(објављено 14. 08. 2025.)

Модерна – постмодерна – Лиотар, је само признање да се „велике приче“ модерне не могу саме реализовати, него да се западна култура, а посебно социолошка модерних функционално диференцираних капиталистичких друштава, је са ограничењем у самој природи друштва, али и у природи човека у оваквој констелацији. Те нас то у западним друштвима не доводи до тога да су они „башта“ (Купер), а остало дивљина која се не мора поштовати, него да на западу избија нацистички нарцизам. Да су западна друштва не екцесно нацистичка, него типично (што су могли да и од себе прикривају док су били у супремантној позицији да извозе конфликте по свету, који им се сад враћају, јер су други све способнији за отпор, а они показују своју стварну природу високе толеранције нацизма, па и све више нацистичке природе мејнстрима). Као и да ту нема никакве стварне промене од 1. св. рата, поред свега што би се парцијално могло звати појединачним успесима у култури, у целини сагледано, западна су друштва нацистичка, и то је финале развоја западних друштава. Новум је искључиво могућност развоја хибридитета, са свим познатим, али и непознатим последицама тоталитарне контроле управљања, уз слабашан отпор популиста. Док „добар живот“ ништа мање није остао загонетка као кад се Аристотел питао за њега. Данас кад је у изгледу експоненцијална технолошка хибридизација човека, живота и друштва, нико се ни не пита за „добар живот“, него за економске перфомансе нове привреде и који ће систем још реализовати супремацију (а онда и војну, политичку), да ли надолазећи источни (глобални Југ), или, изазвани и залазећи западни.

По свему садашњем човек није ништа питан, него је у току борба конкурирајућих система, која срљају у општу технолошку хибридизацију, уз ризик да ће елите против ВИ изгубити и своју над-власт. Те да ће човек стварно постати „застарео“, не само у својој личној перспективи, него ових система које је створио. А што не би кад се одрекао слављења постојања, мењајући га забавом и замајавањем до краја усамљенички саможивих живота опште друштвених парцијализација до атомизације уместо индивидуализације (на крају без сумње одозго садашњих елита девијације и дегенерације џендеризмом и вокизмом).

Интеррегнум

Ових дана је власт Чешке донела одлуку о изједначавању нацизма и комунизма, у чему их је подржао извесни чешки институт, што ће сигурно водити забрани комуниста, али нипошто неће водити ограничавању нацизма, како је он много шири и дубљи европски феномен. Како је сам финале развоја западних друштава (и никакви други облици друштва нису добили право живота – како каже Лиотар, нема места великим прогресивним причама модерне, него искуствено само читавој лепези девијантних, што донекле признаје и Слотердијк наводећи једнополне бракове, али пуко као ето декаденцију). Уз то је и Институт направио очито сам намерну логичну грешку, изгледа видећи са једне нацизам тек као ексцес (изгледа пуко случајем народа из западног културног круга који се стално изнова понавља), превиђајући да је комунизам био алтернатива капитализму. Него их наводно сагледавајући у појединим ефектима неких резултата. Уопште не препознајући да је нацизам само суштинско финале развоја западних друштава којима се живо фућка за убијену српску децу на купању у Гораждевцу или масовно избомбардовану, изгладнелу децу у Гази, као и уосталом много пута до сад (Олбрајт, „вредело је убити 500.000 деце у Ираку“) потпуно задовољни својим нацистичким нарцизмом. Тако да њихове политичке и културне праксе нису само реализам интереса коме само они одређују „правила“, него суштином уходан нацизам који сад не може више да се сакрије и у медијалној супремацији и лаицизму масовних конзумената заглушујуће продукције вести бескрајних обмана, које ионако ретко ко од њих на Западу доводи у питање и у општој колективно економизованој и медијализованој индукцији малоумности.

Европа без сумње данас још увек поседује највећу колекцију знања, али питање је за социологе знања како то пре доводи до индукције малоумности у друштвеним и личним праксама, као и коначно до простачке редукције емпрактике маса на западу. Како се и гомилају Деридијански „грешке“ у ткањима пракси које су и све намерније (негирајући основе знања) негирајући добре праксе и дужности (познате друштвене истине?) и погубније. Можда то име везе са пројектом француског лаицизма који наводно погодује општој конзумерској маси, или, је пре истина са друге стране у интересу елита у све већем дивљаштву капитализма (одржању и повећању стопе профита и поништавању добрих принципа расподеле зарад све ужег круга елите од глобалних 1% који ће са хибридизацијом још изразитије учврстити). У сваком случају у друштвима запада иако са почетка спорим трендом процеси су све негативнији, иако су сад убрзали од 2008, а тек посебно 2022. кад нацизам сасвим отворено, сваким даном, долази до изражаја планирајући поново Велику Немачку која укључује Укронацисте (зато и Немачка троше сав свој престиж у свету као и новац, а не само што их неко други навлачи и треба престати са тим глупостима да не знају шта раде, што истовремено не значи да морају обавезно бити успешни – нису пре, па ни не морају ни сад, што не значи да овај пут не треба да плате много већу цену, уместо да буду стално копље Запада према Русији).

