Миле Милошевић Блог

о политици у Србији и сродном

Од 2008. до данас графички приказ посткатастрофичних праваца цепања српског народа

У приликама неуспелог српског политичког и безбедносног одговора на изазов сепаратизма, а уз проглашен протекторат УН (УНМИК) и у присуству КФОР мировних снага по резололуцији УН 1244, 2008. након од стране Запада спонзорисане (неуважавајући УН резолуцију 1244) проглашене независности Косова и Метохије, завршила се историјска криза Србије, као и криза транзиције у катастрофи. Уз то су ДС и слични безакоњу дали легитимитет са потписивањем ССП са ЕУ, иако је од парафирања ССП-а до потписивања 17. држава ЕУ признало независност Косова и Метохије и отворено довели у питање раније испреговарани ССП са државом Србијом (другим речима прихваћено је једнако са ЕУ и ДС стране да нас ЕУ не препознаје као државу – како је Коштуница напоменуо, и као што свако објективан види до дан-данас траје лажни процес приступања са стране ЕУ са непристојним захтевима и понудама, а да би се одрекли Косова и Метохије, што узрокује и тенденцију даље дегенерације државе). Врло брзо је укинут и политички систем Србије непринципијелном коалицијом ДС и СПС-а уз снажну подршку иностраног фактора. Што је све заједно довело до умножавања подела у српском народу у виђењу садашњице и будућности. Са временом су формиране три доминантне осе културно – прото политичке поделе српског народа од којих једна води даљој дегенерацији државе и народа (интезивно ино-спонзорисане), друга, годинама доминирајући и кроз режим који стално добија изборе, јачања процеса деструкције  друштвене структуре (друштва), а трећа је све слабија да реализује максиму сваке модерне националне државе: „заједно у вредностима, удружено у потребама“.

Лумпенска и југоусташка оса показују свакодневно и унутрашњу повезаност – како једна другу јачају, са искључиво поразним ефектом по трећу, српску народњачку осу.

Колико се год Срби и данас у истраживањима изјашњавају далеко већински за очување државе Србије (очувања Косова и Метохије у саставу Србије), недвосмислено свесни своје припадности Србима као у Т.1. прети им да исцуре према лумпенској и југоусташкој оси. Ма колико да су Срби врло јасни у истраживањима према иностраним факторима, непогрешиво вреднујући њихов однос уважавања како српске државе, тако и српског народа уопште, центри отуђене моћи у Србији повезани са западним странцима су отворено антидемократски у опозицији са Србима (упорно противно најмање 2/3-ској народној вољи), или, отворено непријатељски (противно самом народном суверенитету). Што је могуће захваљујући током транзиције створених супремантних позиција и средства са којима отуђени центри увелико ексклузивно располажу у Србији (разних медија, мрежа НВО, адвокатских и дискурзивних агената од политике до културе, сомнобулних наратива, преузетих институција, контроле финансијских ресурса …), још у очитим условима да не постоји политички систем, а дуго већ влада деструкција друштвене структуре. Тако да они у потпуности занемарују суверенитет Срба, намећући подмукло понашање које иде само у корист њих и њихове клијентеле. Делујући при том у јавности и институцијама отворено против Устава а тиме државе и народа као у случају Бриселског споразума, Ф-Н споразума (и ЕУ-опозиција и владајући режим). У то не мање спадају текуће манипулације са рудним концесијама, институти као што су приватни извршитељи… једном речју нигде нема предност интерес српског народа, што полако принудно повећава круг до критичне масе присташа отуђених центара из наметнуте егзистенцијалне нужде преживљавања, а не више по природи цивилизованости стратегије опстанка и културе постојања како за заједницу тако и за сваку индивиду. Зато, и поред још увек државотворно – националног опредељења далеке већине Срба, због природе снаге, унутрашње и спољне повезаности и данас остварених мрежа интереса и моћи клика, како југоусташка оса, тако и лумпенска оса у унутарњој узајамној игри могу коначно и да реализују превагу у случају реализације и Ф-Н споразума и да се наизглед у чуду већина Срба нађе само на ове две осе као неки пандан Монтенегрина, као напрасно самооткривених југоусташа против српства (не бојим се да неће бити и ту креативни са именом) наспрам исто тако формиране масе Лумпена у узајамној борби за превласт, док обе осе воде у беду и нестанак Србије и Срба.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *