(објављено 12. 04. 2026.)

Победа морала над простаклуком зла

Израел је из чиста мира бомбардовао центар Бејрута, при томе убивши 300 људи, а ранивши више од 1000 и то све за 10 минута, док нама драги Аврам Израел још од 1999, прича на Пинк „Вестима“ о статистици насиља, спомињући да је палестинска омладина, беше у 2025. 375 пут бацала преко зида око Газе каменице на аутопут који пролази у близини, ни једног тренутка не споменувши колико је сама држава Израел са својим војницима у тој години побила жене и деце у Гази (да ни не причамо о осталој крвожедној вишедеценијској репресији, која задњих година плански укључује уништавање сваког услова живота, те болница, школа, универзитета, што су темељно поновили и у Ирану, са тепих бомбардовањем сравњујући и читаве четврти у Техерану и то и средње и више класе, очито са циљем да униште или натерају на патњу иранску елиту и разоре ову државу заправо као претњу плановима за доминацију Израела у целом овом региону, у шта више нико разуман не сумња да је то у дугом периоду сам тај ултимативни циљ глобалне јеврејске елите уз и неке изузетке међу самим Јеврејима). Претекст задњем зверству је свакако Трампова амбиција да у својим „Пацовским ратовима“ сатре читаву једну цивилизацију која је по класификацији Јана Асмана једна од трајућих пет светских хиљадама година (на шта и ослања свој концепт „културе сећања“ – истоветног културног вредновања и разумевања света). У том општем погледу угледни Тед Постал, професор са МИТ-а и сам Јеврејин отворено означава Израел да ће први употребити нуклеарно оружје, али и садашњи Израел сумњичи за још многа друга зла. Док је у овим Пацовским ратовима Америке, Иран показао мудрост и сваком видно моралну вертикалу (ма шта год западна медијска пропаганда млела деценијама о овом нама сасвим непознатом свет, исти су некад уобичавали и то баш неуморно да о Севернокорејском лидеру трабуњају како скоро сваки дан убије по неког генерала или рођака), која је показала зашто трају хиљадама година (остајући витални у култури сећања). Као што ми умемо и да покажемо морал, као и у агресији НАТО на нас 1999, али и да немамо трајање културе сећања (него све је то пре свега фолклорног карактера и тек једва нешто више, како је елити и архивски срцу много „ближа“ југоносталгија на шта нас медији, остали комуникатори илузорно подсећају до пуке глупости), него да добар део нас Срба бива у историјским циклусима асимилован, исто, као што нема југоносталгичног међустања, него или си Србин или биваш асимилован већ ако не одмах у првој генерацији, онда сигурно у другој. Не само у друге историјске народе, него и у измишљене (Бошњаке, Монтенегрине, Кроатонацисте, како је хрватски народ махом сам нестао још у раном средњем веку, никад културно по себи не надрастајући племенску организацију, уосталом економски никад нису ковали новац и самим тим ништа нису они градили него други који су их освојили и завладали – уз адопцију неколико хрватских племенских поглавица у своје католичко -германско племство, а остали су искључиво кметови; као што је тек кад се потреба Ватикану указала из измешаног империјалног отпада периферије Аустроугарске, створена је данашња хибридна база Кроатонациста – довољно је погледати презимена међу њима, уз асимиловане Србе преко католицизма, договора о језику, репресије и коначно геноцида – а што је очит пример тзв. Бејтсове шизмогенезе, али зато не само упорно него и трајно Кроатонцисти насрћу на Србе – то им је већ скоро два века Папски задатак, зато и заједно кољу и лажу/то је хибридни народ без садржине са најамничким задатком и ништа више (па цела њихова јавна историја и коју покушавају да уче у школама је Дизнијевски цртани филм, па су тај рецепт и Шиптари применили ан мас) . Зато сами остали Срба заправо изнова често почињу потпуно испочетка, градећи своју културу и коначно цивилизацију (сигурност међу нама и према нама) да смо спремни и у могућности да се боримо за свој опстанак и постојање, али на жалост доста климаво, превише је тих килавих појава међу нама, као да се неке лекције никако не могу културно усвојити за сва времена, са брзо опадајућом селекцијом елите и тако почецима нових циклуса асимилација. Док код Ирана колико им год Америка и Израел зликовачки сатирали елиту, чинећи злочине, њих има ко да наследи и продужи (а код нас мора да се роди), а још ако уз све то додамо и две оштре опаске тако врсног стручњака као што је Џон Миршајмер, а сам Јеврејин, да је актуелно друштво Израела крвожедно, као и да Трампу не остаје ништа друго него да се „преда“, јер је светску економију довео до провалије својим Пацовским ратовима против Ирана иако зачудо нико званично са Запада, осим нешто Шпанија неће рећи и осудити да је реч о агресији САД и Израела против Ирана, одвратни „рат по избору“ са којим се стварају „неуспеле државе“ у окружењу Израела, или, пуко забрани за слободни лов на људе од сад па надаље, иако је сад јасно потврђено штеточинство америчке империје по цели свет и то дужег карактера. Империје која је изнова по свом избору склизнула у ратни злочин, али и немоћ да више екстензивно чини разбојништва по својој вољи а да то не изазива пренапрезања у свету али и код њих, економске штете, уз раст отпора супарника али и домаћи отпор (ако је Америка уопште и сама макар нека либерална полудемократија) уз очите репутационе последице, јер ко Америци више верује, а поготово Израелу. Далеко је све то до данас злокобно дивергирало од планова након другог светског рата по тзв. Трумановој формули поретка за Запад. Па се сам Запад нашао, поготово од 2008. у епохи стихија-друштва која све дубље упадају у дивљаштво. Те ће им се безобразлук наплатити, а властито слепило за властити безобразлук вишеструко, јер они никако не могу да изађу из само њихових опсесија које никог другог не обавезују.