Ми – ништа, или, еволуција, или, револуција коју су студенти покренули?

СНС режим мора што пре да оде, како је једино дегенерисао у брлог лумпена, који лаже и дивља, окупљајући задњи друштвени талог и криминалце који све отвореније заједно са полицијом насилнички прете народу. Те је само чиста срећа да још није нико погинуо, а сваки дан је са њима све већи ризик. Лажима само за канализациони Информер и његове дупликате. Они су постали искључиво ходајућа претња која иначе дуго уништава српску државу и народ, а сад су само претња по живот сваког од нас и ништа више (било пијани или трезни) немајући ни једног тренутка током своје предуге мучне власти било какву политику (искључиво тргујући за свој опстанак на власти и несметану пљачку, понижавање и обезписмењавање властитог народа и државе). Друго више не могу ни лажима доказати (сад су се опет сетили да нас трговински ланци пљачкају, исти ланци као нигде у Европи, банке ни да не спомињемо, па сви редом, или, да извршитељи упропаштавају као задње битанге људе, а које све омогућио него власт брлога лумпена, свакако не треба звати назови економисте пискарала као Мишу Бркића као недорасла Нова С, да објашњавају слободно тржиште, па то нема ни код пирата шта се овде ради, а и колико је морално посртање, није то за његову циничну памет, преучио се човек фраза), а то друго им никад није била ни намера него да што комотније отимају и што слободније небулозно дивљају јер их само тако разумеју њихови лумпени, те нема места за илузије ни код највеће будале.

Ништа би свакако било да ови не оду колико сместа. Колико год претили насиљем и вадили пиштоље, дугим сечивима на моткама (а све се већ видело на снимцима). Блокирали центар града месецима као да им је од бабе остало, правећи по ноћи пијане журке у шаторима за своје лумпене. Тако исто по Србији, пијанчи се уз дерњаву са звучника и забадања новца у хармонике.

Колико год било стресно, сваким следећим даном ће бити очитије да ће овај талог лумпена да се склони са власти како су прекардашили и што потврђују са кабадахијама које наоружавају са пиротехником да неког ослепе док их полиција брани. Свакако ће бити тешко за свиту поданика из институција, медија, академских и пословних кругова који су заједно са њима паразитирали и сад већ имају и доста тога од имовине и моћи да сами много изгубе, поготово ако буде постојао национални консензус да и они буду лустрирани. Да се не забораве, јер кваре природу народа. А свесрдно су то радили. Криминалци ће морати поново на маргине, па и ово овако је било и за њих неприродно, да их полиција чува, па чак и да јој у неким приликама командују.

За нас остаје питање као народа, чему присуствујемо у овом чишћењу штала које су студенти покренули, да ли еволуцији, или, револуцији. При чему тешко да је револуција, јер нема да се види и чује никаква идеологија, а јесте новум, нових генерација по своме, како и мало знају о предходном и природи ствари, него је искључиво пост-транзициони процес након историјске и транзиционе катастрофе 2008. и онда потпуног колапса 2013. под СНС брлогом. Њихов новум ништа од тога не препознаје, него раде по органском осећају искуства оног у чему су сами расли и стасавали, очекујући да ће њихове експертске групе наводно од претежно професора (колико се да наслутити) израдидити итинерере и програме трансфера закржљале власти и поправке транзиције у народном периоду са што мањим утицајем било кад партиципијената у власти и њихове историје интереса. Оно што у целој ствари забрињава осим како то студенти месецима успешно функционишу (што није случај у већини српских организација) је посебно што нико није заокружено обсервирао о чему се ради, а посебно што наводна национална интелигенција се на чудан начин демобилисала не пратећи уопште за озбиљно процесе у властитом народу у овом тренутку. Како ма колико одбијајући да је то претежно студентски процес сумњом да је туђ, да је и овај са овако дугим трајањем аутентичан процес у самом народу који не посустаје, који макар заслужује онолико пажње да се пита и вреднује, шта то народ хоће и зашто не жели више брлог лумпена на власти (премда сваком нормалном треба да је одавно јасно зашто).

Утолико ако се у Србији догађа еволуција реда, то тим мање она може имати сама везе са све отворенијим ЕУ нацизмом, зато ни не треба да чуди ЕУ игнорисање наших токова и заправо још увек трајућа подршка СНС брлогу лумпена. И толико је довољно јасно.