(објављено 25. 09. 2024.)

Режим је слагао просветаре, а кога није, кад је то њихов манир излажења на крај са стварношћу. Далеко више узнемирава што лажу „судбину“. Зашто су просветаре слагали не морају бити само подмукли разлози, него донекле рационални реалности оскудице и постојања ненормалних приоритета као што је „Национални стадион“ као споменик гротескне епохе стихија-друштва, које је глобални феномен довршетка Запада, а то што лажу судбину као такву реч је о немању будућности српског народа и државе, јер суштински они не могу историјски да је замисле. Не само они, него немамо елиту са капацитетом за ово, а ту није довољно бити покварен, бити неспособан за дату реч, како ни наши непријатељи нас не побеђују искључиво поквареношћу и већом расположивом силом, него и зато што знају шта раде на дуже стазе. А ми више ни не умемо да се бранимо па ни „Јовановски“ (Жижеков термин – мислећи на Светог Јована, којим је нама Србима приговарао све из загребачког тв-студија, па долазио у Београд да прода своју књигу, а јасно, нико га није ништа питао – што се опет нимало не разликује од Бајденових из млађих дана острашћених говора где планира насиљем да нам скине поглед жртве из очију – неодустајућих сведока истине, као и америчке незаслужене издаје уз сав историјски цинизам да велики не мора бити лојалан малом, али уосталом потврде да никад нису били наш свет) него се ваљамо ко свиње по блату.

Одавно Срби живе у обмани, без суштинске способности и позиције да обликују сопствену историју. Није то почело са историјским уздизањем Тојнбијевских лумпена у Србији, како су ови последња или предпоследња последица колапса, након што се дуга историјска криза Срба и знатно краћа, али не мање убитачна транзициона криза завршиле 2008. у катастрофи.

Обмане као судбина

Свакодневно се и сад производе обмане – без њих не може српско друштво одавно ни да живи, ма какве краткорочне и дугорочне последице остављало и наизглед на области друштвеног живота које ове обмане не дотичу. Питање колико сваки дан носи истине и какве, а колико обмана никад није озбиљно узимано у обзир, али последице су дубоке и дотичу се све више сваког човека, јер такве себичности, саможивости и агресивности, толико раширено, никад није било ни кад су харали преки судови – то је била ноћ хорде, која прође. Ово сад је подивљао живот у Србији, изгубио се, јер није да овај једноставно нестане, него постаје неподношљив терајући друштва да пронађу сама себе – да се изнова осмисле друштвене структуре, или, коначно да се историјски сама уз малу помоћ других избришу са историјске мапе света под пре унутрашњим превеликим притиском подивљалих лумпена. Да ли смо закаснили? Након смрти деце, издаје КиМ (које је НАТО окупирао и пустио шиптарска племена да се иживљавају), алаво-равнодушне припремe режима лумпена да рударењима посебно литијума угрозе подземне резерве воде и физички живот у Србији? А све уз Пинковски карневалски марш изигравања Бога на Пинк – земљи у кокаинским халуцинацијама уз гомилу трабаната који учествују у овим кулисама беде а окићене простоте свиме што се за новац може купити и ништа на свету више.

