(објављено 22. 06. 2023.)

На прошлим протестима нестала је велика застава Србије коју је носило више људи између себе до тад на сваком од протеста у Београду, а појавиле су се из истог магацина три заставе ЕУ и једна мања Србије, али и не садашња застава, него застава краткотрајног Сретењског устава, на франкофонском револуционарном узору, а не на омрзнутом Русије међу Титовим комунистима и данас једнако Западним агентима утицаја између којих није могуће правити разлику. При чему полако постају досадна сва та трабуњања о алтернативној историји и све чешће њеним халуцинацијама како би нам било боље да смо прешли у католицизам, а није да нас као нису чекали, док је Папа потајно делио српске земље, па и док је са Царом Душаном преговарао о новом „Крсташком рату“. Тако да, од „алтернативне“ историје где зависимо од других, приклањајући им се, сигурно је да би само нестали много пре данашњих дана. Како се очито „други“ сами ништа не разликују у овој јединој историји коју живимо од халуцинација алтернативне историје, која је напрасно, а пуко халуцинативно банула у режији „техничких организатора“ и њихових гротескних саветника из позадине у иконографију ових данашњих, поново напомињем, сасвим оправданих и смислених протеста српске заједнице.

Политичка какофонија ребрендирања протеста

Какофонија од најмање „ 4 угла“ гура протесте између чекића и наковња, претећи да ови не због толико дужине трајања и пристиглих летњих одмора усахну међу учесницима протеста, него због разводњавања њиховог смисла. Очекивања, политика, суштинско не разумевање ових протеста код организатора, али и шире опозиционих политичара, аналитичара, медија, маркетиншких и пр саветника, те коначно двора режима који смисао протеста покушава да сведе на повод протеста, убиства деце, а не на узрок, опште нарасло насиље у друштву које постаје доминантни „животни стил“ друштва, а поготово током њихове епохе, иако су подршку у друштву добили да на власт дођу како би га они обуздали (премда су они већ тад друге планове правили са ЕУ – од Бриселског споразума за Покрајину КиМ чим су се ставили изнад Устава и ван сваког закона).

Проблем је што овде свако има своја очекивања и то крајње интересна, а не етичка. Због чега нису ни способни да схвати смисао протеста, уз типичну навику да су слепи за стварност упрво српске заједнице и њене догађаје, него само „читају“ у кључу, колико расте вредност њихових акција и споља, очигледно искључиво западних спонзора у оствривању њима битних интереса, а на искључиво штету српске заједнице (по Бајдену Срби и данас угрожавају некакав амерички национални интерес у Србији, а овдашњим папагајима као Н1, Нова С то није нејасно, не виде, ни како животиње од албанских терориста у америчким униформама пуцају, млате српску децу и шутирају у препоне, него преносе Куртијеве тупости како су Албанци „демократе“). Српска заједница кроз протесте изражава захтев да се прихвати њихова стварност без персуазивних трикова медија, политичара, експерата, који искључиво поблесавели ексклузивно говоре о својим интересима у нашој јавности, уместо о стварности српске заједнице, која сад захтева да коначно сви они сносе одговорност за стварност српске заједнице, а не само од почетка искључиво манипулативни двор СНС режима. Захтевају, да се коначно престане са угађањем феномену насилног прекрајања наших живота због свих њихових интереса, све удаљенијих од наше стварности, што јесте смисао „уређеног друштва“, ма колику ко имао моћи да му се може и кад жели насилно крвнички пречицом (што посебно нпр. Н1 не смета на КиМ и у режији ЕУ и Америке), а друштву се нуде халуцинативна обећања из земље и још више са богатог “западног” демократског иностранства, сваки пут, само они да дођу на власт.

Сваком је уосталом искуствено јасно да власт није „слуга народу“, то је била и остала Русо-ова лудост. Ни Аристотел није ништа очекивао од демократије иако се односила на само неколико процената Атињана (осим да по некад олош искористи својих 5 минута и крађом поправи своје прилике, па то дође као уравнотежавање или вентил по њему прилика у полису). Уосталом, није се много на боље променило и у модерним друштвима са демократијом (па и преци данашње Демократске странке у Америци, били су противници „Федералних папира“ који су пуни рупа, али нуде „проверу и равнотежу“ – чек енд баланс, Демократе су и то суспендовали и докусурили мутним довођењем Бајдена на власт, гротескним прогоном Трампа – врхунац је ипак оптужница за сексулно пипање неке жене пре коју деценију у кабини за пресвлачење у некој радњи, очито је Демократе мукица снашла па се не бирају средства, брука), али кад је само друштво дубоко подељено око тога чије је насиље и које је легитимно и легално, показује се да ту демократија ништа не помаже, испоставља се да је заједница народа та која може да се побуни против дозвољености зла против ње док је има, па тако и ми Срби (неко ће рећи ко зна који пут у историји).

Значи, интересна очекивања институционалних, ванинституционалних и међународних, пре свега са запада актера који и даље не воде рачуна о српској заједници, него само пројектују како би је као масу преобликовали у интересу раста њихових акција за које сматрају да имају право на основу „уложеног“. Само што тренутно не види како да извуку дивиденде. Па су у поприличној паници.

