(објављено 29. 09. 2023.)

Срби немају никакав договор и неће га имати са Западом, јер га исти не жели

Оно чему смо од 2000-тих присуствовали на Косову и Метохији, сва страдања Срба и деградирајућа уништавања српске државности јесу управо и у покушају договора са Западом. Од у задње време доста помињаног показивања српске добре воље за договор Коштуничиним пуштањем на слободу шиптарских иредентиста и осуђених терориста, али не више од тога и након стрпљивих покушаја преговора – само одговорне тврдње да нас ЕУ не прихвата као Државу. Потом, сасвим већ политички неодговорног по интересе Србије Тадићевог преношења на исту ту ЕУ преговора (у мутном очекивању колико изгубимо државности на КиМ, толико ћемо добити због своје добре вере у процесу преговора са ЕУ – позната синтагма из тог времена и „ЕУ и КиМ“, али и Тадић је сам смогао снаге и повукао границу отвореном државном и националном пропадању Србије пред Меркеловом, па су га и његови обарали са власти, вероватно у складу са планом странаца за нову власт – тзв заговрници „белих листића“, али и део тадашњег врха ДС, посебно у Београду). Коначно, Бриселски споразум (којим је прихваћено све што је и Меркелова тражила у преумљењу Срба) и повучена је држава Србија са Севера КиМ, што је и у основи данашњих проблема државе Србије са Западом, ширења и на цели Север шиптарског некажњивог дивљаштва под јасним Западним руковођењем (политичким, војним, медијским, правним) над Србима на КиМ. У то се и без сумње може урачунати и задњи догађај у Бањској (и широки задовољни осмеси шиптарских убица, јер су имали и свој дан лова на Србе и пред публиком која им аплаудира).

Да ли је Бањска била планирано пражњење накупљеног незадовољства дневно угрожених Срба или нешто треће? Бањска је била од почетка акција испланирана да не успе и да се претвори у слободни лов и одстрел Срба. У сваком случају раст терора над Србима на Северу Косова и Метохије. Свакако никад нећемо знати, да ли је Вучић био упознат од стране налогодаваца, или, му је чак било наложено да у томе саучествује како би сачувао власт својих, као што нећемо сазнати ни за праве куваре у овом канибализму над Србима у већ античкој (библијској) трагедији живота Срба на КиМ. Бањска зверства над Србима, никад не би била могућа без те потуљене бриселске игре и Бриселског споразума Дачића и Вучића. Он уосталом у свом УН говору ништа конкретно није захтевао за Србе на КиМ, ни Државу Србију, него се бавио фељтонизмом овог времена по још увек мери Запада који преносно мења и горњи наслов: Срби немају договор са Западом и никад га неће имати, као ни било ко, него могу само да пристану да су њихов доминион, уз баш махниту варијацију да их штити од трећих, што и код нас полако пролази. Тако да истој „модерној“ парадигми потпуних лудака робује и СНС лумпенпролетеријат и ЕУ-опозициони југоусташлук: Коштуница, а не Бриселски споразуми за прве је основ трагедије, те за друге изгледа „скривено знање у самозабораву манијака“ нису нас Руси бомбардовали него НАТО, али Руси су криви заувек.

Укупно из саме Бањске смо присуствовали медијалним мрцварењима са видео-извештајима о некаквим кршевима од возила која су бесмислено препуна војничких крпа и оружија, а њих је 30-так, те тај дрон који наводно слика Радоичића који опуштено шета и седи са људима у пуш-паузи, као да нису под опсадом – што ни најмање не личи на људе у сукобу. Онда то „бежање“, по снимцима једва да су три човека потрчала, али зато салве глупости и претњи се читају и слушају на медијима (док је у том било људи који су уложили своје животе и радост својих породица). Те ако коме треба оправдање за кршење и онако тек јадних и траљавих споразума, то је само Запад (који изгледа не зна више другачије уговоре да прави), па испада добро је док им још требају изговори које и сами праве – тако цивилизовано.

