(објављено 22. 04. 2025.)

Умро је Папа који је заменио након абдикације немачког Папу који није успео да ЕУ буде по свом темељном документу хришћанскаⁱ, који то није могао бити као Језуита, тако да је дошао у знаку два преседана и новума да је родом из Јужне Америке. Умро је у време великих немира и промена у епохи по свему деценијама програмираног стихија-друштва. Данас Син процењује, један од водећих немачких економиста, да је цела игра Америке, коју само Трамп спроводи, а не вади из малог прста, са царинама и осталим, да се амерички повериоци принуде да конвертују америчке обвезнице у 100-годишње са знатно нижим каматама, те је зато у току општи бег капитала из Америке и слабљење долара. При свему водећи контрадикторну политику што ЕУ конгломерат искоришћава (као примера морате да купујете америчко оружје), да занемари диктате Америке у свом тражењу мира са Русијом, и да се баве наводно својом безбедношћу кроз НАТО што се дуго и једино своди на империјалне амбиције ширења, а сад само на штету непосредног окружења да би изашли из улоге регионалне силе (а давно су ове силе Руси, а отад много пута зауставили и ограничили у њиховом рату против словенског фактора, док су се сад у једном скоку домогли скоро па добитка, доброг дела Руске крајине – простора који је у историји био познатији по робовима/склавен-славен, које је Златна Хорда продавала Јеврејима на Криму, а ови даље у светⁱⁱ док то Руси нису довели у ред).

У Југословенском рату њима је једини био циљ да врате своје земље – Словенију, Далмацију, Славонију и Хрватску. Косовски – рат (НАТО агресију на нас) како га зову, критичари на Западу га оправдано разумеју као „игру акробате на жици“, сматрајући тај рат као почетак новог поретка, „кроз који ће свет постати ратнички“ⁱⁱⁱ. Док су данас у хистерији. Спремајући се за рат (историчар Сонке Најцел, творац флоскуле о задњем лету у миру, иначе и аутор штива у коме курсира да је по мишљењу италијанских и немачких војника Хитлер био превише благ) до 1. 10. 2025. до кад треба да се одиграју војне вежбе Русије и Белорусије па ће са 1,5 милиона војника да „тестирају“ НАТО – Масала (војни стручњак из Минхена) нападајући једну од нацификованих северних патуљака који дуго већ киње домаће Русе уз општу равнодушност пре подршку ЕУ конгломерата. Док др. Кристијан Хаке (исто војни стручњак, али из Хамбурга) сматра да је реч о хистерији, критикујући „персону Мерц“ да је за 180 степени окренуо своја изборна обећања (опуштена, а трагична особа која је изгубила страначке изборе од Меркелове и сад стигла на ред). При чему се закон о задуживању Немачке зарад наоружавања може једва сматрати правно коректним (али не перфектним) али нипошто демократским како је изгласан са старим сазивом парламента после увелико одржаних избора и познатих резултата, а само на основу упитног легитимитета председнице скупштине за овакве работе (јер лисице по новом сазиву нису имале више 2/3 на својој страни за овакву операцију, а и даље су у опадању по анкетама). Тако да се искључиво забасало још дубље у дивљаштво, на шта сам упозорио у предходним текстовима. Да се поред стихија-друштва (уместо бауљања о људским правима заправо наказних „културних хибрида“ као персона) продубљује опште дивљаштво, а све је започело са више без икакве сумње нападом на Србе, као увертире напада на Русе (што се изнова понавља, јер многи, посебно медији Н1/Нова С па и РТС не дају у свом југоусташлуку да се освести као више него очита историјско-политичка чињеница) са општим ширењем нацизма. Ето нама места у историји, као покусних кунића, па се многи у Србији тако и понашају, док се сами Срби поново распадају (цепкају^iv) сад на три осе. Док ЕУ конгломерат све више запада у дивљаштво (отворено нацизам), а Руси им постају не мање него крвни непријатељ кроз њихов подивљали медијски апарат (као некад код усташлука према Србима, а као што видимо посебно у изборима тамо ни деценијама после не престаје, него је константа). Тако да српски председник, па био то и њихов Вучић који им је толико дао од Србије не може отићи на Параду победе над нацизмом у Москву иако му је тамо место. Или тамо или нигде. Као што се ни његови канализациони медији са тим не могу изборити па ће се сврстати уз Н1/Нова С које су дубоко забраздиле у југоусташлук (за то их не може покрити ни то што преносе протесте јер за њих је то само платформа за пласирање отвореног југоусташлука са њиховим гротескним гостима). Док Немцима остаје да понављају стих „Не да вам моје синове“, а Масала да то проглашава за патријархат, јер млади људи у својој наивности неће бити од користи својим животима војној индустрији, њиховим власницима и агентима интереса, на шта сам упозорио још у Огледу 4, како ће да праве лагано војску, кад су се манијаци са запада, само као ето привидно изненађене девојчице, залауфали у рату са Русима, знајући да су циљано прекршили договор о неширењу НАТО, док се полако успоставља у свету модел БРИКС држава, који је много повољнији од њиховог са Светском банком и целом игром са новцем уз политичке захтеве и све отвореније мешање у унутрашња питања задужених земаља.

Данашње разлике међу државама у свету сигурно се неће односити у привидима дистанци на оси демократија – аутократија, него на оси дивљаштво (стихија-друштва) – сигурност ствари (и предвидивост). Значи основно цивилизацијски.

_________________________________________________________________________________________

i Пера, Марчело, Зашто се морамо звати хришћани, Службени гласник, 2010.

iiЗелдин, Теодор, Интимна историја човечанства, Геопоетика, 2008.

iii Historische Mitteilungen, стр. 269 · Band 29, 2017, рецензија Дарио Видојковић.

ivТили, Чарлс, Европске револуције 1492 – 1992. ЦИД, 2005.