(објављено 13. 01. 2026.)

Шта нас учи 2025. и већ сам почетак 2026. да је Запад без било какве дилеме прихватио и то све у једно: државни бандитизам, геноцид и нацизам. Чиме „Смрт Запада“ обликују, можда и на њихово изненађење, све најгоре властите сабласти из њиховог подрума, које су скоро у исти мах пробиле врата и избиле у свет у тако кратком периоду. Потврђујући да је иначе сваки њихов „манифест“ носио по честицу од њих „као могућност“ да би се сад у светско – појавном ове потпуно заокружиле, потврђујући одсуство воље за свет вредности у људском свету. Заправо у њиховом свету све мање има места за човека (у перспективама обликовања садашњице из неке могуће будућности хуман+ програма хибридизације, коју контролише од 5. до тек 7. америчких већ данас великих компанија, надувавајући све више свој балон иако реално још увек не доносе приходе сразмерно улагању целе Америке у овакву будућност). Зато је вероватно онај скоро па невидљив 4. јахач смрти Запада, заборављена Фукујамина „либерализована“ маса људи „краја историје“, у ком се „лаицистички – либералном“ гранде-процесу а који се глобално проширио, настаје уместо индивидуализација пуко гомила и то примитивно конзумеризмом бесмислено атомизованих људи (у сад већ дугом периоду, Кондилис узима од 1850. и као крај грађанских друштава). Они су све више задојени медијалном индукцијом малоумности (симулакрумима пара-светова и наводних животних стилова конзумената, где није одржив на креираном тржишту било какав облик самосвести човека за шта постоје иначе стално све мање друштвене нише) дозвољеним мисаоним шематима „(пост)модерне свести“. Наука иначе, посебно на западу проналази далеке корене и почетке конзумеризма, али о њима се не може говорити као истом феномену док она не постаје у капитализму запада масовна индустријска производња (те појаве енглеског индустријског дана, протестантске радне етике, поставке Ничеански схваћеног ропског менталитета као доминантног стања духа људи), у којој се све више све само купује и продаје уз одговарајуће све присутније медијске обрасце ширења похлепе за гомилањем ствари реалне и идеалне капиталистичке производње, па самим тим и људи који све више постају сами и за себе лично тек ствари (или нешто као оне), у општој распрострањености на све стране света поремећаја (од конзумерских родова уместо пола, сурогат мајки, медијских звезда, државника, до стварних смрти као медијских видео-игрица за све ко их погледа и ништа више није стварно па ни геноцид, уосталом и како би их било поред медијално измишњених, које трајно сумњиви пара-медији као примера бесловесни Данас још величају као прворазредни догађај стварности). Тако да се либерализам, конзумеризам и хибридизација се састају у једној истој нељудској тачки предвиђања фаустовског човека који сад зна крај своје будућности као само ствар хуман+ о чему и пишу одговарајуће манифесте.

Задовољство „искреношћу“ појаве као што је Трамп, међу нашим медијским аналитичарима почива са једне на тек заборавности да је и раније било таквих „искрених појава“ које су свет људи у њихово време коштале на крају милионским жртвама и разарањем, али и на њиховој потпуно лажној сатисфакцији какав је Запад, у њиховој несигурности, какав је наш свет (јер какав год да је Запад/ЕУ, он нам је отворено непријатељ већ 35 година, док код нас не цветају руже 100 година и ми не проналазимо пут назад у историју изнова самоизграђене способности да градимо сами – наша елита, стратегије опстанка и постојања српског народа и државе у свету). Док Трамп са његовим „моралним кредом“ да је сад само сам његов морал једина граница његовог понашања (Америке) потврђује увек важећу ствар, да нико нема право да мисли да је свет оно само што он сам мисли, а још мање да сме да очекује да мора да се понаша како он хоће, јер је онда сасвим јасно да имамо посла са идиотом (зато и постоје норме), или, групом идијота, као у његовом случају где су свакако битни елементи психопатски сумануте слагалице Рубио, Хегсет, незаобилазни џелат из авионске оставе Линдзи Греим, који се одвратно заједно церекају својим плановима како ће одсад стално да уништавају друге државе и да их стављају у отворено колонијалну подређеност, или да их униште.