Отуда ни од школства не треба много очекивати, кад проф. Бауцел спомиње да наша деца у свету нису компетентна, него смо са европског просека склизнули на доњу маргину (при чему је још Писа 2006. показивала да од 6. категорија, нама је 0% у креативној категорији, у 6-тој је било до преко 38% потпуно нефункционалне деце – давно о томе писао говорећи да функционална писменост, зависи од потреба животне писмености), јер не може се школство нипошто много разликовати од опште јавности и културе живота (док су код нас опште је, домаће приватне школе спрдња, а не као на Западу, а друго познајем и из личног искуства од математике до латинског и старогрчког). Те код нас треба другачија животна писменост као што нам општа јавност дневно потврђује, посебно репрезентују обмањујући медији. Зато краја нема обманама, полуреченицама, слепачком надгорњавању, престабилизованим перспективима – општој индукцији малоумности, коначно пуког америчког замајавања и забаве коју и зову меком моћи, а не културом живота. Ширећи процеси све са америчком медијализацијом, посебно кроз електронске медије како су и Американци приметили 80-их, макар неки од њих изражено у садржају књиге „Ми се забављамо до смрти“, а посебно „воке“ – „рањивост“ (Фрауке Росталски) са њихових универзитета по чијој памети и очеви могу бити гротескно трудни, коначно се укида слобода у неуротичном интересу рањивости, што јесте крешендо стихија-друштва, а то је већ Западна глобална ствар потпуне американизације Запада. За Америку је Адорно и казао након свог искуства да никад није имала културу – мој је став да су пробали да је формирају 50-их и потпуно пропали, а њихову масовну индустрију примитивне али високо перфомативне забаве и магијских фантазија имитирамо као мајмуни поред својих сталних потреба за обманама која нас прати као „зао дух“, посебно од 1943. Па кад неко прича овде о Америци коју је некад волео, ја лично не разумем, увек кад су ме наговарали да је посетим, ја сам одбијао, још као младић. Читао јесам неке њихове ауторе и ту је био крај мог интересовања, гледао филмове што све мање практикујем, а њихов свакодневни живот ми није имао никакав интензитет него је био пример бучне празнине (нема везе са насловом Буком и Бесом, пре музикантским драњем). Њихови хорори су најбоља слика овог друштва, а то ме ич није занимало. Нпр. „интезитет живота“ су задобијали, сваки народ на свој начин у модерни, а најкарактеристичније Французи (за мене највидљивије по својој специфичности код Пруста) и Руси (јасно Достојевски). Код Германа то су пре Аустријанци, него Немци, иако су и они танки са примера хумором. Премда у Русији никад нисам био, нити ми се тамо иде, превише хладно за мене, осим ако нас климатске промене (у неком тексту још на Фонду Слободан Јовановић сам се шалио, да ћемо до Ниша да садимо кактусе, а надаље авокадо), а далеко пре сигурног губитак резерви воде ако литијумско рударење започне, не доведе пред њихова врата.

