(објављено 18. 02. 2024.)
Још један почетак лажне историје
Ових дана се прославља почетак лажне историје под радним насловом „косове независности“ у чему на жалост опет многи Срби учествују у свом јаду релативизације иако је познато да је напад НАТО на Србију био прокси рат против Русије у коме ни Кина није остала поштеђена са бомбардовањем њене амбасаде у Београду. Уосталом Америка није ни планирала мир после хладног рата, већ искључиво нови врели рат. Тако нам врло јасно ставља до знања професорка и службеница деценијама у највишим органима ЕУ и непосредни сведок многих догађаја: „Такођер „Српски рат“ је био заступнички рат Америке који је циљао Русију. Као што је то каснији истакао ОСЦЕ извештај, није било говора о геноциду на Косову, ништа у том облику, због чега је САД бомбардовао Београд. Али, као што је познато, демантији се не рачунају. САД су искористили немоћ ЕУ како би се као играч наметнула Балкану наместивши се уз саме Србе (који су руски оријентисани) терајући све до проглашења Косова као независне државе 18. 02. 2008. У сваком случају уплашени за своју удобност, Европљани су постиђено допустили себи да поверују у америчке приче.“ Тако је у својој књизиi Урлике Гуерот прибележила тадашње догађаје, иначе особа са ставовима о потреби гашења националних држава зарад неке утопије региона као ентитета ЕУ државе, свакако не ужива моју подршку, али она изгледа да заслужује помоћ, јер је под општим бљутавим ударом цензорске полиције све израженије тоталитарног Запада, једва дан након њеног медијског сукоба са Штрак-Цимерман (ратном хушкачицом против Руса, којој је довољно видети слику и све разумети) код Ланца ЗДФ (немачке Маје Ђурић или Сарапе, све је једно, али за 2. милиона евра годишње прихода – мислим да би ово двоје код нас и са десет пута годишње мањим износом били презадовољни а не раде мање отужан посао јер је и толико Србија мања земља од Немачке по броју становника). Урлике Г. нам у истој књизи врло јасно ставља до знања у поглављу „Европа је планирала политичку унију а САД следећи рат“: „…како је СССР престао да постоји 26. 12. 1991. … 18. 02. 1992 … ни два месеца после … Пол Волфовиц је забележио да ће се спречити свака обнова било чега успешнијег на територији бивше СССР… Значи није било говора о кооперативној безбедносној структури … Русија није смела да има никакве шансе.“ Као што још и кратко време у звању професора Урлике Гуерот искључиво индиректно препознаје зашто осим историјски и традиционално Срби дају јасну предност Русима, а не нипошто ЕУ која је и сама учествовала у бомбардовању, али и даљем касапљењу Србије и Срба (због удобности?), јер она јесте лојални војник ЕУ. Па онда кад се наши новинари и академици нађу на медијима да булазне о будућности без прошлости и зашто треба да се прикључимо Западу(ЕУ) само показују колики су површни мајмуни, али и упитност, а чији су они војници (и не зна се шта је горе, што су толико мајмунолики или агенти). Те да уместо што искључиво шире површну и већ тим покварени тоталитарну пропаганду лажне западњачке историје, коначно нешто стварно почну да читају са истог запада уместо доконог пребацивања „фрејмованих“ (уско сведеног садржаја на пропагандно корисно) урадака са западњачке медија-машине лажи у наше медије, уместо, да и неки стварни став да имају као људи о месту где и сами живе, а не само да га виде као услужно место где могу овако срамотно зарађени новац да потроше. Или су стварно толико глупи па да умишљају да могу трајно да живе без последица по себе у медијским облацима, или, да ће имати времена да отпутују пре него што се смркне, а сами на томе једино раде (онда стварно не разумеју демократију, либерализам)? Свакако да су они сами пре свега сведочанство о дезорјентисаности, због чега нико неће моћи да се ископа из релативизација и омогући свима нама (укључујући и њих) опстанак, него свако може да искоришћава. Са стварањем лажне историје и њеним пиши-бриши нити се може добро живети (осим они који уживају у пакости и важнија им је од живота, мислећи да то ради елита као таква), а ни добро се никад ништа не завршава. Посебно је блесаво да се фалсификује и лажно објашњава ноторно шта смо доживели, шта се догодило и ко су носиоци непријатељства, како током бомбардовања, током измишљања државности за окупирани део Србије, те толико и какво се подмукло и некажњиво зло и данас Србима чини на Косову и Метохији (удруженог непријатеља), а што сви добро знамо. Нас овај датум само може да још јасније оријентише да истрајемо, јер нам другачије ни нема опстанка, него да се додатно инострани медијски агенти срамоте и јадно жвањкају како је насупрот сценографија прославе Српске Државности неугледна, а посебно је сувишно, ако није нарушена њена суштина (јер мора увек нешто лоше о њој да се каже, такав је задатак, али и лична потреба пакосних протува запослених као непријатељских агента па кад и сами ти блесаво мисле да си њихове издаје минорне и не подлежу осуди и коначно казни и за њих саме, колико год живели у постмодерном стихија – друштву).