Оно што је важно разумети, да данас цели свет доживљава ударе, а последично БРИКС, јер није реч о пуко ривалству, него о суштинскијем историјском процесу, краја све лошије западњачке супремације (у чијем самом подруму је вребао државни бандитизам, геноцид, нацизам). Запад је и задњих деценија свог пропадања, све алавијим акцијама (санкцијама, ратом, корупцијом, неоколонијализмом под фирмом постисторијске „либералне демократије“) узроковао реке избеглица из упропашћених држава кроз њихове ратове и перверзне операције закључно са Сиријом (где ИСИС уцењени терориста постаје председник који се прима у Белу кућу). Ништа мање је код себе, посебно се у ЕУ живело у конзумерски успешним „друштвима смрти“, али они више не могу ни привид оваквог модела да очувају без отворене ратне експанзије – Украјина/ и заправо Русија (премда ни тад због неолиберализма не могу више ни у расподели да очекују ни ефекат лифта за све своје држављане, него само пре свега надаље богаћење 0,1% своје елите а даље нерешиву унутарње растућу кризу пропалог друштвеног бића коме недостаје народно заједништво у вредностима које је потпуно примитивно конзумерски атомизовано, или, како се воли коректно изрећи „либерално“). Тако да њихови наративи о добицима за све где они дођу своде се фактички или на уништену државу (Либија, Сирија, сама Газа, делимично Ирак), или, пропалу државу из које ће отворено да побегну у неком тренутку (Авганистан), или, на сасвим познато колонијално устројство са компрадорском елитом и више него врло стварном бедом за остале (према чему упорно бандитски ломе Венецуелу и у перспективи Иран), што све једнако почиње све интензивније да погађа и сама њихова друштва. Уосталом ни данашња Америка вероватно ни не зна колико има реално беде и криминала на њиховим улицама на које Трамп шаље војску и већ поремећене убице у општој конзумерској похлепи где су људи одавно само ствари – није то Шумпетеревско место „креативног нереда“, него као што је Адорно већ одавно казао, земља без културе у којем су људи најближи стварима – док је цео службени наратив о људским правима, либералној демократији илузија, јер изборе добијају искључиво најдубљи фондови које први сталеж одобрава и пуни за медијске кампање итд. што и јесте још одавно испразна бурлеска новоговора о демократији и људским правима за људе-ствари, јер власт јесте превише важна да би се сваком препустила, него само задаци власти умеју да буду чудни и да збуњују, па се формирају „теорије завере“ док је сама стварност често гора иза „манифестног“ толковања – Мертон (нема ни места Аристотеловој опасци да демократија у основи служи за стабилизацију у полису, да се градски олош повремено подмири, него се демократија посматра као стално магијски обнављајуће девичанство).

Деценијама припремани ратни авантуризам Запада против Русије у Украјини није успео, али као што наводи проф. Џанг, Запад је трајно оптерећен охолошћу и расизмом и то одбија да увиди, него ће се рат завршити тек у Одеси, кад Руси сатру Француске и Енглеске инвазионе формације, а онда ће у ЕУ, опет по њему, да уследе грађански немири и ратови. Засад пре свега у Британији преживљавају прошле слике да ће Англосаксонци да и надаље контролишу поморску трговину као ексклузивно способни, тиме и свет (Пол Кенеди), док Америка у првој фази прави известан отклон од заједничког подухвата са Западом (премда не и од гусарске отимачине танкера на морима), првенствено тежећи да оствари бандитизмом отворено феудалне односе на „Западној хемисфери“ само за своју елиту (што се морало очекивати, као што сам већ раније наводио, али не овако отворено бандитски и распрострањено, што је могуће и из практичних разлога да их нико не би довео у питање, посебно после отписа и срамотног бега из Авганистана, кад су им људи висили и падали са точкова авиона и затим НАТО неуспеха у Украјини), те да изгради већи енергетски „уцењивачки потенцијал“ према Кини по проф. Џенгу, што ће Кина у априлу 2026. и да прихвати јер не жели да искључиво зависи од енергетских инпута из Русије. Надаље у том смислу сматра да ће Русија у случају агресије Запада бранити Иран, али не и Кина која ће по њему изгледније поклекнути (свакако остаје да видимо колико су и овај пут његова предвиђања успешна, јер зашто би Руси чекали Одесу, или, Кина толико површно калкулантски ослабила своје позиције и дугорочно свој стекнути престиж у свету довела у питање, кад је САД уз све превратничке успехе у Сирији, наводно спектакуларно бомбардовање Ирана, ружну отмицу Мадура, све више само блеф уиграних сплетки, како то изгледа није више држава него циркус).

Колико год Запад држао интегрисаним светски медијски простор, сад се не може заборавити, а још теже избрисати, забашурити, огољена реалност Запада и њихова 3. јахача, да све више постају у реалности циркуске тачке, а не државе из чега се могуће једино САД на Западу извуче управо са својим превентивним бандитизмом, али тад их чекају унутарње нарасле напетости из којих неће тако лако изаћи у потпуно примитивно атомизираној маси свог становништва, јер су МАГА покрет морали због првог да жртвују да би задовољили елиту (па управо како су у својим филмовима видели дистопије у другим земљама, саме њих ће погодити, а јер је и далек пут до успешне хибридизације становништва које ће суверено да контролише ВИ, још проширених простора Америке). Што све укратко значи да у савременом свету није реч о прерасподели овог света између великих сила, него циркусу смрти Запада.

У таквом општем погледу, не могу се сложити само са делом Ломпаровог излагања, да треба да се било коме скоро па са намером умиљавамо а посебно „наводним“ Србима, јер је такво стање „модерног – либералног“ духа истих (да би дошло до интеграције српског народа у подршци студентским протестима) да би и они онда сами изнова били Срби. То је њихов проблем, а не и наш (због наводно природе либерализма? – шта ме се тичу стања наводног духа комуно-југоусташа, лумпена, Ст. Протића и сличних и колико ће ови да пате у својим уобразиљама). Напротив, тако се не може успоставити ред у Србији, него само поново привид.