Ништа друго до политичку хистерију су пре свега у јавности изазвали аналитичари и новинари својим брзоплетим захтевом да протести поприме политички образац, јер се сами ниучему другом не сналазе, иако се српска заједница управо побунила против насиља у друштву за који пре свега криве политику као такву. Па је кренула непотребна утакмица међу пре свега еу-опозицијом иако се из добрих разлога крију да су ту више од „техничке подршке“. Што само потврђује да су саветници склонили Зеленовића и остале, али и да они бирају ко ће се појавити од ових политичара. За почетак су пустили Алексића, још Лазовића, и по мало Тепићку, а сад Ђилас халуцинира „алтернативну историју“ са ЕУ иако су ти исти узрок великог дела насиља у Србији, а свог у Покрајни, а родна Биљана „отац је мајка“ као шипарица ноћу пише графите, бранећи се како може СНС, али не каже против кога су ови исти писали – да је било против државотоворне опозиције а не ЕУ – опозиције и није Весић цртао по улици него четка-лепак бригаде, па ми то делује више као договорени скеч са режимом, да јој се дигне рејтинг.

Политика уместо да пусти да се протести српске заједнице против насиља ослобођено шире, разобличавајћи га колико га све данас има и од којих све манифестација зла долази, ови су знојаво пожурили да их политикантски капитализују за себе, јер их не разумеју, витлајући у празно своје фразе, заједно са Миленком и Бакијем (ипак, то од ове двојце на основу нашег предходног заједничког живота нисам очекивао – превазилази и Лојолине вежбе, премда су они само букачи, а не људи који повлаче конце). Па су се еу-политичари са саветницима дали у политички ребрендинг протеста, мож’ мислити, ни мање него са иконографијом Сретењског устава – свега 1 застава и са ЕУ заставама – 3 комада из истог магацина, да се зна шта је најважније, товарећи нам алтернативну историју на врат, а са ким се договара и ради Вучић од свог почетка у власти него са ЕУ, више од деценије; са киме заједно шири од зла горе насиље. Што је очигледно да је од истог зла, ма какве крајње манифестације имао. Како онако одвратно насиље у Покрајни над Србима не би могло да пролази међу нама из дана у дан, без насиља у остатку Србије, које је ту стално као “добар дан”. Свакако да приде и у Србији има схизофреника који југоусташки верују у ЕУ, довољно је погледати бот-коментаторе на Н1, који би увек заједно са Албанцима насрнули на Србе кад би смели, али ова руља чудака је мањина колико год била бучна са коментарима и имали јаке у основи плаћеничке непријатељске медије иза себе.

Политика је промашила, поготово ЕУ-опозициона политика и све ће тако остати док се у глави људи, посебно интелектуалаца и утицајних не окрене, да је једино могуће са Коштуницом, или са неким сличним њему у сложености наших прилика, а има таквог сигурно, само што се такав људски интегритет и мудрост не допуштају у Србији, ни странка на тим основама. Од САНУ до Амбасада.

Форма и садржај

Куд смо се ми то дели као друштво никако нема одговора, из простог разлога што избегавамо да формама дајемо садржај, сматрајући малтене „демократским“ релативизам садржаја, који пре погодује непријатљу. Иначе, мало шта код нас има своје име, а кад га има, садржај је релативан. Чак и кад је критика у питању код нас се ова везује овлаш само за по нешто. Зато и код нас еу-опозиција и даље има легитимитет, ма шта да се догодило, иако толико очигледно нема никакав садржај, него почива на фантазијама и флоскулама, како је ЕУ данас отворено активни непријатељ наше егзистенције, што се јасно види кад би се успоставила покидана веза садржаја и форме. Што ће једнако остати, док нас не признају као државу на целој нашој територији. Све остало је глупирање и збуњивање. Као што нема никакве носталгије за Југославијом, како је ова фактички огољени „Југоусташлук“ окренут против Срба где год били – погледај догађаје, где су Срби у Усташији која је глатко примљена у ЕУ, иако су били конститутивни народ у АВНОЈ-евској Хрватској, иначе би Кроате после геноцида над Србима у 2. св. рату требало као што се једино морално предлагало у свету да заврше у логорима на преваспитавању, а не да имају било какву територију заједно са Србима (као изговор да уопште опстану). Зато смо задњих 30 година због болесног пристанка на лаж комуниста 1945, ми Срби провели у рвању са југоусташлуком на целој територији Југославије који се и кроз ЕУ – опозицију шири у Србији, па им је нешто свима много непријатно око Косова и Метохије, заједно са ЕУ и Американцима док заједнички лажу како то није Србија. Онда тек ново измишљено питање какве везе Руси имају са тим, како се данас ламентира, кад је НАТО напао 1999 Србију и починио злочин на коме и данас ћутке истрајава, значи 22 године пре него што је формално НАТО ушао у сукоб са Русима. Исто, одавно нема никакве Југославије, ако је икад и била нешто друго него увод у југоусташку нацисоидност према Србима. Коначно и у Србији (као Укронацизам у Руској царевини, који изједа и прождире Русе кроз ЕУ култивизацију у контактним зонама или крајини према њима). Било је и има само Србије, ако и то коначно не прокоцкамо са СНС и ЕУ – опозицијом (у финалу Бејтсове културне шизмогенезе).

Зато нам и требају имена која имају и форму и садржај, а не само део, да знамо шта радимо, уместо да нам неко подмеће као стварну, алтернативну историју и њене халуцинације у којима нам је много добро. Па се добро и зло не разликују. Пријатељи од непријатеља, у растућем политичком конформизму у који покушава да нас гурне тужна еу-опозиција, њихови саветници и газде, са иконографским ребрендигом протеста, подмећући друштвену порнографију. Да се уз све зло СНС-а не лажемо, какво добро може ЕУ – опозиција да гарантује. На основу чега? Па ови ни ове протесте српске заједнице суштински не разумеју кад се упуштају у њихов политички ребрендинг са алтернативном историјом, или, неко их све заједно вуче на конопцу као слепце.