(објављено 30. 12. 2025.)
У 2025. није се догађала никаква револуција, него је била година еволуције у српској јавности као последица неуспеха у 2024. саморегулације институција и побуне друштва. Протести које су студенти покренули прерасли су у народну побуну и постављен је захтев обнове политичког система који се сломио 2008. а о чему сам већ толико пута изнова писао (да ништа није могуће политички урадити кроз јавност и институције), него да ми имамо само стање опште политичке симулације у привидима фасадне (намештене изборне) демократије. Свакако, многи ће питати а где то избори у основи нису у целини, или, макар делом намештени (посебно после избора како у Румунији, Молдавији, али и у Немачкој где је БСВ „заустављен“ на граници цензуса и никако да се обави поновљено пребројавање и утврди стварно стање, да се ни не говори о прогону АФД-а) уз врхушку ЕУ која ни нема никакав демократски капацитет, а би да влада све више супериорно над свима (и све очитије под Немачком и њиховим плановима, у доброј вери како кажу Нојцел и Минклер као дворски аналитичар, само још мало фали да Немци воде суверено ЕУ и да то сви отворено прихвате, све сретнији од радоснијег).
У јавности студенти као да се што више време пролази повинују медијалној углед-слици Н1 иако покушавају да задрже „неутралну“ позицију (између српског народњачког пола и ЕУ потпуно доказано са литијумским рударењем колонијалном полу, да не говоримо о окупацији КиМ, као некаквом умишљеном „идеолошком“ полу по себи грабљиваца, који за себе у Србији проналазе агентуру), па нам се јавно обрађају са „грађани и грађанке“ ни сами не разумевајући, да су се са тиме сами дубински сврстали и то на ЕУ агентски колонијални пол, који као наводно апсолутно „грађански“ нема сам по себи капацитет заједнице него кључно и трајно почива на себичности, саможивости појединаца, те уговору, а заправо очекују „солидарност“ управо српског народа који више сами ни не спомињу, да би удовољили агентури (и неких у језгру 10% до 15% бирача у следећим изборима, иначе за чије се гласове бори гомила ЕУ странчица, па узимали и 1% на самим изборима, па се неки од њих као ДС гурају као тројански коњи у локалне изборе међу студенте, већ их увелико дезавуишу и у перспективи поткопавају све напоре по обичају). Много раније сам још покушавао да приближим стварно стање, цитирајући А. Асман: „да без нације нисмо солидарни“. При чему нема потребе ни подсећати да је англосаксонски неолиберализам и глобализам кроз конзумеризам доводи заправо, не ни до постмодерне индивидуализације (извиканог наратива, која се односи на промиле конзуменатаi), него примитивне атомизације светских народа, доминантно под утицајем англосаксонских корпорација (те и тзв. надзорног капитализмаii). Па нас нашем „ољуђивању“ (Чечен – у Утиску недеље) води ослобађање спутане спонтаности самог народа као у Крагујевцу током студентских протеста, што је Шварм – у Утиску недеље, као и многи други лепо приметио и сад нас подсетио (што рече као средишту настанка модерне српске државности – а где другде него у Шумадији). Студенти олако прате кластер Н1 – као Нова С који не одустаје инфантилно од тактике алавих „грабљиваца бомбона“ са својом краткотрајном памећу која машта о „пресељењу“ у ЕУ, стално заборављајући да су постојале и дуже, вековне миграције из Европе (и да им се можда поново ближе и то ускоро ко зна колико масовне, због очите деиндустријализације, климатских промена до надзорне хибридизације итд.); као и империјалне експедиције које су довлачиле богатства из пљачкашких подухвата (што више неће моћи ни из блиске периферије као што је Украјина, а по плану хтели су до Русије, док ЕУ, сам САД сасвим отворено пљачка), али и стварали су „светски систем“ који је данас на крају својих дана. Док какав је то систем био сведочи пример шећера, како су енглески предузетници побили домицилно становништво (Америка) да би отели њихову земљу и ту направили засаде шећерне трске, на које су довели искорењене црне робове (Африка) да обрађују у туђем свету. Далекосежан подухват, промишљен, али више неће моћи колико се то год недопадало агентима Н1 кластера и њиховој армији бубашваба ботова и аналитичара, како се светски систем мења ка мултиполаризму, што ЕУ елита заједно са Англосаксонцима покушава да на сваки начи заустави или макар изобличи, ратом, хибридизацијом и коначно нацификацијом. Ни мало при томе нису „уморни“ како Слотердијк тврди у свом предавању на Колаж де Франсiii, него упорни и заправо методични (ја) у свом „лудилу“ (Карганов), па чак и Е. Тод види „Пораз Запада“, али он не види уопште нацификацију, иако ако паралелно погледа на Укронацисте и Кроатонацисте видеће исти феномен као заправо метод на периферији. Тако да наспрам Н1 кластера улепшавања слика ЕУ дође и отрежњујуће историјска анегдота да је у неком тренутку до пренасељавања Запада и њихових насилничких миграција дошло зато што су масовно спаљивали вештице, па се изгубило знање о контроли рађања у западном становништву тог времена. Некако се стално изнова, опет изнова, нешто толико наопако њима подвуче. Задњи читав век нацизам. Једини су испуцали две атомске бомбе на живе људе и то још без стварне војне потребе, нас сатирали због лажи 1999 из висине сви заједно. Задњих пар деценија џендеризам, хуман+, вокизам, коначно и нескривена жеља за крајем човековог времена (да ВИ преузме некако фаустовски доминацију?), или, макар за, најмање, променом самог човека? При чему Н1 кластер шири своју лажну пропаганду, да у Србији постоји некакав наводно сулуди сукоб еуфила и русофила, док је искључиво присутан отпор колонизацији и њиховим агентима, што Н1 кластер представља као биће благотворну ЕУ идеологију (окупација КиМ, насртање на српске националне интересе, нашу сигурност, итд.) и једину опозицију режиму, док режим исту лажну „идеологију“ сам спроводи, као што никад другачија опозиција није без баражне ватре закорачила у њихове студије ако је уопште. Те се по карактеру не разликују од најгорих канализационих медија режима, него уствари два зла хране једно друго. При чему не треба уопште домишљатости да ни једно од њих не припада српству (једна је колонијална, а друга покрива интересе за промену стварности клике лумпена).
Какав студенти могу да имају програм поред све добре, лепе воље, ако не виде ЕУ агентуру у чијим плановима нема места ни за Србе, ни за нашу државу, као што су нас западњаци сами подмукло уверили и 2008, а посебно 2013?
У последњем „Утиску“ је новинар Чечен дефинисао уместо њих (две госпођице) студентске изборне циљеве делећи их на два дела:
1) владавину права; и
2) једнакост пред судством, чега по њему никад није било код нас у модерној историји (па тако изгледа да за то нисмо били способни као народ), наводећи индиректно, али пре свега пример Ђорђа Карађорђевића (због убиства у бесу иако сви знамо да је исти остао без трона и завршио на поприлично дуго време у изолацији); премда се лично не сећам ни у свету примера да је неки члан краљевске породице за било шта одговарао сам до скора. То што је Ендру изгубио принчевску титулу брат му је одузео, због блуда са малолетницима (никакав суд га није гонио, него у духу крунисаног патера фамилиуса у наводно најстаријој демократији са још најбољим правним системом, него су много више „правне“ снаге потрошили на прогон због наводно два силовања у Шведској Асанжа), као што је Пруст у своје време успутно писао о његовом претку који је слично упражњавао без последица по ондашњем Паризу.
Значи, нема говора о некаквој епохалној грађанској еуфорији, да судови раде своје и да смо сви пред њим једнаки, јер то нигде у свету није случај без изузетка, него је реч о пост-транзиционом уређењу Србије, поред тога да јесу праксе нашег судства традиционално танке и лоше. У случају из 2024. (са масовним убиством испод надстрешнице) је реч да је „први сталеж“ нарушио нашу сигурност и поништио је „друштвени уговор“, чином неспособности, корупције, лагања, разних врста манипулација, чиме је екстремно довео Поредак и Ред у земљи у питање, те је тако сам без мере наставио да злоупотребљава своја „дискрециона права“, а ни по којима нема права на наше животе, а да то сам није способан да рефлектује и зато мора бити развлашћен и кажњен (поготово што му није први пут, али не овако масовно и из саме лоше организационе природе). Као што генерално клика брлога која је формирала први сталеж не може бити супериорна у односу на народни суверенитет ни у једном случају, докле год је Србија национална држава.
Потреба је да се успостави Ред у пост-транзиционој Србији, и то је захтев народне побуне који прати студентске протесте. Потребна је сигурност као основа цивилизованости. То је суштина општег – карактера народне побуне и процеса тихе еволуције српскога друштва чији је носилац студентски протест.
