(објављено 04. 02. 2023.)

У сећању наше историје ми смо препознавали наше великане као Силне, Нејаке, Лажне, Велике, а на жалост отпочео је конкурс међу нама Србима, ако буде уопште писане или макар још усмене предаје о нама самима, међу нама, да ћемо сазнати и за Бедне.

У овој фази друштвених и историјских догађаја није лако писати рационално о нашој збиљи, јер то је време одавно прошло, већ тим што дуго ни не именујемо стварним именима појаве, нити се ни свакодневни, а тек не историјски догађаји разумеју, да би уопште имали циљеве. Па нас ово друго одговарајуће сепаратним интересима и његовој естетици са којом се сусрећемо неће ничему више одвести него искључиво даљем метежу и расулу дуго већ трајућег процеса периферизације и провинцијализације наше нације и државе (а самим тим и обезвређивању нас самих као људи). Тако да што се Косова и Метохије тиче преостале опције су или СТ Протића или М Бешлина – прва, Протићева, која тражи да позовемо Србе са КиМ у збегове у ужу Србију и беду избегличких кампова; и друга, Бешлинова, да се одсад сви правимо луди, као и иначе у делу посебно наводно наше медијалне јавности, као да се на КиМ ништа битно не дешава, и то потпуно наопако, и то свакодневно, у општој престабилизованој халуцинацији о ЕУ и да зато у потпуности прихватимо њихов нови – стари план за КиМ (како ионако колективни запад јесте тај који управља са КиМ; као што су га они дивљачким насиљем окупирали 1999 и скројили по својој мери окупациону власт, а та деценијама спроводи лаке руке убијање и рањавање Срба, понижавања, сваковрсну крађу и даље рушење гробаља, као да се опет суштински ништа не дешава, па поготово не мора бити промењено ни за јоту овакво опште чињење).

Ништа се ни ново у Скупштини Србије није догодило, осим што је власт одлучила да темељно и трајно саму себе самообмањује. И изгледа до краја и у једно споји СТ Протићев предлог и визију о ЕУ Бешлина, шта да радимо са Србима са КиМ, и са коначно Србијом.

Њима као да је остало само дилема како својим медијима да том циљу приведу Србе, а што осим у случају неког невероватног освешћивања саме власти лако ће да спроведу, кад ионако њихови медији од штампе до тв-емисија вести, серија, ријалитија, ништа друго не шире као нашу збиљу до дреке, секса и псовања у којима се будале праве важним. Такво нам је време, а биће да ће и остати на трагу потпуне периферизације (према западном центру) и провинцијализације (опште безумности комерцијализованог преживљавања, уместо живота, која не зна ни за речи и мисли опстанка, а још мање постојања). Као својевремено, невероватне идеје да се окупљена маса за маратон позове на протест, док је она позиварима узвратила у глас „пустите нас да трчимо“, па и даље трче.