(објављено 02.03.2023.)
За време Коштунице задњи пут је вођена национална политика на државном нивоу. Тако ће и историја писати о томе. Међутим, одмах да кажем и шта сматрам његовом највећом личном маном: да људи требају сами да се држе у свом животу и делању вредности и дужности. При чему деонтолошки приступ етици није могао бити довољан ни у ком погледу у историјској епохи у којој смо тад живели, а посебно је сад мањкав. Уз свакако њему вероватно смислену чињеницу – да он никог не може да мења, као што друштвено процесно свако утеривање људи у ред лако почне да мирише на тек јакобинску и комунистичку револуционарност преких судова, те се од њега, ако се и кад нешто чуло нагињао је еволутивном. Што се очигледно није догодило. Како наше друштво више не познаје „виши ред поретка“, те је са разлогом док је тако било, део културе сећања, био Косовски завет изнова вековима потврђиван. Као што је данас за све воке – космополите, саме иначе лојалне искључиво „југоусташлуку“ на шта се деградирао у складу са својом не више скривеном природом југокомунизам, којих је, као што знамо константно око 6% међу Србима. Уз много већи корпус разбахаћеног лумпенпролетеријата, сад већ међу њима не више крезавих, него крезовски обогаћених, гиздавих поданика СНС двора. Искључиво је за обе групе без сумње, Косовски завет у њиховој „култури сећања“ пуки губитак на пиљарском кантару. Како су и једни и други интелектуално способни тек до тога да досегну (јадни исмевају још сваку духовност као немодерну, пуко средњевековно заосталу). Као што је за СНС двор и многе њихове поданике много смисленија спортска прогноза, па се зато толико спремно граде фудбалски стадиони у сваком граду, уз иначе сулудо растући број кладионица на сваком ћошку – и од основних школа, да се почне са од двора препорученим васпитањем на време (јер чему двор служи него да „стандардизује“ своје дворско друштво по себи). Као што као друштво уопште немамо „еволутивни капацитет“ ни персонално, а још мање институционално, него се урушавамо у провинцијалност и периферизацију, захваљујући нашој „интелигенцији“ и елити у целини која је махом ништа не разумевајући дочекала задњих 30 година, па и даље не покушава било шта да разуме, него лењи ако могу од негде још нешто да препишу, а што им неће пореметити статус.
У томе је и толика приврженост ЕУ, као да она може бити замена за општи губитак културе живота и цивилизованости, па и саме људскости слабљењем националне државе, још више у задњих 10 година. При чему сад преовладава схизофрен медијални жаргон, иако нас иста ЕУ неће примити, ми баш ЕУ реформе треба да спроводимо за себе – фино, али за исте је одавно упитно, коме заправо служе (ко је тај корисник ЕУ-реформи, а посебно колико и како ће уредити наш живот, јер од досадашњих ЕУ- реформи као што су подивљали јавни извршитељи, судство, закон о раду, наопако приватизовани медији у ексклузивној служби интереса домаћих и страних клика са њима у интересу пуко намештеним агенда-сетингсом садржаја, нити шта уопште знамо, а још мање се иформишемо о српској јавности, него је замењује измишљотина од различитих медијализација …). При чему се заборавља да ЕУ није држава, него велика бирократска машина, поприлично корумпирана од различитих корпорација и држава, па и сама себи у много чему неразумљива, која је и прављена да управља регионализованим ЕУ државама, што је одавно отпало, тако да нипошто нема формат да уређује државу. Па колико онда мора да је природна глупост домаћих заговарача, или, интерес, посебно што је иста ЕУ одбила да нас у своје редове прими као државу. Него нам ЕУ уништава државу у сукцесивним фазама неколико задњих деценија и нема никаквог разлога да се верује како ће са тим стати, као и са овим последњим документом који је понудила за КиМ и то противно Р1244, који би посебно њу требало да обавезује (него се уредно лаже као у ФАЗ-уi да је од 1999 до 2008 са КиМ управљала УН администрација, а онда напрасно више не, као да то тако може – па шта се онда расправља у УН и даље сваких 6 месеци?).
Вучићева кинеска дигитална табла на РТС-у
Тешко да више може бити дилеме да је Александар Вучић ових дана у Бриселу довршио посао који је започео са Бриселским спавањима на поду и можемо само да се надамо како је то врхунац његове дуге каријере и да нас неће још чиме другим усрећити. Него ће стајати поред прозора и гледати у даљину док му не истекне председнички мандат. Питам се да ли ће ови његови псовачи наставити даље да га еуфорично дочекују, или, ће почети да имају тешкоће са сном. Тужно је толико доприносити оволиком националном поразу, који ће узроковати велику несрећу хиљадама људи. Сусретати очи људи на улици који те одједном препознају као једног од њих. Колико год били огрезли.
Заправо он више ни не мора да иде по телевизијама, како је досегао врхунац на РТС-у пред својом дигиталном таблом коју су му Кинези поклонили, јер је она много скупа а држава нема пара да му је купи. Занимљиво, колико и велике цифре које је по њој исписивао, као некад пиљари на папирнатим кесама збрајајући направљени пазар. Он је сад свој сабрао урачунавајући и по свему измишљену будућност јер ју је прокоцкао, како то више неће бити будућност људи. А ко ће даље у тој његовој визији живети, ја то не знам, али је сигурно да неће бити људи, него некакав зомби – свет за себе, међу нама.
Нама остаје да пратимо дневнике Јање Гаћеше тужног нестанка Срба са КиМ, из гета који је са подизањем стражарских кула и на Северу Косова и Метохије постао концлогор за Србе.
ihttps://www.faz.net/aktuell/politik/ausland/eu-vermittlung-serbien-und-kosovo-nehmen-plan-zur-normalisierung-an-18710890.html?service=printPreview