Манипулације против еволутивног процеса у српском друштву долазе на жалост са две стране, и обе су антинародне и суштински су против реда у Србији. Сликовито, док су за клику лумпена тек питања новца српски историјски симболи, те и само место на коме је скоро два века српске историје и моћи (наводних 750 милиона нечега за хотел на месту од оних чији су сународници у агресији бомбардовали, и усред реона владе, спољних послова, војске, судства), за југоусташку ЕУ агентуру са разгласа Н1 кластера и њихових бубашваба и аналитичара је коначно довршетак процеса стварања од српског народа, неког безименог новог народа (само грађана), јер без народа не иде, без бића орјентације властитим историјским смислом (и традицијом стратегија борбе за опстанак и постојање српског народа – заменом са неким новим Монтенегринима – каквим „Вудмановима“), што они својим „услужним манипулацијама“ покушавају да реализују кроз наметање студентским протестима и српској народној побуни. То што се појављује случај муслиманских студента из Новог Пазара, само говори о величини српских студената да и њих равноправно прихватају у своје редове у борби за Ред, а не да су толико студенти безумни да заборављају природе ствари и историју каква јесте, и не да нас поништавају; у било каквом другом случају то ништа не би ваљало и било би испразно безумно, као што то Емануел Тод примећује (у Поразу Запада) за садашње напрасне односе „љубави“ Пољака и Украјинаца, како би то било тупо да је просто тако без стварног историјског сећања. А ови колонијални агенти (југоусташког карактера) покушавају да направе од нас некакав прост једнодимензионалан народ, махом преко Н1 кластера и НВО мреже која се лажно представља као некакво цивилно друштво? Те о кавом „органском“ Шварм говори у „Утиску“ ако мисли на нешто више од захтева за Редом међу свим студентима (а нешто је мумлао југонасталгично-југоусташки о љубави између назови југословенских народа док се ти упорно дерињају и данас Убиј Србина). Значи, код тих је у току наставак пројекта прављења од Срба неког новог народа, мислећи да нас тако лакше може ЕУ колонизовати за што мању цену, што нам сигурно не може бити прихватљиво. Због тога се и користи сулуда кованица без смисла „Западни Балкан“ од стране ЕУ и свакако свих блентавих домаћих агената колонизације и корисних идијота, а Прпа каква год била, прва је јавно приговорила да нас са „Западним Балканом“ не третирају као државу, што знамо од 2008. и на шта је Коштуница у та времена указивао иако је сам до тог тренутка највише урадио за приближавање ЕУ, али не по цену Срба и наше државе, те нема шта да чуди што је изразита мањина Срба за утапање у ЕУ јер нам тамо нема опстанка док не признају наш државни интегритет, што им не пада на памет, док хоће да зарате са Русијом због интегритета Украјине. При чему у том рату немају шта да траже, јер довољно је да Руси најаве да ће нуклеарно да изврше одмазду коју су ти увелико заслужили у неки следећи петак над војним постројењима у близини Берлина, Париза, Брисела, Лондона, па да се ови градови разбеже и настане кркљанац на друмовима и слом ових држава. Него се будале играју историје.
Ништа нећу рећи ново, потребно је обновити у пост-транзиционој Србији „Друштвени Уговор“ са потпуним уважавањем српског народног суверенитета, али је пре свега потребно превазићи катастрофу ЕУ транзиције која је од почетка свела са својим механизмима да у Србији свега 30% људи може прихватљиво – пристојно – богато добро да живи. Без тога друштвени уговор нема смисла, нити одражава суверенитет српског народа. Нити је могућа сигурност у беди, стварна владавина права, а не грађански – НВО уображена. Као што мора да се разуме шта је спољна и унутрашња сигурност државе и да су оне итекако повезане, а не да се самозадовољно ћути о губитку спољне сигурности Србије, а да се очекује унутарња. Није то никакво пуко територијално питање, него интегрално сврхе и става институција и људи, посебног првог сталежа иначе не заслужују своје „друштвене дивиденде“. У томе је ствар. А не мало овако, па мало онако, а у суштини никако (па је ничег гадљива ЕУ опозиција врло задовљна што брлог уништава КиМ, да не морају они као празилук опозиција ЕУ агентура). Него, институције, као и цело функционално диференцирано друштво у складу са српским народним суверенитетом морају да успешно а не било како коначно доврше целовито транзицију и да то поновим:
__________________________________________________________________________________________________________________
i Trentmann, Frank, HERRSCHAFT DER DINGE, Deutsche Verlags-Anstalt, 2017.
ii Zuboff, Shoshana, DAS ZEITALTER DES ÜBERWACHUNGSKAPITALISMUS, Campus Verlag, 2018.
iii Sloterdijk, Peter, Der Kontinent ohne Eigenschaften, Suhrkamp, 2024.