Тако да наводно пословична за три дана „заборавност“ Срба није природна, него је медијално „програмирана“ од доминантних центара моћи. Одавно нека клика овде коло води – понављам одвратна од 1943. (фузије брозовштине и усташлука, те то измештање Броза на редовно гробље као што је Орловача није ствар непоштовања архива, него менталне хигијене Срба – њега нико не може скоро да заборави, али утицај југоусташлука који је формирао са Енглезима пре свега итекако треба ослабити, јер је то онда извлачење чепа из лавабоа са врло пљавим садржајем). Те је код нас живот одавно подређен обмани, кад је и на махове пружао пристојнију културу свакодневног живота, посебно од ове током историјске и транзиционе кризе, коначно још горе клике колапса и судњег режима лумпена. Коју је ономад подржавала поданичка елита, а сад услужна која има итекако озбиљне профитне користи, а сразмерно свом капацитету „срећне“, јер јесу само за лопату а не ташну и машну. Значи стварност и истина одавно нису предмет наше јавности зато се овде тако комотно може лагати, варати, опште обмањивати да већ противречи сваком кориштењу језика (и његовом проучавању – Брандом, где је управо контрола тачности реченог кључна за комуникацију уопште – зато на медијима имамо толико мутавих говорника и ријалити је пожељна форма колективног поживотињења и губитка саме културе комуникације, ништа мање ни махом неталентовани музиканти свих фела, уопште забављачка претеривања). Како онда очекивати озбиљно образовање, или зрелу, промишљену, ка људском духу усмерену уметност? Рубност Западног стихија-друштва посебно важи за нас где се „транзициони – двор режима“ СНС-а изродио у само огољени брлог (нема тамо никог који у било шта верује или интелектуално појми било какву вредност – то јесте оригинално радикалска канализација људи потпуно обесмишљеног погледа на свет са само нагонима која је навелико избила на површину) који нас форматира менгелама примитивизма, обмане, сиромаштва и енормног богаћења услужне елите, што све укључује и стране компаније, банке, бише и садашње политичаре од ко зна одакле и разне друге смутљивце, који као плаћени дворјани и слуге опслужују брлог СНС, а овај их заузврат пушта да краду толико да је за 100% веће поскупљење основних трошкова живота код нас него за исто време у ЕУ државама (Лидл у Немачкој продаје по много мањим ценама своју робу него Лидл у Србији, тако и сви други, Икеа). Разлика наших цена за основне потрепштине према другима државама је још већа, јер никакве норме више не постоје у Србији, па самим тим ни добре пословне праксе – поједоше нас сви редом. Па истим тим кроз Експо – „Играј ко мајмун“ ни најмање наивно планирају да утерају 20 милијарди евра у џепове кроз потпуно непродуктивне пројекте, али згодне за општу крађу и расипништво (тако осигуравајући њихову потпуну лојалност за неколико наредних година, али и надаље наказно, лумпенско форматирање друштва и још сигурнију пропаст народа и државе). Што пре говори да брлог спрема неку екстремну псину да почини, па му треба апсолутна лојалност најпохлепније гамади која планетом хода. Значи, са свих страна јесмо окружени и са својим менгелама брлог нас све више стеже. А ове се несреће из брлога феудално бахато шире, као што је познато и газећи без последица кога стигну (чуј то није ни виц, куму казна 10.000 динара што је на тротоару згазио две жене, а кокаин „негде“ у организму, Митровићев син згазио дете на пешачком на мртво и шта би, Бабић који може да се суздржи цели дан без тоалета јер шеф говори и шта би итд. онај њихов Беливук меље људе, трећи прави инсценације одбране Срба са велики вишком војних костима, а нигде тих статиста, а Срби на КиМ бивају изложени још већем терору, сад као све је легитимно а брлог СНС двора режима ћути тупо узимајући паузу од 72 сата, да не би ништа рекао, него да се истина пред обманом затури). Па се Вучић блесави да је „Панта“ са питом а сви они су као заједно ликови из „Алана Форда“ потврђујући трагикомедију своје беде зачињену перверзном причом колико они воле своју жртву – Србију, док Брнабићка службену резиденцију стави у свој џеп ко Тома Николић – где жена да се сели из додељене јој резиденцијe по службеној дужности, кад је ову заволела. Баш нас толико и тако воле.

Обмана је дубоко учаурена у нашој јавности, а њена анатомија остаје скривена. Сви медији су толико отуђени у распалој друштвеној структури да не морају презентовати – информисати ни у најмањој мери. Јасно је

1) да посебно брлог СНС двора режима не може изаћи на крај са стварношћу него мора да свакодневно лаже – обмањује јер не може без тога да стигне ни од једне тачке А до друге Б, плус све њихове преваре, примитивизам, глупост, необразованост, крађе и злоћудни планови; Сваком иоле моралном и интелектуално нормалном је познато да нису способни ни за најмање стварности, ни да управљају српском друштвеном структуром; Зато држе Пинк и невероватну гомилу других медија за пуко обмањивање и тоталну вашарску индукцију малоумности;

2) познато је да домаће и стране клике и страни центри моћи имају своје циљеве и агенде, али и ресурсе од института, нво, финансија, мрежа повезаних до медија који за свој рачун обмањују и бирају шта ће од расцепкане стварности остати у јавности, као Н1, Нова С, Данас, истовремено и они врше сами без пардона своју индукцију малоумности у српском друштву;

