(објављено 30. 07. 2025.)

Трамп у Шкотској и в.д. Лајен на америчком доручку

Трамп је у Шкотској срушио западни слободни свет глобећи ЕУ, док је Урсула в.д. Лајен ово поздравила са термином „предвидивости“ за ЕУ, па ипак сад нема ни једног од медија који је онако хистерично ширио страх од „малигне“ зависности од јефтиних руских енергената, док је сад ЕУ, тј. тзв. „слободни свет“ пао у прескупу феудалну зависност од Америке без и једне њихове речи. Значи, прво су западну јавност медијски и академски годинама оздрављивали схизофрено наративима о ужаса малигној зависности од Русије, да би им сад гурнули „мудро“ у болест од 750 милијарди обавезне куповине технолошки прљавог гаса из америчких шкриљаца, и сасвим јасно не само то. Кратко речено, укинули су Американци слободно тржиште, тако што су измислили причу о „малигној зависности” од најбоље понуде на тржишту, и на крају о каквом либерализму има више да се прича кад су на пречац наметнути феудални односи на западу и зар неко мисли да спољни феудални односи неће се рефлектовати на унутрашње, него ће све као у бајци остати исто (и обрнуто да ли би било могуће да западна друштва нису феудална у својој основи а не демократска, заправо и да нису одавно прешла из фазе У. Бековог ризико-друштва у по мени фазу стихија-друштва)? Додуше ни мало случајно после приче о малигној зависности у згуснутом распореду даљих корака препали су своју јавност ратом (који су баш исте западне елите спремиле), хушкајући их да што пре погину у њему због воукистичких циљева, те на крају нико више у јавности од угледа не сме да се отргне и сам да мисли на европском западу, уопште на Западу и по њиховим агентурама (одмах су глајхшалтовањем Путино-љупци који га разумеју и оправдавају), док заједно мејнстрим политичари, академици, медији шире отворено нацистички нарцизам вечног рата као да ће од тога најбоље сви заједно да оздраве на Западу, како ће рат донети за њих блаженство, само још да победе. А јавност заборавља просте ствари, да су их у све гурнули само пуком индукцијом маломности, прво једном (о тако страшној зависности јефтиним енергентима, на корист њима, која више није корист, само нико да објасни како је то слободно тржиште погрешно), а онда горим (закували рат, па им понудили да наставе и ако неће милом, биће силом – да не морају да уче Руски, довољан је Енглески за њихову срећу, а све поред реалности да се ратује са нуклеарном силом).

Трамп је Шкотски феудални преседан прозвао најбољим уговором, а Урсула Лајен се у улози сизерена сликала са осмехом прихватајући наметнути данак у име ЕУ да се плаћа. Док су се берзе опустиле потпуно отуђене и наставиле тамо где су стале (јер финансијски сектор се сам одавно одвојио од реалности вртећи средства како је некад тим аналитичара из Ханделсблата израчунао да сама много пута превазилазе сва реална добра света), медији су слали помирљиве тонове, а политичари из ЕУ држава су театрално и безначајно гунђали, а никако нико није ни покушао да каже шта се стварно догодило у Шкотској и какве последице производи. Пре свега шта се десило (и како онда Кинези да разговарају са њима, а посебно Руси, чак и било ко други). Него су сви почели да причају о држави за Палестину, као очито маневар приказивања њихове напрасне људскости (након година „шишања траве“ по Гази).

Далеко изван реалности и то дуго, а сад све више

Понешто пратећи немачке медије, у неком тренутку су почели да их окупирају јуришници из Маршалове фондације и Бертелсман, са вешћу о „малигној зависности“. Тако је почело, док су остали мејнстрим медији, академски аналитичари почели сами даље да шире овај жаргон до бесвести, а Америка да прети да Северни ток 2. не сме бити пуштен (онда је Меркел најурена, док су иоле критички тв-канали гашени због „неисплативости“, а угледни људи који би се сами усудили да критикују на мах би били отерани у анонимност па и губиле посао ако су још имали каријеру; на медијима су контролу вршиле разни Н1, Сарапе, Станојевићи, па и канализациони као што је Информер). Заоштриле су се појаве хушкача и зелене странке Хофрајтер, те ноторна Штрак-Цимерман, а придошли су и нови (или они који су били мање експонирани, као историчар Најцел, генерал авет-Фројдинг), јер носилаца „благе вести“ у правом тренутку никад не мањка. У том смислу Немачка је била само захвалан пријемник америчких намера и доприносила је са целим својим апаратом индукцији малоумности у свом народу, како је елита себе пронашла у ширењу лебенсраума све дубоко у Украјину. Како, шта је коначно добром Укронацисти лепше, него да је сам грађанин неке Велике Немачке, тако да има итекако смисла нацистички нарцизам који је ЕУ под Немачком преузела – баш отровна башта што смо сами 1999 итекако упознали (а са којом су АВ и Дачић у својој злоћудној непамети клипански склопили дил на само своју корист и својих клика), али и то је свакако само коначно у опште корисној пропаганди, јер су стварни односи све отвореније код њих феудални (нагла рефеудализација целокупног друштвеног живота, где се све чешће спомињу заборављене титуле по угледу на упорну Енглеску–па чак је и Стармер титулисан иако је по појави буздован који лако савија кичму), као што је све закопано и запретено са свим елементима стихија-друштва укључујући и живот у „свету шумова“, зато и свашта нереално бива могуће на дезорјентисаном „Континенту без својстава“, како је известио П. Слотердијк.

Многи се код нас аналитичари муче бавећи се спонтаношћу историје, вестима мејнстрима, шта раде и говоре политичари, неутралном, наводно некаквом објективном позицијом и са таквог становишта тумачећи процесе. Здраво за готово прихватајући медијске слике, нарације како и сам дискурс, а да се при томе не питају елементарно колико ту има реалности. Што се самих аката Америке тиче, зар се Трамп није хвалио да он није слао у свом првом мандату ћебад за Украјину него џевелине (и ко зна шта још), а онда је за мир, драмећи моралистички због свих погинулих а на лешевима Газе као темељима би да прави ривијеру. Бољи познаваоци материје говоре о континуитету америчке политике од Обаме до Трампа тачно набрајајући из чега су кад иступили од међународних споразума да би припремили овај данашњи сценариј као реалност иако се овај најдубље разишао са стварношћу, не само са већином интереса људи на планети.

Код једног броја наших аналитичара који се појављују у медијима забавља њихов однос према могућности светског рата, а онда нуклеарног, заборављајући ако би Запад признао нуклеарну опасност, онда би се вратио у стварност и њихови нереални планови би изгубили замах, него управо почивају на игнорисању стварности. Не само разних особина стварности, људске врсте, него и нуклеарне апокалипсе, како је код њих све у игри, јер су дуго изван реалности (имамо и ми такве на власти), а сад сваки дан напредују све даље, јер искључиво тако могу да реализују своје луде планове, претварајући свет у симулакрум. Док Трамп упада из управо симулакрума, а наши аналитичари бајају безвезе како је он бизнисмен.