„Цивилизовани“ Јовић и телефонски југоусташлук

Да није било Југославије само не би било Хрватске, а сви би Срби живели у једној држави. Као што не би ништа било од Јасеновца и осталих јама и српских стратишта. И то је само прва цена пројекта за који је крива Српска елита. Друга и она трајна је да све те које смо примили у овај пројекат који нисмо могли да изнесемо сад су искључиво југоусташе, што се најмање увукло у кожу међу 6 посто Срба, само што су много бучни, јер их подржава запад. Па се са тим хвале бивајући „демократска“ опозицију, правећи још више „југоусташких грађана“. Док сваки Србин који је у то залутао и сматра да је некакав апстрактни грађанин а неке измишљене националне државе (потајно заправо замишља да је југословенска) је заправо, хтео или не, грађанин виртуелне Југоусташије, са свима оним који и пре Југославије нису ни имали ни идентитет у културном (сем Хрвата који су имали макар опсесивну везу са куном, са чијим крзном су плаћали контрибуције), политичком, а поготово не у државном смислу (неки ни име), а сад имају своје псеудонационалне државе од остатака Југославије. Све заједно ови хибридни народи престали би да постоје, чим би изгубили елемент југоусташије, како је то дискурзивни простор у коме су се градили (инкубатор какав се само може пожелети, посебно коначно са комунистима који пошто-пото уништавају све српско измишљајући и народе), а у међувремену ови фантоми нису изградили ни неку самосвест (пре су били услужни агенти периферијских простора провинцијалног духа – имитатори присутних освајача на Балкану) и сад се ти изнова искључиво имитативно утапају у пачворк колонијалне фрагментарне свести глобалних трендова медијалних пара-светова запада за масе (ништа није илузорније него мултикулти термин у ери кансл-културе), баш кад западна глобализација пропада (ништа ни у другачијим приликама нису ове две назови државице које су усисане у ЕУ – управо зато су и примљене, као изразити примери провинцијалне масе за лако обликовање у шта год се жели).

Југоусташки грађани Србије зато тако лако немају никакву одговорност а посебно националну за српску државу, јер она им је „митски непријатељ“ (искуствено доказано и кад су чинили сву власт, немају одговорност за било шта, зато су и изазвали толику појаву лумпенпролетаријата коју СНС користи да би се одржао на власти). Као што историјски насупрот нема другог до афирмативног односа према националној држави, и тек са тих основа успешног политичког система, као и демократије на основу суверености националних држављана – грађана и општег првенства њихових интереса у односу на све могуће домаће и стране клике (види раније писано о “методолошком национализму” као и питање односа “заједнице и друштва”, без које нема друштвене солидарности), а што противречи југоусташкој хистерији и фанатизму (сви би нешто да оду увређени из Србије, ако не постане југоусташка колонија, али ни одлажење није за сваку мустру, нити ће их било ко тек тако примити, ником заправо не требају апартиди). При чему је потпуно невероватно, да упорно ни не могу Југоусташе у већини да разумеју сами своју позицију, па ни какву стварност живе, зато они своју дезорјентисаност прикривају још већом малоумном агресијом.

Није могло да буде професору Ломпару лако да седи у студију „Утиска недеље“ са професором Јовићем који се као неки службеничић на шалтеру са висине довијао да нама Србима оправда југоусташлук и агресију запада на Србију о истом трошку. Прва му је теза била, наивна, зашто Србија нема покровитеље на западу, друга још гора, гротескна пургерштина да ми ето нисмо довољно биће цивилизовани за дивљаке као што су Американци, а трећа неинтелигентни прагматизам разбацаних фраза, којим сужњи објашњавају господарево право, а у његовом случају и усташије и запада. Па је на крају више причао и о себи, него нама, иако му ништа није сметало да нам све време на ране сипа со васпитачки са висине као Фаустов ученик који већ све одавно зна. Пре свега јер нама није требала Југославија да би већина Срба живела тад у једној држави, него зато што се нездраво помешао романтизам о јужним Словенима, као и геостратешки интереси великих, али и само као идеја рационално да би то могла бити држава која трајније може да обезбеди сигурност за све јужне Словене, а не само Србе и управо да не буду ти преостали а никад са признатом краљевином или државом јужни Словени, сасвим легално за европске државе њихови доминиони, колоније, или, асимиловани. Што Јовић очито не уме историјски да разуме узимајући здраво за готово и привид садашње Словеније и Хрватске, али пре свега још одомаћенију југоусташку парадигму, и то као за нешто апсолутно – канон (наспрам ових тзв државних народа којих уопште то никад нису били, док им Срби нису овај статус дали, а онда кад смо им дали, запад нам је показао цену играња са пројектима који њима кваре посао, каква је цена за нас).

