(објављено 09. 01. 2024.)

Сајамски национализам СНС после и „таблица“ никог више не може да завара, као и да су и они у потпуности завршили са националном државом. Што нам је А. Вучић потврдио сам са отвореном релативизацијом Косова и Метохије увлачећи и све Србе у ту манипулацију у свом интервју на ТВ Пинк: „Косово је камен спотицања унутар земље“, као да баш он може да има неутралну позицију и да није присегнуо на Уставу. Утолико је још апсурдније очекивање да је могућ обавезан војни рок, ако више не живимо у националној држави, јер што би било ко гинуо примера и за свог комшију, са којим још не говори? И да говори. Зашто? (Исти проблем је као и у Југославији). Зато се ни једна европска држава није одрекла тога да је национална држава ма колико била у ЕУ савезу, ало ето од ове 2024. то Србија више није. Ни политички, ни културно, ни већина елите, а ни добар део народа по задњим изборима, ни по питању државе и њених елемената: територије, људи, баснословне културе и привредног блага као на Косову и Метохији, као да је неко решио да нас баш ојади и ако смо духовно живи, симболички шта значи Косово и Метохија. Још ако не важи национална држава за Косово и Метохију и све Србе тамо о којој више националној држави говоримо, кад важи и не важи како је коме згодно? Посебно што је цео контекст око тих „таблица“ био одвратан, цела 2023. закључено са без сумње по евидентној безумности резона од неког наручена Бањска (више одеће и оружија него људи – чист медија маркетинг са показним крвавим финалом). У години у којој смо још имали стрељање деце као заједница, о чему можемо разговарати као озбиљни људи, и не морамо, јер не чинимо, као и по многим другим темама.

Уосталом, зашто тако да не буде, кад је сама идеја националне државе сатрвена међу Србима и њеном безумном елитом, заправо свака идејност у нашој свеопштој провинцијализацији и периферизацији, што траје много дуже него тридесет година историјске кризе и неолибералне транзиционе кризе, а које су 2008. подједнако завршиле у потпуној катастрофи бездржавља деловањем ДС потписивањем преварног ССП са ЕУ због чега је Коштуница срушио своју владу. Док је деценијама Српски народ упорно проказан, посебно на медијима, гротескним и глупим, а прихваћеним медијалним конструкцијама као ретроградно зло, као да су нама одувек неки други доносили слободу, хлеба, памети, блаженство и будућност. Док на Србе деценијама махом наваљују разни конвертитски провинцијални отпаци неколико страних империјалних и религиозних подухвата међу Србима, укључујући комунистички тројански увоз. Исто тако никад није било више ревизија историје него управо данас међу самим Србима у академским круговима, а не само што се тиче тзв. „јавне историје“ удешавања медијским уоквиравањем епизода по потребама заводљивог садржаја непријатељских медија са нескривеним циљем да се Србима забрани борба за опстанак, па и само постојање било и оно онако како историја сама „заповеда“ по некад сурово. Као да треба да буду по укусу нестварног „Небеског народа“, док су ова паковања историје у пара-реалности на медијима по пројектованим подмуклим смицалицама разних отпадака и страних центара моћи. Примера, шта кога толико брига и дан, данас, шта је Димитрије Туцовић јадиковао и морализаторским претеривањима претварао поједине случајеве насиља у општу саблазан шта су негде, некад Срби учинили, а и да је баш само тако, а није, напротив, као што су супротно, примери српске племенитости свакако много чешћи него код свих наших непријатеља заједно. Како год, ко се на то у историји осврће, као што не треба ни нама да туђе памћење буде и наше памћење, па и уместо нашег, а на чему се стално истрајно ради и то махом искривљеним епизодама извученим из котекста. И то пролази доста успешно у нашој дугој идејној испразности, па и нема шта да паметно попуни праксу. Како нема самосвести па ни „умности“ⁱ у нашој општој јавности какав стварно јесте љуски свет, какав је био и остао, а правосходно са хоризонта ствари за нас, по нама, уместо чаролија медијалних илузија и разних несвесних идиота али и професионалних дискурзивних агената познатих иностраних центара моћи и искључиво покварењачког онеобичавања људског света, као и света уопште о ком итекако и даље једва нешто знамо као врста, него су знања у примени, у интересу светски моћних клика и њиховог механизма власти по ком праве свој свет, ширећи га глобално (па ко сад пита Израел на западу шта раде, како раде, какви се год догађаји гомилали).