3) коначно наслеђе – брозовска обмана која је побила преко 50.000 Срба у првим данима свог режима да би наметнули фараонску оперету (испразне ритуале) и у којој се живело деценијама а да је само неколико људи прозрело иза назови идеолошке завесе трагедију по историју Срба и још мање се њих супротставило, посебно против брозовске фузију са усташлуком, намећући потребу за одговорност Усташа, уместо лизања са њима, уз несумњиви допринос Енглеза, без чега не би ни било недоношчета 2. Југославије какву смо очекивано за историјски писмене само неко време познавали, а таквих нешто није било међу нама – као што се нико баш никад није борио за опстанак било које Југославије него су одмах као суштином провизоријуми нестајале, осим јасно псовачки је бранећи и данас са сасвим празним паролама и неком општом причом о стандарду који се тицао бледе сенке ондашњих „друштва благостања“, као последице тадашњег владајућег Кензијанског модела, али и конкуренције СССР-а, пре неолиберализма после 70-их година прошлог века и то се још увек предаје у школама – ова отужна обмана коју су неки прошли победници срамотно написали и сами нестали, а што још увек опстаје као југоусташлук у српској јавности, као и на непријатељском остатку бивше територије Југославије као средство опстанка историјски хибридних народа (остаци квинслишких слугу разних империја, османских конвертита, Ватикана, нацизма, југоусташлука, али и приземно обилног шверца наркотика и дувана као Монтенегрини), који РТС нескривено заступа, не само Н1, не без перверзности и злурадости кроз васцелу своју програмску шему, не само „информисање“, него менталитетски, пружајући заузврат услуге кликама моћи, како домаћим, али окупаторски и страним – и ми то сви сумануто плаћамо; Наше право на обмане;

4) Обмана је постала основни начин живота јер нема могућности да се другачије носимо са стварношћу, ни практично, ни мисаоно у нашем свету и друштвеној структури оваква каква је, онеспособљена за праксу, културни живот, минималне норме између људи, па чак и говор, него покушава свима да се наметне моделски девијација и то као потпуни образац кулиса Пинк-света (по домаћем кич мешавина западњачке масовне треш индустрије забаве и замајавања, а СББ има и своју верзију сличног про-музичког ђубрета);

5) Ми јесмо безидејно рубно подручје Западног стихија-друштва кога помодно у свему следимо, интелектуално инфериорни пред свим националним задацима, а треба изнова да осмислимо властиту историју, па зато остајемо у обмани као модусу стратегије преживљавања, немоћни да се бавимо стратегијом опстанка као искључиво српска јавност и српско друштво, а поготово практикујемо стратегију постојања као националне култура, политике, историје – нема их. Све је подређено клики моћи која кокетира и са антицивилизацијском разградњом српске друштвене структуре у својој потпуној осиљености, народа и државе које нестају по од Тојнбија уоченом обрасцу (привида форме без било каквог садржаја, осим нагона).

Нема културе сећања Срба, ништа наша јавност не разуме о нама самима нити артикулисано рефлектује, нити јавност било шта обавезује, поготово да је друштвено ритуално присутно, него пројектује сликовнице престабилизованих обмана уз заправо обавезно блокирање повезаности националне традиције, историје, најбоље друштвене искуствене праксе са данашњицом. Нема кондезовања националног знања о опстанку и постојању. Све се потискује посебно у медијима: сваки национални глас малограђанским југоусташким триковима о ексклузивном злочинству Срба, као што се и потискује и сваки национални политички покрет, пре свега намерним прећуткивањем српског народа, па се онда посебно ћути или се исмевају баш сви са политичке народњачке осе, који ни не постоје ни за један наш медиј (чудо за Н1 су сасвим уреду Усташе из Загреба). Тако да је просто невероватно дрска обмана што чине са МИ Снага Народа иако је део парламентарног живота у Србији, исто као што је и Коштуница потпуно нестао из медијске јавности (као да се не разуме у чему је била његова политика). Ни у једном тренутку наводно наше медије ништа не обавезује да о њима информишу, него они задато намећу интересни агенда – сетингс, па онда заправо ови би требало да изгубе дозволу да емитују у нашој јавности, ако не одговарају јавности за информисање, док РАТЕЛ игра потпуно покварену саучесничку игру. Српска стварност је искључена, посебно на медијима који су сами заузети обманама са позиција клика које не допуштају ни минимум српске стварности да се пробије, а још мање наша истина и национални интереси, јер су у отвореној колизији са самим животом у Србији. Тако да постоји само „демократија“ њихових интереса, а не народа и његовог суверенитета и коначно права народа да сам ствара своју историју за коју се сам изборио као ретко који. Зато Србе свако може још лакше у свету да порекне, кад су они сами практично али и историјски одсутни у савременој Србији оваквој каква је присутна у јавности, а посебно на керберским медијима. Зато, пре свега немојте више на РТС-у да нам причате само о некаквој 100 година далекој ратној прошлости и преслицама (сличном инвентару). Има нас Срба и данас и то већином поред све ове обмане, која се учаурила свуда око нас, али и у нама. Која пре свега упорно брише право на егзистенцију Срба, па нам као добро дођу заставе, одликовања сајамско – вашарског наводног љутог национализма лумпенског брлога СНС двора режима.