Тако се господину Јовићу причинило да су Американци закључили как’ су Срби дивљаци 80-их како су Срби реаговали на Шиптарске демострације и побуну 80-их, а заборавио је у својој површности да су их изиритирани Словенци њиховим дивљањем највише млатили. Па су зато Срби нецивилизовани. Свакако му није пал’ на памет „хрватско прољеће“ 70-их и за доказане геноцидне дивљаке Хрвате још из другог светског рата и њихове миле НДХ, да закључе как’ су ови трајно нецивилизирани. Исте оне побуне “цивилизованих” Хрвата, како ми се нека жена на Пагу правдала тих година, да она није била од оних који су српским туристима бацали аутомобиле у море. Истом оном Пагу о ком Беговић упорно пише да ни данас не може крст да опстане над стратиштима српских жртава које је бестијална усташија бацала у јаме. И сад би такав мучени кроатоцентрични Србин нешто да као мудро логицира, а и да га наши овде позивају да нам баја, заправо показујући у каквој он сам схизофренији борави, те и индукцији малоумности, да би претрајао у својој Загребачкој усташкој средини. Свакако у целој расправи се јавила и чиста карикатура телефоном да препоручи проф. Ломпару месец дана на мору у Хрватској па да слуша ХТВ. Па југоусташка СББ преноси гомилу њихових телевизија али не и телевизије из РС. Боже сачувај. Као што је и хрватски Н1 врло љубазан према усташама, што исто није ништа ново. Не знам зашто пријављена карикатура није причала како те усташе вређају Србе по Јадрану који смо им поклонили, оштећују аутомобиле, млате, бацају у море, а руља около скандира, него трабуња о телевизијама и својој увређености, па ће он одавде да оде на нашу жалост, ако се не колонизујемо.

Тако, као што је за Јовића запад цивилизацијски недостижан за Србе, па нас зато неће, код драгог Пеђе Марковића је ЕУ Моника Белучи па нас она неће, сиц. Пеђини еротски снови тако стигоше и на ТВ, али сведоче о проблему наших интелектуалаца – проблем са умишљеном даљином. Недостижношћу која се непромишља и пита да ли је уопште има – даљине, али се зато носталгично пати. Једна, пургерски хип периферије провинцијалног менталитета према центру и да је тамо све другачије, благо њему за илузије, а друга мушка у стилу Бате (У раљама живота) али исто као за Јовића, јесте недостижно. Док би ми Срби да нам се ЕУ скине са врата ни најмање се неоптерећујући бирократским репрезентацијама среће. Не треба нам никаква ЕУ, поготово Ћићолина, има таквих на Пинку и другде колико се хоће и превише. Јер, ако је у тим државама и нешто добро, најмање за нас значи да ће кроз ЕУ за нас бити исто такво као по замишљеној слици, напротив као што видимо уживо шта се на КиМ дешава са Србима под Еулексом, кад им сваки дан пуштају крв и укидају достојанство. А сутра може и глава. Пардон, већ је тако. Него је проблем код наших интелектуалаца, правих као Јовић, или, Пеђа, као и код полуинтелектуалаца или тв-водитеља као што је Папић, да су пречесто прозаични. Зато је било јако тешко пратити задњи РТС наступ АВ-а, кад је и водитељ толико прозаичан, и за суштину толико незаинтересован, само аброви га држе још донекле живахним, за остало је празан. Шта онда рећи за остале који сретно узвикују како сви исељеници грабе у ЕУ, као ултимативни доказ, као да то значи да ће долазак ЕУ овде донети било шта добро и како им то пада на памет, још кад би требало да знају да нас Србе не прихватају као државу и гледају где год могу да нас обману, уштину и драконски оштете (па и јадарит је одавно прошао кроз ЕУ папире у Бриселу, а тек остало као Вимерово писмо канцелару Шредеру о спречавању развоја Србије)?

Па се од парадигми цивилизовано, или, еротски најлепшег, или, оцвалог југокомунистичког прозаичног маниризма РТС, сигурно од свих тих парадигми не може ни доживети ни тренутак стварности, али ни живети достојанствено. Него нас гласноговорници ових парадигми даве, додуше мање хистерично од сасвим махнитог Бешлина који свуда види неко српско зло.