Миле Милошевић Блог

о политици у Србији и сродном

(објављено 31. 03. 2023.)

Шта се дешава?

Нису исте друштвене природе улични сукоби у Француској, Холандији и штрајкови синдиката у Немачкој. Док Беч као некад мој гимназијски град ни не пратим иако је и канцелар из моје бивше гимназије тврдих католика (био сам једини православац, као што сам морао да премлатим исто тако јединог Пољака), јер он није од утицаја на процесе. Као што је и Папа Франциско отишао на лечење уместо да упути хришћански апел УкроНацистима, да се окану Кијевско – печерске Ларве. Док код нас у медијима њихови аналитичари у овим процесима желе да виде исто, при чему ратни догађаји у Украјини нису катализатор, него околност више, како су корени протеста и све очитије побуне много дубљи, иако је питање да ли ће имати неког ефекта, јер је демократија на Западу мртва ствар.

Холандију потреса постмодерна рефеудализација друштва отимањем земље сељацима (уместо високог племства и цркве, сад је у интересу капитал-барона, азотних проповедника, слугањерство отуђене политике, либералних медија и државног апарата силе). При чему је либерализам давно у свом саморазумевању и тенденцијама избрисао човека и води хуман + програму (на коме је пројекат гендеристике тек успутна станица релативизације, уствари налик и Гетеовом пророчком увиду, изобличавања самог човека, те последично укидању људске културе). Тако се данас Запад сам сусреће са својим новим тоталитаризмом, након тзв. Труманове доктрине будуће америчке хегемоније. Која је почивала на: 1) војној доминацији, 2) технолошкој и научној, 3) финансијској и 4) уређењу привреде и друштва на либералним темељима и противљењу сваком тоталитаризму где је демократија била фундамент, коју је покушала да наметне целом свету, али је као што то увек историја изнова показује доживела колапс – не тек од 2008. Овај се „поредак самоукинуо“i. Тако да су данас сви заправо актуелни процеси на западу све више тоталитарни (и медијално лажљиви, обесни, деструктивни и сами само дегенеративни по питању човека, друштва и света), који све мање по себи уважавају суверенитет властитих грађана, нити државе делују у њиховом интересу, као што су већ одбацили слободно тржиште заводећи санкције у све неконтролисаној похлепи и вољи за моћ, а са све мање основа и права.

У Француској је процес у поновном проналажењу националне државеii, потпуно избачених из игре деценијама самих грађана који се сад већ безобразно више низашта не питају уз општу ерозију друштва посебно на релацији центар града – предграђа који су одавно 3 зоне беде и насиља (иако улични догађаји побуне имају особине анархије и левице). А у Немачкој је реч о све успоренијој саморегулацији њиховог типа друштвеног уговора који је направљен после 2 св. рата у Немачком друштву ( у перспективи и њима прети Француски сценарио – АФД као носилац одбране Немачког друштва и вероватно ЦСУ у Баварској, ако их глобални господари запада не преваре, како јесу у великој мери вестернизовани, и не гурну у прве редове фронта против Русије, што водећи медији упорно подгревају воке – моралисањем и стално кураже исмевањем „глупих и неспособних Руса“ иако их ови са пар А – бомби могу да избришу са карте света у само неколико минута).

Жена дрво

Да ли она мала из Новог Сада са алком у носу што јечећи цмиздри због сече дрвета спава на дрвеном кревету? Да ли је икад села на дрвену столицу, клупу у парку, а код Оље у Утиску сви у фрасу од воке-саосећања због њене тужбалице о дрвећу. При чему да се разумемо ја лично сматрам да је Србија поетски речено шумско краљевство својим духом и буним се против сваке сече дрвећа у Београду, као и сваке сувишне било где да се то дешава, али не на овај начин. Не ово воке отужно јецање осећања без било каквог знања и разума, као да никад ни једно дрво нигде није било одсечено, нити ће бити, па се зато јеца уместо смисла догађаја због којих излазе на протесте. Докле глупости? Колико нам је још уопште памети онда остало? Колико за било шта?

Карневал животиња као наставак Животињске фарме

У Београду су исто тако били протести, усмерени против западнога насртања на Србију и Србе, али су још више били усмерени на захтев да двор режима престане сам да учествује у Западном уништавању Државе Србије и да се преузимајући одговорност повуче пре него што буде потпуно касно. Уместо тога од режима се као лакмус види само Весићев карневал певања и ждрања брзих возова по некаквом степеништу у потпуном губитку разума у воке – радикализму што је изгледа унапређени СНС у свом бићу, потврђујући да се јесмо разишли са достојанством и разумом као друштво (мало је било Весићу што је везао амблеме по лекарским мантилима током короне, можда је и то још било против урока, него се сад воке-распевао са својим финим другарима).

Као да нам није доста што су се међу нама накотили продавци магле и политички лешинари, који никако неће да схвате, да ће како су Срби сад на граници потпуне обесправљености и ловина на КиМ, да ће од тренутка подржављења Косове искључиво упасти у тоталитаризам албанскога нацизма. Па њих није ни КФОР чувао досад како треба од албанскога терора, па то тек сад неће чинити НАТО. Заправо ови продавци магле само су штеточине које напросто не желе, али и не могу да разумеју да кад нас ЕУ није примила као државу, ништа добро нам ни у будућности не спрема (Коштуница одавно упозорио), него само оно што већ одавно гледамо за Србе на Косову и Метохији. Уосталом одакле су изникле те случајне појаве као што је Павле Грбовић, чији је једини учинак што је пред заказаним камерама физички насрнуо на улици током избора испред неког бирачког места на неког не превише ментално развијеног али ни опасног СНС-овца, да би овај лик сад, очито површан а самоуверен, просипао мудрости о бајковитој срећи са ЕУ, а не може да утуви или ни не жели да нас ЕУ није прихватила као државу Србију, да би се више уопште мешао у послове одраслих људи. Јесте младост дрска, али СПП, ПСГ на крају јесу тек доказ, да је нама од југословенске епизоде у историји остао једино југоусташлук да нас даље пориче иако су ови тек пет пута коришћена иста кеса чаја од југоусташлука и даље су врло штетни. У перспективи заједно са двором режима биће комбинација, где ће сваки дан њихове заједничке власти бити по годину или две мање српске историје. Заправо, то је једино што нам могу обећати, сви ови заједно, и Ђилас, и Борко Стефановић који се посебно сам стрви на националне странке, и Павле Грбовић, све заједно са двором режима који никад изгледа није ни знао за другачије. Па се то могло гледати на РТС-уiii, сво то у све тешњу кутију згурано лудило антисрпске историје будућих дана на фону још увек живахног југоусташлука у весељу и карневалу њихових бесмислених речи о будућем нормалном животу Срба у шиптарској држави Косове – које изгледа једино могуће, ако Срби постану коначно духови, а они лепи и весели у некој карневалској поворци, пренатрпаних руку од попљачканог српског блага. Можда и они тад сами поједу неки брзи воз уз хор.

iBinder, Ulrich, Oelkeres, Jürgen, Das Ende der politischen Ordnungsvorstellungen des 20. Jahrhunderts, Springer, 2020.

ii“У доба глобализације и космополитске елите појам нације је преживљен … само парола реакције. Ипак у свету који се и даље као и пре састоји од националних држава, нација остаје најсигурнији гарант права и закона и инструмент отпора … неправди …“ Lepore, Jill, Manifest für eine bessere Nation, C.H.Beck, 2020.

iiihttps://www.youtube.com/watch?v=PIBKse2wgMo

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *