(објављено 24. 10. 2023.)

Иако појам (Логос
као знање објашњено на језику)
са свиме влада, људи се понашају,
као да имају сопствену моћ мишљења.
Хераклит, Фргм. 2.

Ми Срби као народ и наша држава доживели смо катастрофу из историјских и транзиционих разлога. Новонастали демократски политички систем већ 2008. није издржао политичке изазове пред њим и сломио се кроз поново незаконити (као агресија 1999) – дивљачки напад Запада на државност Србије, припреман и транзицијом у Србији, уз потписивање са српске стране ССП-еа чиме је прећутно, али свакако очигледно легитимизовна западњачка окупација дела Србије. То је та немушта игра ко највише помаже Србији него ЕУ, док нам уништавају државу и будућност, што радо похвално слепи за просте чињенице стварности понављају кретенизовани дискурзивни агенти запада међу Србима и разне адвокатске коалиције НВО сектора, медији, које све запад издашно плаћа ( припадници њихових политичких странака). Одмах затим последично је створена политички непринципијелна власт ДС и СПС кроз пуко договор интересних клика (требало је чувати марифетлуком новостечена – транзициона богатства наших скоројевића) једне (богатства до 1999) и друге стране (богатства од 2000-те) уз битну подршку и у договору са Западом, чиме је укинут суверенитет државе и народа – народни и државни интереси више нису интереси испред интереса клика. На потпуно истој раскрсници Путин је покварио посао западу са хапшењем Хордоковског, или, Кинези са Тијанменом, јер би то била и прва „обојена“ револуција и од тог тренутка започиње Шпенглеровски речено само „пропаст запада“. Иначе многи су израчунали колике се лаже о Косову и Метохије и присуству Шиптара тамо, па чак и на таквим местима као што је Википедија, која каже да је на КиМ Срба било 6%, или, неку стотину хиљада, па онда испада како је Шиптара на Косову и Метохији ни мање него око 6. милиона? По истом принципу им измишљају историју ловачким причама, а све више и културу, полако присвајајући српска културна и сакрална блага и дела, иако немају ни тренутак државне историје у историјском времену до 20 века. Као ни Хрвати, а онда једино геноцидно усташку НДХ-а, што ће и остати као једина стварна заоставштина југословенских времена, као опште присутно расистичко југоусташтво и међу још делом југокомунизованих Срба према Србима, а не само осталих припадника из тзв. „народа и народности“. Исто се и данас све „друге“ Србије, аутошовинисти и слични сабласни кружоци напајају из тог једног југоусташког извора. Какав космополитизам или вокизам све је то њима културно предалеко, осим што је суштински апстрактно (медијске уобразиље), југоусташтво је једино стварно међу њима и тиме паразитски бране пре свега своје исплативе позиције док има ко да их плаћа или по том кључу могу да отимају, користећи бахато усташки расизам према Србима заоденут у југословенство и мисле да се не види њихов по свему очигледан агресивни примитивизам. Како ни Југославија није била анационална (никад више „народа и народности“ није створено из ничег), него искључиво српски анти-национална. Зато Срби не смеју да се поколебају ни око своје државе и народа и док ове треба да зову отворено по њиховом југоусташком карактеру.

Све је то већ историја, као и будуће, да је Б. Тадић одбио да изврши чин отворене издаје иако је исту припремио (тзв. споразуми Борка Стефановића), али је био принуђен у замену да сам себи спреми свилен гајтан у привиду да је политика вештина могућег и прихвати и за себе самог изборе (чији је резултат ЕУ знао и пре затварања бирачких места и честитао Николићу, како београдски одбори ДС изгледа нису тад радили за Тадића), на којима ће на власт доћи прва пост-катастрофе управа 2012. над Србијом и Србима. Садашња историја је Тојнбијевског пролетеријатаⁱ у Србији која нас води само у пропаст и нестанак као државе и народа – тачније речено како видимо лумпенпролетеријата или лумпена који су формирали свој СНС „двор“, јер више не постоји политика како је ова за такве немогућа, како њих покреће обесмишљени поглед на свет и искључиво све обеснији нагони и антиљудска дрскост. Зато није могућ ни један артикулисани облик комуникације ни институционална уређеност, јер нису способни, доводећи не само по вертикали, него и хоризонтали лумпене сличне себи који све черупају и неспособно урушавају у истом тренутку ширећи насиље. Није ЕПС страдао другачије и поред његове у сваком погледу робусности, није случајно министарство спољњих послова још од Мркића па редом претворено у бурдељ (нагледали смо се слика по медијима „искушеница“) и то таквог формата као саветница премијерке која каже за лист Политику да историчари из неког света тек сад откривају локалитет Винче уместо да зна просте ствари, археолози а не историчари, и да се за Винчу у светској археологији одавно зна, али жена као и сви они „имају (неку) своју моћ мишљења“ (као чудо од Рагуш или нашег Миленка), а онда још читамо похвално да је ова појава ни мање била виђена за министарку културе – значи само нам даље предстоји са укорењивањем лумпена СНС двора све брже Тојнбијевско пропадање – можда спорије него оно на мах колонијано (југоусташа) тзв. ЕУ-опзиције, али је пропадање нама са њима загарантовано.

