(објављено 25. 07. 2023.)

Прва мера Двора режима након масовних убистава, требало је да буде контрола по судовима и тужилаштвима случаја опроштених насилничких радњи и њихова ревизија уместо преваре са одузимањем оружија. Провера код полиције могућих насилника. Међутим, као и обично режим се наврзао на споредно, средство, уз медијамаркетинг, а не на оне који су виновници: потенцијалне извршиоце и одговорност као такву система – не само политичку, радну, него основне вредности које маркирају друштвену структуру сваког друштва, пружајући суштину сваком институционалном понашању као таквом (а то поодавно нисмо видели). Уосталом и убиство и комадање које је нетом уследило у хомосексуалном кругу било је као у Маркесовој „Хроници најављене смрти“ очекивани злочин са у реалном времену преношеним фелацијом међу хомосексуалцима на друштвеној мрежи, од којих је један од тих хомосексуалних типова са наногицом, а онда је изгледа трећи испољио љубомору, што је Н1 перверзно замаглио са хистеричном кукњавом о убиству осамнаестогодишње девојке, скривајући да је реч о јавно огавним перверзијама и касапљењу на хомосексуланим маргинама нашег друштва, јер куд би такви? Тако да део индиректне одговорности сноси и Н1 са лажним представљањима појава, као и сам систем који пресуђује наногице према критеријумима које исто треба проверити, јер очигледно ни Н1, ни судство не одговарају друштву, него искључиво својим интересима (док се ни корпорације не могу руководити само својим интересима у озбиљном друштву). Па је тако по Н1 српско друштво било и остало по себи крваво и убија ни мање него невиност, а код судова се све може договорити у општем јавашлуку. Као што је исто неко време запела у јавном говору небулоза међу кретенизованим јавним манипулаторима са „фемицидом“, као да су те жене убијане само што су жене и да примера случаји породичног насиља не познају скуване остатке мужева. При чему нико никад да објасни јавне каријере оваквих безвезних термина него ови само бану из некакве сумануте кухиње нарација (па чак не могу рећи да је са „запада“ гадарија коју наше будале имитирају, јер је не видим макар у оним њиховим медијима које ја пратим, него је подземно осванула међу нама).

Анкетни Одбор

Како то Алексић и Тепићка мисле да гарантују са Анкетним одбором миран почетак школске године деци и њиховим родитељима? Одакле им таква умност и морална снага која ће још на све друге у друштву чудесно да делује кад и све што о њима знамо премало иде у прилог било каквом умном? На страну још и Тепићкина малициозна осионост са изјавом о имању и немању „тапије на бол“ упућене оним родитељима који су напрасно преко својих адвоката тражили да Анкетни одбор не заседа док се води судски поступак, а двор је режима усрдно пожурио да им „људски“ удовољи. Тако је све заједно илузија у којој се очекује да се људи опредељују према једнако нестварним странама. Како ни Анкетни одбор не може по себи да гарантује било шта, а најмање миран почетак нове школске године и било шта слично са тиме, а ни судски поступак, који ће трајати вероватно неколико година. Деце нема, родитељи остају, а одавно дезорјентисано друштво сигурно да неће доживети никакву чудесну катарзу, нити институције постати одједном мудре и одговорне, макар успети да се држе закона, а у сваком раду треба и мало више од тога.

Проблем тако свакако остаје изван илузија које ће једино наставити да се шире, нудећи изнова опције да се опредељујемо између медијално као нечег, а заправо ничег. Као што је и бунт српске заједнице против насиља усмерен према општем одсуству вредности у друштву које стално изнова преживљава у илузијама, док је убиство деце био и остао повод. Управо вредностима културе живота са чиме се наша пракса као и јавност најмање баве. Него су сва дешавања, све комуникације подређене само нечијим интересним агендама, мање или више идеолошки артикулисаним као наводним оправдањима, закључно са либерализмом који сам не познаје никакве границе, на крају је и против човека; и субјективизмом којем се све може.

Уосталом, шта нам је Маринка Тепић са ничим изазване „Групне слике са дамом“ (Хајнрих Бел) прочитала у камеру шта је план Анкетног одбора, јер шта ти поред ње згурани раде, кад сами ама баш ништа не говоре кварећи слику? Па ништа нам ни она није рекла што већ не знамо, уз додатак да би могли Александра Вучића да ови позову да им рапортира, али свима је јасно да се само трапаво шале. Свакако да би раније поступајућа тужитељка у случају Младеновачког масовног убице могла нешто ситно да каже што га је пустила у неком од предходних дивљања и? Као што јурњава за полицајцем који је у оном дану шока показао радне планове и списак мета масовног убице КК у тренутку када смо сви били унезверени шта се то догодило је ситно жртвовање опет пуким илузијама значења, јер смо сви тад хтели само да разумемо, па и сама полиција, и у томе пронађемо малу утеху, у лошим променама кроз које ово друштво пролази, где зло има све мање чега да се боји, од малих до највећих ствари.

Вероватно је тачно да Анкетни одбор не може бити суспендован пуким дописом Председника Скуштине Србије, али је очито и мандат овог тела несврсисходно постављен и свео би се на гомилу илузија, уместо да уђе у природу ствари, вредности које нам недостају, а што природи, посебно руководећих личности није ни својствено, како ови могу тек по нешто да наклапају, као што ни сама ствар није пуко политичка. Друга би ствар била кад би они А Вучића и Дачића позвали да политички одговарају због дешавања Србима на Косову и Метохији и угрожавања Државе Србије од Бриселских споразума до данас. Што опет ни Тепићки, ни сличним нипошто не одговара.