Зато је кумулативно СНС и „двор режима“ очекивана последица постојеће друштвене деструкције и њена колико манифестација, толико и „аутопоетски генератор пропасти“ у „заробљеном друштву“ од стране глупака и покварењака од самих почетака југословенства, а посебно радикално комунистичке елите, као што их је Милован Ђилас звао „треће класе“. Како је и данас исти основни процес са истим обрасцима кроз мреже економске, политичке и културне моћи наследника и следбеника „3 класе“ чије делање почива на трајној индукцији малоумности у српском друштву. Тако и да данас претрајавају и поред огромне историјске српске катастрофе као неуништиви фантомски феномен, ни то их није успело да угаси, него су присутни кроз југоусташлук међу Србима, а не само познатом заступљеношћу југоусташлука у осталом шупљим хибридним етнијима из Југословенског комунистичког амбијента. Зар би тим иначе требало да присвајају и нашу културу и историју, да јесу нешто више од хибрида – од Хрвата до Шиптара? Па ни једни нису жуту банку сами отковали било кад да би као такви припадали историјским народима који познају развој и оставили су остварену културну заосташтвину, јер су имали чиме својим да плате (да нису крзном куна). Највећи успех Усташа је што су „продали“ комичним српским комунистима југоусташлук и вајној интелигенцији. Што јесте све време била реално Југославија за њих – искључиво формативна југоусташија од НДХ, а не наводна накнадно рационализована успутна станица. Није да је, да су се сви тако паметно заједно родили, па да су од прве Југославије одмах имали историјски мастер план неке успутне станице Југославије; не то је накнадна памет, јер су од Срба требали чудом да отму било какву државност и територију и добитке које то доноси, што никад нису могли да добију код других, уместо да граде заједничку државу што су њима вековима само нишчим на историјској позорници Срби великодушно понудили и поред одвратних злочина (пљачка је била једини план њихових заумних клика гладних личне моћи у које су упрегли, неко брже, а неко спорије осталу руљу – довољно је погледати презимена по Хрватској, посебно Загребу, све је то отпад са периферије КК империје, док још није било пута за Америку), а да се при том они одмах не разоткрију као пуко инструментализовани криминални олош – што су, јер би били одмах почишћени ако има иоле разума код Срба као штетни партнер. На крају су да им се не би накнадно скрпљени план пљачке плена и искључиво нацизма по други пут изјаловио, они су уз ширу инострану помоћ обртањем питања постигли поенту, ви Срби сте нама успутна станица – Југославија: зато што нико неће са вама? И заражавјући заправо отворено велики део Срба све више преко накарадно усађеног комунизма својом југоусташком парадигмом, али и под не мање важним условима да се све то одвија у потпуно детињастим играма парола међу искључиво глупим и поквареним српским комунистичким синдикалацима који су се на то примали због своје безначајности међу Србима, кад је трајно изгубљена идеја државности међу нама. Што је већ било достигнуто 1974. Из тог угла је онда деценијама касније суманута одлука Бадинтерове комисије изгледала као наводно сасвим природни исход иако нико од њих никакву државност ни територију, институције није унео. Те је одлука комисије била накарадно арбитрарна и по сили ствари ратнохушкачка.

Југоусташлуком који расте закулисним и медијским механизмима међу нама, јачајући своју отуђену парадигму и градећи своју осу коју перципирамо као једнако отуђену европску кроз ЕУ који је отворени непријатељ српске државности? Те куд тек сврстати про-ЕУ опозицију?

Југославија земља? Која се сама никад није одбранила? А јесте се овај пројекат Срба наубијао за свих 100 година на све могуће начине, толико да према ником не треба да имамо обзира. Док многи трабуњају о егзистенцији Југославије, а ова је увек била провизоријум, посебно по питању историје Срба(у задњим деценијама свог бесмисленог трајања, пре свега танушни одбљесак западних потрошачких пракси забаве и замајавања) без да испуни идеју државе. Зато је РТС много опаснији за нас Србе и од Пинка и Н1, са југоносталгичним реферисањем на авет СФРЈ, без било каквог културног садржаја, како су све то биле симулације културе живота (на страну ретки генијални ствараоци који избијају као природна сила). Отужно одсликавајући беду до које смо стигли.

Исто се изгледа може очекивати нестанак Србије од 2024. о којој иначе нема ко да прича а и шта би кад је било само време нереда, као што је нестала Југославија, јер је то једина перспектива Србије коју „двор режима“ на свој трајно деструктивни начин припрема бесмисленим конструкцијама будућности разорене друштвене структуре опште проглашеним бесправом у искључивом интересу тројства СНС приватног – „двора режима“ – иностраног партнерства који ће преузети и сва јавна добра која су Србима још остала, а за то је законе већ донела, предузели прве кораке за докусуривање свих јавних предузећа, лумпенска СНС већина у Влади и Скупштини током 2023, обећавајући Србима некакве сумњиве апанаже у будућности. Као што је референдумом већ припремила сцену за манипулативну промену Устава Србије, па кад затреба, дође време, све је спремно. Уосталом Срби више немају ни једну институцију: ни Државу, ни Цркву, ни Универзитет, ни Војску, ни Судство, ни Академију. Као што политички систем одавно немају. Све су то само провизоријуми или тек сабласти на путу да се развеју у својој самодовољности која више не препознаје свој национални задатак ни дужности по себи.

