(објављено 22. 11. 2025.)
Ратно – хушкачка удруживања
Ма колико да делује потпуно невероватно и ирационално, не ради се само о пропаганди којом би се чувало првенство властитих истина и увелико пољуљани престиж, будући истина на Западу није у неком веродостојном стању, предуго тонући у информативном „свету шумова“, већ у ЕУ се развија све убрзаније искључиво пројекат централизоване војне управе, са намером да нападну „крвног“ непријатеља. Расту и очекивања да се све до једне државе чланице додатно одрекну дела свог суверенитета (ако им је од истог шта преостало), укључујући и оне које приме до 2028. и да га у коначном предају Немачком вођству (без поговора и права да о било чему одлучују). Једино још није јасно да ли ће се у тој ЕУ војсци којом командују Немци наредбе издавати на Немачком, или, Енглеском? Чија ће најамничка војска они бити у својој основи, јер нема никаквог разлога да се улудо верује у америчку – англосаксонску великодушност, да ЕУ и НАТО тек тако препусте Немцима? Премда им вероватно нешто обећавају од плена (делове Пољске и Украјине), да и они коначно постану светска сила (уместо да коначно бедници плате за досадашње више него погане плодове нацизма, док се изнова потврђује да историјски јесу јахачи Апокалипсе)?
Овај пројекат по угледу на Маркесову Хронику најављеног убиства пропагандно је једино засад успешан иако је шупаљ ко Швајцарски сир и то баш ником официјелно од њих нимало не смета па се надаље лаже. Измишљају прелете дронова. Препаде на железницу, некакав сајбер, опште хибридни рат, Руса против ЕУ који и кад се докаже да је банална патка и даље се схизофрено од елите користи као набујала и све шашавије бујајућа река лагарија у њиховим разговорима и на медијима. Премда заправо све време и све интензивније они ратују против Руса. У рату који су сами ревносно деценијама припремали, а итекако одлучно од момента кризе 2008. (пуцања њиховог финансијског балона), али и пропасти светске поделе рада под хегемонјом Запада/ЕУ, па Немци свеједнако шаљу министра у Кину да им се жале на њихов превелики производни капацитет (па нема места за њих), као што је ту проблем и што је и кинески производни капацитет сустигао и престигао западни по квалитету у много чему и о свему још сами одлучују, а такав није био Западни план кад су их увели у светску поделу рада (него само да Кина буде радионица без мозга искључиво западних корпорација и банкара). Отели су им се привредно, а и нису допустили да им политички уђу у национално месо са свом том „демократском менаџеријом“ под Западном командом. На крају су их потукли успешним образовањем. Док се војно подижу имајући још Русе испред себе, које је Запад мислио да сам надигра нацификацијом Руса из Украјине и у Русији злоупотребљавајући општу конзумерску размаженост руских либерала који прихватају примитивну атомизацију народа и претварање у масовно конзумерско светско друштво западњачког корпоративизма. Те их страшно нервира што Руси себе све више виде као посебну цивилизацију (слепачки одбијајући да увиде како је сигурност средишњи појам – смисао цивилизације, управо оно што више не пружају ни својим народима које контролишу, а не декоративни садржаји спектакла које конзумерски нуде).
