(објављено 22. 04. 2022. на сајту Корени)

Никад не може ништа проћи без раскршћа, а ова је за Украјину, Одеса, и од тад се тамо само гомилају појаве усташлука. Њихова симболика јесте нацистичка, као што јој је извор британски расизам, али поље деловања су они сами – Руси од руке руских отпадника са границе према другом свету која их је усисала; као што је метод деловања – древан, вечно весело клање. Па сад док гледамо и да Усташе знају да плачу, ми треба да се ужаснемо. Зато што треба да развијемо симпатије за усташлук, јер је део програма вестернизације.

Тако, ми Срби данас треба да се приклонимо Западу, док гледамо како се овај распада, у лажима медија, општем безправу, економском ирационализму и посебно последњих 20 година у све директнијем државном тероризму у немоћи да очува себе као прве зоне света по Валерштајну, показујући у томе поново своју стварну природу. Не ону само састављену из инфантилне забаве са којом држе цео комуникацијски медијани пара-свет под својом контролом, у коме одавно нема места знању. Никад није било мање знања у праксама човечанства него данас, а више флоскула, које треба да забаве и тиме задовоље људе. Па се људи одлучују колико ће их нешто забавити, док се ко волови напајају на пре свега медијалним појилиштима за будале (па прате крештаве музиканте као биће домете слободе, гардеробере, гендеристе, стрип-филмове и остали циркус колективних забава наводног освајања среће, које нема, него је лажно обећање модерне – многе генерације више ни не знају за стварност, него је ова за њих медијални пара-свет).

Значи да је усташлук остало оно једино што Запад може да понуди осталим световима као своју стварност за њих кад се разгрне забава друштвених мрежа. Како се прва зона света одувек пре свега брани оружјем, одржава исцрпљујућом отимачином од друге две зоне света, ма колико била замотана у комплексне обланде маркетинга, економије и политика које генеришу читаве просторе света сиромаштва, па и разорених земаља, претворених у пустиње из којих стижу реке миграната у прву зону, од оних који се не подаве по светским морима. Како им ништа друго не остаје, пред насиљем прве зоне света. Посебно од 1999.

Нешто ми је одувек била килава прича да нас Британци не трпе зато што им миришемо на „мале Русе“, док је заправо одувек био проблем у српском отпору провинцијализацији и периферизације и одбијању да се потчинимо њиховом центру моћи, које као што видимо посебно данас завршавају у усташизцаји и безумној помоћи непријатељу у његовом даљем ширењу ради нове пљачке. Непријатељ, који сулудо, напрасно постаје не више непријатељ, већ у схизофреном конвертитству индуковане малоумности фантазије о могуће срећи блажени пријатељ, а господар, јер никад није било речи о самосвојности ко год се нађе под њиховом доминацијом. Зар је Монтенегрин има, или, Украјинац, као и Хрват, ког ни нема без антисрпства ни данас иако деценијама имају привид своје државе, али им очигледно нешто битно не достаје. Те је прича о Русима у овом контексту само штетила разумевању природе ствари, још ствара лажну флоскулу, само да се ми Срби одмакнемо од Руса, Брити ће нас оставити на миру, а они не могу ни оне будале које су им повериле свој новчаник и душу – без разумевања да се искључиво лишавамо властите слободе, ако се још приде одричемо од савезника у борби за властиту слободу и хрлимо безумни као муве у крило непријатеља, који и у најбољем сценарију јесте само противник наше људскости, слободе и државности (Зар, управо Британци нису водећи помагачи и ти који покрећу друге Украјинским усташоидима, али их нешто неће код себе, за разлику од Немаца).

Тако док се данас детиње наивне и бахате масе Немачке лако одричу свог просперитета под унисоним притиском својих медија, спремне као да је то све што се у санкцијама против Русије код њих може променити, на ограничење грејања и брзине вожње на аутопутевима, елити постаје јасно да са тим што су пристале на блокаду НС2, нису задовољили вечно алаве Англосаксонце, него се од њих очекује да се надаље безумно жртвују за њих, одричући се у потпуности руског гаса – такав су им англи морализаторски наратив наметнули. Уосталом увукли су их иначе толико „моралне“ у биолабораторије по Украјини и већ су саучесници у злочину ( иначе ми није била јасна веза иако ова на први поглед нема никакве везе са биооружијем, Бионтека и Фајзера – да Фајзеру било ко треба у причи око вакцине). Него, очекују да још више раде за њих, ако желе даље да припадају Западу, иако прва зона света губи свој смисао (али мора се као Шведи, Финци, сви).

Данас се види бесмисао исмевања руске привреде, да је у рангу шпанске, јер се са Меком и Нутелом очито не влада светом. Док са мало већом ценом гаса стаје металска, хемијска, стакларска, а тек без пшенице и уљарица прехрамбена индустрија. Без ретких метала и многе друге, те да је и на дневном реду значајно другачија прерасподела, посебно што су природни ресурси више него ограничени. При чему у високим војним технологијама не могу скоро ни да приђу оном што су „нижи“ Руси направили у задње време. Него могу да медијално кевћу, лажу, краду и разарају правни поредак док још имају оволики утицај, јер глобална инфраструктура је још увек њихова.

Западним масама свакако остаје задовољство да булазне о своме припадању Западу и одговарајућем саосећању према усташтву док будале бране њихову прву зону, али и у перспективи гадно отрежњење, јер ће бити тешко надокнадити толике глупости које су многи њихови министри у њихово име у свом не знању починила. Међутим, и они имају оправдање, јер су их медији у томе не само пратили, него у својој позајмљеној памети подстицали, док су сви заједно слушала центре моћи.

Као што Макрон поручује, другим речима, може да буде, не мора да значи, да се хоће или неће разговарати са Путином после медијално-циркуског школског полигона за вожњу са препрекама од људских тела у Бучи, колико се буде инсистирало да су западни медији слика стварности а не Холивуда, што су пре свега одавно (због чега иначе Асанжа колико већ деценија лагано цеде у људску сенку, као опомену). Како другу стварност одавно ни немају, па се није ни за чудити како се све више само папазјанија сипа у главе по њиховим универзитетима који се баве човеком, друштвом и философијом и сваким даном влада све горе незнање. Уосталом, кад је Нуландова признала постојање њихових тровачких био-лабораторија по Украјини, сутра су унисоно на медијима осванули наслови да Руси планирају да трују; кад су се појавили клипови са дивљачким иживљавањем и убијањем руских заробљеника од стране украјинскога усташлука и лумпенпролетаријата, сутра се у медијима појавио школски полигон од тела у Бучи; као што се види рад режије, па глумци мало закасне кварећи „аутентичност“ наводне фактографије рата, али ко мари, масама је на Западу потребан колективни сан представа, да би остали „изузетни“, док ни на самом Западу, посебно велика друштва Америке, Француске већ дуго нису интегрисана, јер ни демократија више не постоји, али ко ће још да води рачуна о ситницама, јер данас се ради на велико.

Запад се данас уједињује цео под Американцима и за друге ту нема места, осим за сиве боје усташлука, у својој, вероватно последњој историјској бици, пре силаска са сцене као повлашћене прве зоне света, јер ће се међусобно у добити дубоко поделити, многе битно осиромашујући и упропаштавајући (зато ни Бритима не требају Украјинци код њих – ови ће највероватније остати једини добитници, не Американци; што вероватно и ови слуте па су их преко Вучића нервозно опоменули да смање доживљај – прича о испоруци оружја Албанцима на КиМ – то свакако није била самостална храброст Вучића, какав Вулин).