Нови почеци

Од 2024, дефинитивно је изборна маса Срба избацила као маргинални феномен из политике народњачку осу са државно-политичког хоризонта. Нехотице сами су докинули националну државу Срба? Остало је сасвим изнебуха ново слабашно МИ од кога се не зна шта се може очекивати. Уосталом да ли су масе Србије имале неког избора на крају 2023? Како је време националне државе Срба прошлост у ропцу са превише непријатеља, погрешног развоја, на фону трајуће југоусташке парадигме која се утопила у ЕУ-парадигму, а једнако су непријатељи наше државе и народа и тиме су у хармоничном сагласју. При чему ако југоусташка парадигма и припадници ове осе у српском друштву истрајно дегенеришу државу и народ, лумпени су непрекидно на послу деструкције друштвене структуре, чиме су окосница за успешно довршење укидања државе и народа Срба – циљ им се утолико не разликује. Са једином разликом да једни свесно раде на томе, а други несвесно мантрајући са својим испразним сајамским национализмом. Али оба су „самоиспуњавајућа пророчанства“ пропасти којој више не треба ни једну нову идеја кад су већ покренути и прихваћени.

Зашто онда говорим у поднаслову о неком новом почетку? Иако је ових дана утихнула прича о мајданизацији протеста у Београду, а још је уследило несретно финале са таблицама, ова ионако није била могућа, прво што се двор режима формално осамосталио од СНС, друго, што је двор искључиво у служби Запада, као и ЕУ-опозиција, па колико год држава била трула, што је услов за Мајдан, нико неће на Западу – Америка да троши не мали новац и логистику за преврат јер им не треба. Даје онолико колико треба да одржава ове две клике (лумпене и југоусташе) у могућности да конкуришу једна другој и глођу се, посебно што је народњачка оса у потпуности збрисана, па трошкови сами опадају, док се и двор згодно наместио са махнитом манипулацијом са бирачким списковима, посебно у Београду, па је довољно ништа ме не кошта вербално: пацке и ћутање, док ЕУ-опозиција мора у Парламент, посебно Морамо и ПСГ јер немају новца и то је све, а навикло се на приходе, па их не треба ни гурати, сами ће. Те је свака другачија расправа комично сувишна. То што се пак истрајава на причи о изборној крађи, и њима је јасно, зато што следеће 4. године немају како да дођу до већих прихода, а многе ће се лоше одлуке донети по живот Срба у којима ће и они учествовати па ће губити на рејтингу.

Нови почетак за народњачку осу се односи на услове, ако нешто од Србије остане и да није потпуно подређено тројству власништва СНС гравитирајућих приватника – двора фамилије – иностраних фондова, те да је ЕУ још опала, па ЕУ-опозиција уздрманог рејтинга нема иза чега да се сакрије, те да поред метаморфозе лумпена у глобалну буржоазију, југоусташлук коначно почне да одумире у новој Србији (шта год она била), довршавајући једнако и југословенску и комунистичку сабласт, да се поново отвори простор за Србе, као пре 33 године. Оно што ће бити истоветно оним приликама, да ће народ, оно што је остало, морати неко да спасава, али тешко је знати од кога све и државу испочетка да гради и то вероватно као пре 200 година, само је то сигурно. Коштуничин Устав је утолико помогао што је одужио процесе пропадања Србије па можда дочекамо боље међународне околности, а можда и не.

_______________________________________________________

i Да не оптерећујем пажњу, али није лоше споменути Пирминово разликовање између разума и свести, са њим повезано за сваког нормалног могуће школски научених шема и са друге самосвест и умност које повезује дијалектичко промишљање школских шема и њихово критичко превредновање итд – управо оног што не достаје у нашој јавности али и академској заједници, а што потврђује сво провинцијално имитативно преузимање западњачке терминологије на канонички начин као да су заједно чували овце на истој њиви, а не да нам се светови и контексти итекако разликују. Без улажења у Пирминову делимичну реафирмацију Хегела, на нашем примеру, посебно због потпуне „духовне смрти“, зато и говорим да су већином наши про-западни интелектуалци и сродни типови особе безисторијске фрагментарне свести (просто им је страна целина и синтеза, место) – они само рециклирају западњачке парцијалије и умишљју да је то све што се тиче интелектуалног, а поготово духовног, задојени пре свега материјалистичко-психолошким конструкцијама и њиховим „научним гномама“ (како би рекао Пирмин): Pirmin Stekeler-Weithofer, Kritik der reinen Theorie – Logische Differenzen zwischen Wissenschaft und Weltanschauung, Mohr Siebeck, Tübingen, 2018. И онда свакако не могу да добаце ни у разговорима до стратегија опстанка народа, а поготово постојања заједница, него се копрцају у стратегијама преживљавања и то искључиво личним (ништа без кокаина као и добар део имућнијег запада), па је по крајњем ефекту исти домет југоусташких (лично безисторијска, фрагментарна свест – Н1 профил конзумента) елита и лумпенских (обесмишљени поглед на свет и нагони – Пинк профил конзумента) елита, а те су елите коначно данас супремантне у Србији, а масе махом козументи забаве и замајавања, или, ускраћени, медијално подхрањени жељом за само забавом и замајавањем у животу и то хоће више него било шта друго.