Ових дана је и Немачка вршила инспекцију по Србији и очекивано није прошла њихова теза: Како нам никад ништа они нажао нису учинили, сиц. У намери да нас сврстају уз свој наратив али и у службу у њиховој војној против Русије (можда зато Вучић и његов брлог хоће да колико одмах мењају закон па да он буде „прави“ врховни командант и да нас ништа не пита и ако кад похрли под скуте Немачке/ЕУ). На неки начин засад као да се историја понавља, па су Немци од Павића, али и дела СНС добили јасно не као одговор. Уз свакако кукњаву југоусташких ЕУ редова у Србији на Н1 кластеру, како није лепо да одбијемо служење Немцима. Као што је о свему Н1 згодно лажно обавестио сецкајући информације, али кад ББС-и може Трампа да фалсификује што не би Н1 кластер оно све што је Павић казао, а и какав је био контекст, како су нас Немци у историји вишеструко зверски задужили, а исто и сад (стрељање цивила у Призрену, уз обавезно одликовање зликоваца). Док о Хофрајтеру из Зелених Немачке не треба ни трошити речи кад је он и тамо кући потпуно исмејани паликућа. Него ови из ЗЛФ немају појма где ударају у свом смешном „Балу вампира“ доводећи и овакве појаве (а хоће упорно гласове Срба), па да није мало много за све њих заједно (па ни кукавно брзопотезно скретање пажње Стефановића из ССП и сво остало мутикашење, тек у чијој је тај служби свих ових година). Како год, нама се у целој ствари не пише добро, а треба избећи рат. Са једне је јасно не само због наше слабости, посебно од 2008, него и склоности брлога, да Руси не могу да се ослоне на руководство Србије из брлога (кад би НИС био њихов они би и бензин сипали у украјинске оклопњаке, шта је то за њих кад већ дају муницију), са друге ЕУ опозиција, или, тачније колонијална југоусташка агентура ЕУ међу Србима (они би сад у Пакт) ноторно значајно слаби „студентски покрет“ уз лажно информисање Н1 кластера и њихове бубашваба-ботове који се сами органски не разликују од канализационих медија брлога, у време кад ЕУ срља у рат у који би све да увуку које могу, па су се сад отворили за пријем нових чланова. Па уместо да само Брисел и ти слични страхују од нуклеарног удара, који може да очекује и превентивни удар, ако се дохвати руског капитала код њих депонованог треба и ми да се прикључимо?
Шта то може бити иза Немачке ЕУ
На Западу је пре свега у току рециклирање представа, које је најпрегнантније исказао извесни Лорд Скиделски и ништа мање са стране Немачке, до јуче угледни Син (који је опет пре потпуно промашио шта Трамп ради, а сад се „кориговао“, ипак је он обична немачка будалетина, који би хтео унитарну ЕУ државу са својом војском због наводне сталне руске претње која је саткана од доказано пуких западњачких лажи елите и медија) а све се своди на неколико теза, најважније:
1) Да би била уопште поново могућа међународна трговина (уређеног тржишта, које годинама Американци растурају пропагандом „малигне зависности“ далеко пре 2022 и Руске специјалне операције, затим санкцијама и царинама, сад са секундарним санкцијама и царинама), наводно мора постојати хегемон који ће то гарантовати својом снагом (уз додатну тврдњу, иначе се клиза у свету у општи државни фашизам и ратове на све стране – само тако они желе да виде мултиполарност);
2) При чему важнији западни стручњаци деле уверење да „добар“ хегемон може бити само са Запада и то Англосаксонски јер најбоље гарантује стабилност? На страну што по мишљењу познавалаца БРИКС је већ сад значајно бољи систем за све него што је био Западни било кад до сад у међународним односима.
Да би ово остварили (вратили), опет су на Западу сагласни са неколико пројеката, најважније:
1) Да се Русија мора претворити у непријатеља (донекле по узору у историји на Турскуi, као што је у сагласју са Шмитом пријатељ-непријатељ, да би се ЕУ коначно интегрисао у пуном формату);
2) А да би се остварио први пројект, мора се престати са пацификацијом романско – германског фактора, а да он не угрожава својим нацизмом јеврејски фактор (иако баш ово Лорд види као родно место фашизма у међуратној Немачкој у коначном обрачуну са међународним јеврејским банкарима, потпуно занемарујући далеко већи и трајнији геноцид над Словенима, а посебно православцима, који сад има да се настави, док су Јевреји били тек наци-излет, док Лорд спада Русији наклоњенијим особама), који је и данас кључни интегрирајући елемент у ЕУ у овом ратном подухвату (а што њихова пропаганда управо потврђује са нацистичким хоризонтом гледања на Русе, премда је највише лагање бараба ), или, кратко, пусти псе са ланца још једном (али и у коригованом духу немачког историчара Нојцела који тврди да су Немачки и Италијански војници сматрали да је Хитлер био превише благ према непријатељу).
