(објављено 18. 11. 2022.)
Увек сам се питао, шта ће Руси са пре зиме освојеном Украјином, и како ће се то одразити на њихове циљеве? А да се подсетимо, то су: денацификација, демилитаризација и неутралност, или, описом, заустављање растућих НАТО апетита у спремању рата против Русије, кад куцне час у разорном приближавању руским границама (и стварањем не само своје војне него медијалне и цивилне инфраструктуре за обрачун), и далеко важније, освешћивање рубних руских народа по свакако властитом пореклу, да су изложени процесу „Бејтсове шизмогенезе“ и тим властитој периферизацији и провинцијализацији пред западним елементом (појавно нацификацијом). Као што ми одавно није било јасно зашто су Руси после Лисинчанска стали иако су у том тренутку најавили напредовању према Бахмуту и даље.
Данас изгледа као да смо се упетљали само у рат и ко ће га добити, док Украјинци и даље срамно везују људе за стубове на јавним местима, а уз помоћ западних пријатеља шире уходану и свима огавну, иоле нормалним, пропаганду о злочинима „Орки“, као да смо у Толкиновој машти прича за своје унуке, а не у стварном свету. Исти такав кретенизам смо ми у Србији слушали немо о нама и то парадоксално нашој деци (а прича је пре свега за децу, а онда недорасле идиоте), из пера назови уважених и слободних новинара и медија, који су још самим стицајем прилично незахвалне и неваспитане избеглице из БиХ, Авнојевске Хрватске. Јасно, по пореклу конвертити, усташе, или, „усташко цвеће“, што је свакако само њихов проблем док не покушавају од Новог Сада и околине да праве неки свој „републик“ као паразити за себе. Док по истраживањима у којима сам и сам учествовао Србима није ни на крај памети да се врате у Авнојевску Хрватску, јер се тамо трајно негује усташки култ и поред тога што су у ЕУ која негује „вредности“.
Овакав се исти паразитлук да уочити, кад јавно Украјинкаi утишава окупљени немачки народ у Франкфурту на Одри, незадовољна што они не пристају да се Путин упореди са Хитлером и Аушвицом, па да су са њим не могући преговори. Док још неки њен „сапатник“, кука што се локални народ буни, уместо да онако стоички прихвати своју пропаст због њих. Придошлица који су већином стигли, медијално помпезно све са својим уштирканим куцама на припремљено (медији, визе и галантно приходи), пре него и бомбе у њихове градове и села, из одавно пропале земље све накараднијих особина (којима су још успешно као дебилима подметнули председника, који је симулирао истог у тв-серији?). Исте те, које је Мерц – ЦДУ оптужио за „избеглички туризам“, па је онда морао да се извињава. Тако, да ништа реално, како свет функционише, а још мање рационално шта је стварни народни интерес Немаца, а не клике глобализоване Немачке елите, те не остаје осим медијалнога моралисања, ништа као оправдање, зашто би Немци пропадали. Уосталом то су избеглице пред ратом, а не од рата, који ће тек сад почети да долазе, још кад имају где, за сад. Како већ цца. 55% Немаца не може без државне помоћи да савлада енергетске проблеме, а бедa расте, јасно прво у оним покрајнама Немачке које су економски слабије. Уосталом, шта су избеглице као ове, зар оне не би требало да се боре за своју земљу, у самој земљи, него медији мешају наративе. Нису они Срби које су авиобомбама, ножем и паљењем истеривали и чистили ако се усуде да заостану (било да су старци, па чак пацијенти из умоболнице као током Олује), него људи који штите свој комфор на штету других. Зато западни медијални мејнстрим шири наратив о угрожености Европе, док су пре свега угрожени од скупог течног гаса из Америке. Као што се једино међу демосом у Франкфурту чуло, шта је било кад је Србија бомбардована? Да ли је неко тад причао о угрожености Европе, моралу, иако је ово било стварно угрожавање Европе, са одложеним деловањем.
Дозирано окретање бројчаника
У западним медијима Г-20 састанак још траје, испрва су мерачили да је Председник Си и остале земље у развоју прешле потпуно или делом на њихову страну, а да је Русија све изолованија, иако су баш тих дана Турци јавно одбили саучешће Американаца поводом бомбашког напада у Истанбулу, показујући да итекако знају, одакле ветар дува, а ни Председник Си колико сутрадан више није био у објавама председник, док је председник остао онај манекен из Канаде, којем је као баш нешто проблематично казао Председник Си. Затим су уследили наслови да треба правити нову велику дистанцу према Кини. Потом је уследило ћутање. Вероватно, на кратко, јер колективни запад од својих циљева још увек не одустаје и то је једино тачно.
Да ли западњачки медијални мејнстрим заслужује да се уопште више прати? Или макар лове те назови неке нијансе између редова које најављују наводне промене код клика глобалне елите. Очигледно не, како је у служби персуазивног наметања потпуно деформисаног мњења стално и сваком, тако да често преваре и искусније људе. Задња студија случаја су били избори у Америци. У најкраћем, створили су читаву фаму како ће републиканци до ногу да потуку демократе, како би за неуспех оптужили Трампа због његове кандидатуре коју сви очекују. Док је Пелоси одрадила своје са Тајваном и отишла ( неваспитано и дрско демонстрирала фундамнеталну промену америчке политике према једној Кини, и то изгледа само демократа, па је могуће и догађај са њеним мужем са тим повезан, као опомена да не раде на своју руку ) према плану (остављајући нове позиције за унутар америчке договоре елите). Наведени наратив избора на медијима су због много чега многи прихватили, највише зато што је већини пун нос од демократа у Америци и зелених у Европи, на шта је у мени симпатичној емисији Нене Брокхаус на „Билду на ТВ-у“ii Ј Бремел упозорио као вишегодишњи експерт за Америку, да је то била од почетка искључиво „медијска истина“ о изборима. Значи „спин“, како то воле код нас да зову, а овај је спин захваљујући глобалним мејнстрим медијима проширен на цео свет као сува истина.
Шта се онда око теме Русија на западу може очекивати кад се овако међусобно обрачунавају и без милости обмањују властите јавности? За све главне медије је Русија у катастрофи, посебно војно, неспособна, лоше технике, злочиначка, без морала, а тек по негде чује се усамљен глас као што је то пуковника Тиле на „НТВ“iii, да Руси спремају „ваљак“ за Украјину, који су иначе војно готови (рабе задње џепове регрутације, људи старијих годишта). Али, за мене остаје и даље отворена дилема, да ли је време? Да ли су се сви бројчаници узајамно усагласили:
1. међународна заједница иде на то да се колективни запад сам што више уруши;
2. да на запад стигне још неки милион избеглица, да досаде, а почели су, па да науче исти лекцију како већ сад нису више ексклузивни, а и све су мање добродошли, напротив;
3. да се сами Украјинци после наци авантуре поново уљуде колико могу и схвате и да Руси имају исто право на живот;
4. да колективни запад научи да и други народи имају право на живот; и
5. да западне клике глобалне елите поново схвате да су и западни народи (као што каже Русо) носиоци суверенитета у својим државама и да треба да уваже и њихов интерес, а не само свој.
Исто тако Руси су се били превише опустили у свом чекању па је НАТО са Украјинцима реализовао неке резултате, као што је вероватно Херсон враћен истима, да виде са ким стварно имају посла и где им је боље (они који су остали).
ihttps://www.youtube.com/watch?v=ZRA6H1_0yzI
iihttps://www.youtube.com/watch?v=vV_hzsaObp0
iiihttps://www.youtube.com/watch?v=clYhCCE8YX8