Скорија историја друштва

Ништа мање треба да се и друштвена историја самих лумпена анализира, као још једна српска драма, јер ови су релативно нови феномен у српском друштву (није настао како то Полањи описује за Британију од распуштања кметова кад је затребала сиротињска радничка снага за настајуће фабрике), али су настали у тренутку из шок либералне транзиције и закона о раду Ђинђића и касније слепила ДС за српско друштво (тако формирајући велики слој отуђености од људи потпуно обесмишљеног погледа на свет којима су једино остали нагони), као што исти од 2012. играју кључну улогу у судбинском уништењу Србије под манипулативним режимом брлога СНС двора изниклог из радикалске канализације. Нису ти тек споредна појава начина владања СНС-а Србијом (држи их у шаци уценом за ситниш – свакако да има и таквих) него је све заједно реч о сложеном феномену друштвеног система и саме његове структуре, те опште деструкције друштвене структуре, која је одавно започела и убрзала са транзицијом, на леђима дуготрајне дегенерације српског народа и његове државе. Посебно кроз брозовску југоусташку дугу фазу која и данас има присташе у елити, а онда транзицију, као и претварања раширене поданичке елите у капиталистички услужну, као и суштински губитак способности Срба, посебно елите и њихових јавних и тајних организација, али и института, универзитета, уопште јавног знања да сами обликују српску историју, него су и сами одавно аматерски забили клипове у властите точкове још од кад су створили Југославију, посебно на начин како су то урадили. Од тад више су сви Срби времена провели у епохама обмана ради некаквих лажних циљева, а заправо туђих, док сад искључиво у потпуно безисторијским обманама наслепо плутају у пуко партикуларним интересима клика, које су се ускладиле са западњачком агендом и све се само може завршити у коначној пропасти Срба као народа, ако се не спречи. Ту је рударење као неки трећи јахач српске апокалипсе. Први је агресија НАТО и окупација КиМ, али и отворена издаја брлога СНС двора режима. Други је несретни транзициони настанак лумпена кроз ДС законе и касније уништавање политичког система још некако држеће Коштуничине Србије која је донела Устав који нас и сад још некако брани. Државотворна национална власт која је успешно и одржала институције Србије на северу КиМ, ојачала материјално РС који је перманентно под Западним непријатељством. Као што је ДС потпуни слом политичког система спровео заједно са СПС, кроз њихову непринципијелну коалицију уз помоћ странаца, која је дословце само политичко биће разградило у Србији и омогућила празан простор који су странци попунили са послушним СНС у коалицији са истим пропалим СПС-ом. Добро разумевајући вештину обликовања историје себи и другима. Тако да је српска низбрдица загарантована и коцкице се саме слажу, као што их је све више, док поклопац у јавности држе отуђени медији који посебно пажљиво затварају баш сваки процеп кроз који би прошла народњачка оса по диктату отуђених клика, а због интелектуалне и моралне слабости елите која не може сама ни да замишља српску будућност и организује је у свакодневници како не добацују до историчности стратегије постојања и потенције обликовања историје.