Поново писање лажне историје на велико и на мало
Толико је постало приметно да мора да се упита откуд по новинским насловима причање и чему то служи о два века непријатељства Срба и Албанаца, кад исти пре два века нису имали ни језик, ни писмо, нису ни били народ (јесу били зликовци али у служби другог и за лични ћар свог фиса – па и далеко касније у времену је Черчил описивао у својим мемоарима британски погано ту комедију кад је ишао код Зогуа, а његов министар спољних послова стоји иза завесе са два исукана колта, каква је то руља, а не назови народ, држава). То су све као постали (народ), али знатно касније, а наш проблем који данас решавамо јесте проблем „Тита и комунистичке елите“ и њиховог очитог штеточинства према Србији и Србима. Кумулативно се у овом самом тренутку носимо са самим трајним штеточинством Тито-елита багром, НАТО – Америка/Запад окупацијом и споразумима од 2013. које СНС и СПС махнито потписују и спремно испуњавају. Нема никакве потребе за мистификацијом, осим из разлога да нас Србе и државу Србију још више ослабе митомански учитаним хоризонтима, да би се неки оправдавали. Узроци, медијатори и реализатори су познати, а код нас се мора правити она очита разлика између домаћих помоћника штетних по државу и народ. Са једне су то југословенство + комунисти =југоусташе, а са друге лумпенпролетеријат или кратко лумпени (све у Три осе). Па се не може допустити ради јасноће ствари да се као што је то Вучевић покушао приликом свог говора за Дан државности Србије упишу лумпени у народњачку осу злоупотребљавајући термин аутошовинизма са пуком флоскулом свођења коме је трава зеленија другде, а не у Србији, кад наш аутошовинизам има врло јасно порекло и то не тек у извитопереном „бићу народа“ него у увезеном кроз комунисте југоусташлуку који се „природно“ вестернизовао (или тако мисли југоусташка елита која је и даље довољно јака у Србији) а његови лумпени никако не могу са својом деструкцијом друштвене структуре и коначно државе да се не виде као она засебна разорна сила у друштву, а најмање могу да се они поистовете са народњачком осом (заједно у вредностима, удружено у потребама). Код њих је национализам искључиво сајамског карактера. Лумпени су појава за себе са лошим исходом. Те нема говора да се подела друштва може свести на две осе, колико год разни лумпенима у томе помагали (неки просто и изненаде) – није само реч о југоусташкој оси и народњачкој оси, него и лумпенској оси која је чак шта више највећа и без саосећања и узајамности за српски народ и државу. Оно што јесте поражавајућа истина да је народњачка оса и даље само у опадању. Па наизглед, али само кроз пуки привид могу лумпени да је преузму, али због тога што јесу по себи никад се не могу пресвући у народњачку осу (колико год покрета правили). Није ни могуће, а није им ни суђено, предалеко су отишли у деструкцији друштвене структуре као организација, али и људи. Нити се ко њима може придружити, па да промени њихов код. Као што ни југоусташама нико поготово не може да промени код кад су они спој скоро 80 година дугог трајања једне те исте штеточинске елите и непријатељских агената. Лумпенска елита у основи је искључиво сама као таква отпадничка и зато државе под њима како је Тојнби констатовао искључиво пропадају без изгледа за неки други сценарио. Јесу нас на кратко одбранили од југоусташа, али по сасвим несразмерну цену, како по народ, тако по друштво, а на крају поготово државу са њиховим потписивањем и испуњавањем уговора са Западом, али и прихватањем разорних законских пакета за унутрашњу употребу (од образовања, здравства, рода, итд) уз ендемско приватизовање (корупцију) целе друштвене структуре неспособношћу корисном само за њих, уништавајући цивилизацијску сигурност али и културу живота као такву. Док се данас југусташлук размахао посебно кроз писање новије лажне историје – ове од 2000-тих иако ничему нису ваљали док су држали они поново власт, напротив, али претрајало лумпеншко дивљање им пружа диван заклон, јер ови никако немају намеру да стану, а ни ови свакако, мислећи да је поново дошло њихово време среће пуни су елана, а као што сам прошлом тексту написао, изгледа да прво они морају да нестану (као сасвим сабласни феномен, јер Југославије нема, комуниста нема, остале су само Усташе које је управо Запад – ЕУ пригрлио, па кроз то југоусташе себе изгледа виде вестернистички живим у порицању свега националног међу нама Србима), да би се изборили са масовно нараслим лумпенима међу нама. Суочили се са реалношћу, након што се манемо упетљавања са пуко сабластима. Која остаје не само медијски опако жива сабласт докле год стварно неко мисли да можемо да се удружимо са непријатељем, на чему паразитира цела југоусташка оса свој нови живот од 2000-тих, након оног комунистичког. Свакако и док непријатељ држи испружену шапу да нас уништи иако данас има далеко преча посла за који се сам боји да нема снаге јер је без довољно џебане, а не људи спремних да гину за капиталбароне, саможиву елиту.
i Guérot, Ulrike, and Hauke Ritz. Endspiel Europa : Warum das politische Projekt Europa gescheitert ist – und wie wir wieder davon träumen können, Westend Verlag, 2022.