(објављено 13. 03. 2026.)

Нема скоро више никаквог смисла не назвати агресију Америке и Израела на Иран од првог дана подмуклом и дивљачком, без војничке части и људског достојанства. Америка је почевши од Венецуеле одлучила да примењује од 2026. у пуном спектру насиље у борби за хегемонију и то већ сад изгледа по методама да би се у историји могло назвати Пацовским Ратовима Америке под Трампом па докле год буду трајали, јер се другачије не могу обухватити по својој нискости и лажима, да би се стекао пун увид у спектар јавних и прикривених чињеница насиља, обмана и стварних циљева. Што не значи да су они било кад избегавали подмуклости, насиље, па и ми смо сами на својој кожи осетили како то изгледа кад убијају бомбама намерно невине, или, по други пут бомбардују одмах једно те исто место, али сад гађајући садистички преживеле али и пристигле спасиоце и ватрогасце. При чему су ови сад Пацовски ратови имали и дугу припрему релативизацијама и нацистичким тренирањем безосећајности на медијима запада са врло јасним геноцидним бомбардовањем Газе. Тврдећи некакву пиљарску рационалност, да се у баш сваком подруму у Гази на крају крије непријатељ као фатаморгана, док коначно потпуно целу Газу нису срушили (а на реалним свежим костима побијених би Трамп да дигне Ривијеру), коју друга фатаморгана, као наводно не баш они, него вештачка интелигенција одређује, баш све те подруме за легалне циљеве? Каква бласфемија.

Ништа мање код нас се по медијима шетају моралне стриптизете које убиство 168. девојчица у Ирану покушавају да пришију истим Иранцима иако је јасно да је школа погођена Томахавком. Ионако тај разблебетани махом женски пуферај иначе нема ни људске, ни вредности знања, него искључиво онај врло сам проститутиван медијски. Можда су тек за сумњиву нијансу бољи они који се упуштају у каљугу Пацовских ратова који покушавају да пронађу есхатолошке резоне у злочинству, док је Достојевски још одавно за Запад рекао да и сам Исус дође, не би допустили да им квари посао, иначе како би стигли до нацизма (краја сваког људског поретка). При чему су коцкари најмање погрешили, да је Трамп после Венецуеле хтео да стави под мишку и Иран, па да оде на састанак са Си-јем у Кину, што се испоставило само још као једном, мокри снови овог америчког клипана, што је једино био цели свој живот. Уосталом нације по дефиницији без било каквог облика културе, како је још одавно Адорно констатовао, након свог боравка у Америци. Уосталом њихов примитивизујући конзумерски рај атомизације друштва (глобалне либералне демократије?) је одавно постао тек свињац са више од 43% прегојене, агресивне, наркотизоване популације у којој дуго доминира као елита олигархија из Епштајновог огледала. При чему је све више присутна медијска индукција малоумности глобални феномен вестернизације света (та тзв мека моћ, да нема друге могуће емпрактике, него само ова условљена са Запада, а ове су “друге” тек још антикварне заблуде заосталих култура, све остале на свету, које немају више будућност, али се данас показује да су традиционалне културе животније, а ова западна дегенеративни амбис).

Као што се да очекивати индукција малоумности није поштедела ни Србију, не само што имамо превише лумпена на власти (већ кад им се погледа у њихова лица види се да их мисао никад није обликовала, него да треба једно три генерације још да би личили на макар вредно пажње) као Вучићу задати захтев са Запада (да мењамо свест – Шокенхоф, ко је заборавио, Меркел итд), да нас ослаби, него и јувенално хистерични обожаваоци покојног Ђинђића све увереније тврде да је овај којим случајем поживео, да би били први у Европи, какве будалетине, и то за човека који нас је гурнуо у шок либералну транзицију уништења друштва. Какав неспоразум. На то су се ништа мање одвратно надовезали наследници његовог историјски бесмислено промашеног ДС-а, сад још само у огољено сировом облику ЕУ странака подржавалаца западне колонзације Србије (у низ предвиђених рударских јама, зашта Запад већ има Вучића и његове лумпене, а они су тек њихов други, резервни ешалон за исту ствар) који су се сами без макар стида и изузетка вредног помена истакли као моралне стриптизете одбијајући да подрже расправу у Скупштини Србије, о гашењу права на иоле достојанствен живот Срба на окупираном КиМ (још се усуђују да звоцају о правно лошем предлогу па зато кушују, какви јадници).

Зато, да ли треба допустити да се други Западни ешалон рударења у Србији, прелије у следећу промену парадигме у Србији? Па да се изнова боримо против истог прикривеног непријатеља слабљења Србије (по мери Западних планова), само на нов начин? Уосталом, изгледа да је више него искуствено доказана моја подела Србије на Три Осе, поново и поново, тако и овим задњим моралним стриптизом ЕУ-опозиције, као што је фундаментално, да се препозна да без борбе за цивилизацијску сигурност и то посебно кроз опште препознату борбу за опстанак и постојање Срба и српске државе, нема досезања ни било какве нормалности, у било ком погледу, осим ако људи не желе „нормалности“ да припишу неке екстраординарне особине, уместо искуствене предвидивости?