Тако да Америка/а сад у лику Трампа, покушавају истовремено да изигравају и мешетара и арбитра у овој не тако краткој игри, из дана у дан подижући улоге у растућем безумљу како би наводно точак историје натерали да прескочи време мултиполаризма као слаб покушај и врати се поново у либерални свет примитивне атомизације светских народа у глобалну конзумерску масу послушних (а у неко догледно време излажући ове масе тоталној хибридизацији кад сазру технолошки услови), док би Америка поново била 4. Рим и изнова гарант светске трговине. А све постижу тако што би ЕУ претворили под Немцима у пса који ће да режи и кад затреба и скочи на Русију и поред очекиване дебеле нуклеарне батине по њиховим ушима, коју им вреди све мање показивати у њиховој махнитости, него је потребна превентивна примена, да их отрезни, пре него што корак по корак претерају и сасвим увуку своје неспремно становништво по њиховом плану и затим уследи неизбежна Апокалипса. Па човечанство ако хоће да се спасе, боље је да понешто нуклеарно изгори на Западу, него цели свет, како ЕУ елита неће да се смири, ако се и потпише неки споразум између Русије и Америке (то је тек привремена работа, поново у само њиховом интересу, а не светског мира и поретка, што може слободно да се заборави докле год они на Западу не прихвате и сами не доприносе мултиполаризму, као новој светској реалности).
Западњачки нацизам је лајт пројекат елитизма за простаке и отпаднике
Да ли зато што је толико дуго племство владало у Немачкој уз опште важење њих као елите без премца, на шта се још Гете жалио, да и најгори племић више вреди од најбољег грађанина, да се код њих запатио нацизам као посебан, више културни феномен него социолошки, на страну што су себе Немци сматрали нацијом културе, управо се њима подвукла грешка. Рекло би се извесни културни хибрис, да управо они нацизмом простаке уздигну у елиту. Нацистичким маркетингом који привлачи и све друге простаке, посебно у додирним просторима са германским светом, па имамо изразите примере као Кроатонацисте, Укронацисте, што се испоставља како време иде као најбољи извозни Немачки историјски производ (иако су га преузели од Англосаксонаца као и фудбал који су прво исмевали као глупост – како признати антрополог Плеснер сам сведочи, а данас су поносни, само што је једно јавна љубав, а друго понекад јавна, а понекад тајна, али је свакако трајна). Који сад треба да послужи као сила интеграције ЕУ под Немачком у сукобу са архи-непријатељом Русијом (што је Русија дуго већ стално изнова, али се као једина константа у тим односима може препознати мање или веће непријатељство према Русији, од католичанства, преко појединих држава до сад збирно целог Запада, а посебно ЕУ). Другачије, они више ни не могу да се уједине, посебно како губе првенство у светским пословима, а унутарње кризе расту у исцрпљеном друштвеном моделу.
Више пута сам на овим страницама покушава да разумем како је то свету управо Запад подарио нацизам. Како се то догађа да се крај Западног грађанства са 1. светским ратом завршио са само заокруживањем нацизма (уместо катарзе и модела бољих друштава, а не само козметички у расту привида конзумеризма), коме се и сад њихове елите враћају, иначе бивајући мање или више саме стално отворене према нацизму. Као што је свакако тешко разумети генезу нацизма, јер је упорно крију, а мени делује да је кључни извор још у појави лаицизма и изразито његовим парадоксима уместо савест себичности, као и практичним контрадикцијама као што је изразита грађанска солидарност себичности, занимљиво.
На крају мали осврт на Владушићев текст где спомиње „производњу“ потомства, што видим као уско материјалистичко – механицистичко и надаље наметнуто, несвесно марксистичко разумевање света и човека, насупрот, као и увек кад сам помињем, човек јесте духовно – самосвесно биће (не може се само чулима орјентисати у животу, нити му његово људско биће омогућава да то буду тек инстинкти, нити је још пуко Хобсов аутомат), па је и за њега одлука да рађа потомство једнако духовна, да кроз само потомство далекосежно и даље сам слави постојање, а не само да троши и производи живот итд. Некад сам давно на Н. Стандарду хвалио његов „Мегаполис“, па нек на том моје мишљење о њему остане, иако се са овом производњом потомства никако не слажем.
______________________________________________________________________
i Нојман, Ивер, Употреба другог – Исток у формирању европског идентитета, Службени Гласник, 2011.