Уосталом Бриселским споразумом је без било какве сумње укуцано пропадање државе, а остало су перфидарије режима и непрекидна патња Срба на Косову и Метохији, што све чешће гледамо док двор предаје један по један елемент државности и скоре је при крају уништења државе Србије док своје поданике и масе гласача медијима држи у опијеном растројству и задовољењу нагона, сад и Бројгеловским ждерањима под шатрама у кампањи за изборе. Док све оно од 1999. што су разни српски режими и стварно лоше урадили по питању Косова и Метохије не може се упоредити са перманентном предајом Косова и Метохије од 2013 до данас. Нема начина – нема тог метра који би то могао да измери и упореди. Још ако се узме у обзир при том чину присутна беспризорност обмањивања Срба и самообмањивања лумпена која то прати (уз отворено уништавање сваке аутентичне политичке и сваке друге одбране Срба на КиМ, изручивањем најгорима међу њима да их они контролишу док двор спроводи свој наум предаје Срба). Посебно су непријатни покушаји А. Вучића да се извини како су њега странци изварали у његовој сумљивој за домаћу публику и неуверљивој игри покашаја да превари преваранте, а још је отужније кад покушава да се наводно искупи за грехе према српском народу, а само галами. При томе колико год да се овде мантрало како су странци слаби, што каже Н. Човић са друге су стране озбиљно образовани људи, а са наше ко је друго него необразовани циркузанти, сад већ лумпени. А Човић је од оних изузетно ретких савременика који је имао озбиљне резултате у раду са странцима и сигурно не говори тек тако о овим стварима.

Србија је пред ове изборе и даље у трајућем пост-катастрофичном стању, у свему поставши антиполитичка у којој се постојећа урушена друштвена структура (друштво) дели у три осе. Тачније на два начина обједињена око пропасти, један дугорочнији и други отворено расистичи орјентисан (лумпенска оса и југоусташка оса) како државе Србије тако српског народа и само једну (оса народног окупљања) коју руководи стратегија опстанка и борбе за место Србије у савременом свету који се мења. И ту је свима јасно да се трпе политичке, привредне штете, опште културно опадање, коначно демографско (а „Трансформативна моћ демографије“ⁱⁱ је одавно позната и најтеже се мењају њени исходи како почивају на много комплекснијој стварности него што је економија – тако је Европљана било у светској популацији 1950 – 21,7%, а 2015 – 10%, док опадање управо јача, баш током раста „друштва благостања“).

О економији нема смисла ни разговарати као што ни садашња инфлација није увезена (јер је у иностранству одавно опала у оним земљама са којима се сарађује) него је јасно проблем у лумпенској привредној структури паразитске отимачине сваког против сваког и криминала – па сви они дивљају носећи провизије СНС двору, али ни двор не сме да их дира, јер не би опстао. Култура се уништава са једне лумпенским растројством и нагонима, а са друге западним медијалним парасветовима све виртуелније конзумације среће, јер се нема више ресурса за све (не могу да га отму од остатка света у довољним количинама – 65% производње припада глобалном југу, као и 80% енергената), на чему почива модерна за западног човека (а које ни нема, јер човек није биће среће, давно познато – мит о Икару) чему су југоусташе приклоњене, њихови медији и кружоци тзв. неке „креативне индустрије“ и поред све евиденције бесмисла и промена. Али све заједно итекако уједињено ствара трајне демографске последице, мењајући оно Черчилово зашто ратовати ако нема културе, и у за кога, ако нема више људи.

Кратки прилог демографији

Економија, биолошки детерминизми, еманципација жена, друга демографска револуцијаⁱⁱⁱ, на известан начин се код питања демографије узимају у обзир сцијентизми. Нико не каже да није важна економија, као и еманципација, али очигледно и нису довољне као што нам то показују трендови током најбољих година „друштва благостања“ на западу у вези са самим људским животима, све мање њих жели да продужи постојање као основну вредност и демографски пад је стреловит. Као да ту има и нешто сасвим погрешно у свему томе, које претпоставља лично расположење људи и њихове могућности да задовоље себе. Па опет шта деци нудимо и шта она тако уче у нашим приликама, примера у истраживању Вукадиновића 58,6% људи је могло да оде на неки одмор, али по мом ранијем истраживању, 53,5% школске деце је било на летовању, али заправо само из 33,8% породица са школском децом и то много прецизније говори о стандарду друштва, али и будућности, какав онда деца имају однос према својој будућности у овом друштву – са колико поверења гледају на њега? На то не могу да одговоре на „силу паметне жене“ из разних НВО, него слободни одговорни људи забринути за свој народ, своју државу, а не да су западњачки глобално велике теме резервисане за њих, као генералног обрасца у политици постмодерне: стварања великих тема и диктата ко сме да се бави са њима.

Кад, где за 10 недеља распуста – од 15 јуна до 31 августа

Као што су још очекиванији показатељи расположења за људе који имају децу и оних који немају – људи без деце су расположенији. Премда пре свега људи савремене цивилизације су у највећем броју лично равнодушни (скала је формирана из збира позитивног и негативног расположења током дана по личном мишљењу испитаника).

i Тојнби, Арнолд, Проучавање историје, СЛ-ЦИД, Београд, 2002.

ii Mayer, Tilman, Die transformative Macht der Demografie, Springer VS, Wiesbaden, 2017.

iii Бобић, Мирјана, Демографија и социологија, СГ, Београд, 2007.