљаштва, како јачањем трендова због потребе капитала „стихија-друштва“, тако опште трендове очувања моћи запада у општим привидима живота кроз спектакл забаве, ништа мање замајавања а сад и понуде страха да се ратује кад је у кризи конкуренције са Глобалним Југом, кроз медијално информативно дезорјентишући „свет шумова“ који има много дужу историју развоја идеја и појмова све до негде 12. века и рађања самог западно – европског размишљања о свету и јасно самом човеку).