(објављено 06. 07. 2024.)

Не, ми још живимо у 1943.

Не, на неки начин ми још живимо 1943. и фузију брозовштине и усташлука уобличеног у баш кратком времену у антисрпски југоусташлук за који је и данас нормалан поклич „Убиј Србина“ јер су то тад неометано радили и сад би хтели, а Англосаксонци им савезнички помагали авионским бомбама. Зато Н1 и Радар имају исто разумевање, не само што им је исти газда (непорецива чињеница), па им је важнија „Мирдита“ као тема иако је искључиво реч о баналној промоцији дреком парола нарко – терористичке државе „Косове“ у Београду (од српског Косова и Метохије). Назови државе у покушају на искључиво окупираном Косову и Метохији од стране НАТО (ЕУ) машинерије, јасно поново нештемице авио-бомбама (мало касетном муницијом по цивилима, мало и уран), где преостали Срби све више живе у концлогору. Те му дође као црни хумор кад Вучић очекује од НАТО да ће припазити на Србе, што је двоструки лош хумор, јер им је он лично сам омогућио да праве лажну државу Бриселским споразумима и свим следећим све више, предао Север КиМ и самим тим учествовао у терору над Србима, као и што даље сам више брижно за окупатора ради (његово је масло коначно полицијско онеспособљавање Срба на Северу КиМ – „српски шеф полицајаца: ловиће нас као зечеве, а Вучић ни речи и шта би“, Бањска, таблице), што свако међу Србима добро зна, али се његови лумпени праве сасвим погодно лудим, као ономад брозовци који су заједно са усташлуком нашироко зверски убијали по Србији и понижавали Србе, сатирући српску елиту и нехајећи кога још дохвате. А младе Србе садистички слали на бесмислени Сремски фронт како би што више низашта изгинули. Па терали Србе да фараону Брозу певају и одлазе на поклоњење, заглупљујући Србе са својим прилагодљивим послушницима. Можда је Малишићка из Радара била дете да занесено припева „љубичице бела…“, али сигурно није пропустила да уздишући из још неусахлих женских груди испусти завет „… да са твог пута не скренемо“, па да сад заправо као плаћена припадница НАТО групе за притисак и не опали због „Мирдите“ по СНС-двору режима не дајући им ваздуха да се сајамско – вашарски фолирају пред српским народом, као не дају они све – не може да нам се шиптарлук „сере по главама“, иако итекако може што и обилно чини (иако је то „срање“ заправо НАТО-ЕУ, јер ови Шиптарски дивљаци били су и јесу без трага културе па је „Мирдита“ тек обична спрдња, баналија забаве и замајавања и до сад би сви били унутар српског закона, или, њих не би било, каква је природа стварног реда и поретка, а не да се баве „нато-државним тероризмом“ производећи трајни хаос наопакости у глобалној западној ери стихија-друштва). Те се стога ови „огледални парњаци“ хватају за гуше – СНС двор лумпена и југоусташки грађани отворено у служби НАТО, али су се чули и Срби у Лозници за Видовдан шта о свему мисле, па је брже-боље радарно Малишићка завриштала на Н1 са својим „уоквиравањима“ (како из медија воле рећи, фрејмовањем) тек за плитку, фрагментарну свест упрошћеним мисаоним шематима о чему би смело у Лозници да се говори, а о чему не? За Малишићку нипошто није била реч тамо у Лозници о суштинском српском националном интересу и због ситуације у друштву, али и међународних односа, а не само пуко неоправданости копања литијума (али не и ко све стоји иза тог погубног пројекта и безочно га гура као ЕУ, Британци). За њу постаје проблем који покушава да омаловажи и исмеје, шта ту траже сви ти национални тонови, који су за њу потпуно дисквалификујући, али и то је очито од много раније, генерално, јер шири трајно антисрпско – југоусташко покварењачко разумевање света, као да је уистину њена позиција ишта више од огавне псине 1943, а не да је демократски легитимна. Она то не може бити. Није демократска, премда и њихови парњаци лумпени једнако не маре за демократију. Како ни не могу бити антинационални захтеви по себи демократски, па и ствар са екстремним загађењем Србије предмет националне демократије. Док југоусташлук никако не може бити демократски легитиман што би коначно свим поборницима овог морало да постане јасно, ма колико га камелеонски паковали у измишљено ЕУ-грађанство, као да јуче у сретну (фараона Броза југоусташку) комунистичку будућност.

Историјска заглављеност Срба и за финале карневал, светлосни ефекти и ватромет

Уосталом каква је то разлика у обликовању историје, онда кад је Југославија била скривено НАТО крило и данас ова Србија која је испоручила „скривено“ Укронацистима за тричавих 800 милиона долара граната да њима убијају Русе? Јасно само у интересу Англосаксонаца? То што формално Србија није увела неке санкције Русији, а јесте Белорусији? Колико у томе сами Срби утичу на властито обликовање историје? Него је поново исто, или, и још је више стање као да нас нигде нема. Већ је СНС двор самовољно избрисао српску елиту, а свакако потпуно српски народ који по мерењима јавног мњења у свим тим стварима је преко 80% против. Али зато за нас има баналија забаве и замајавања као развојне шансе по понуди СНС двора режима? Карневал. Само име све каже: „специјализовани ЕКСПО 2027 Београд са темом Игра(ј) за човечанство“. Какав је ово испразан маркетинг, као да је хотелски избор за мис света у све више светско-ратним условима? И то има везе са развојем Србије? Значи, спрдачина са забавом ала сплавови, Пинк, вашар, што никако није развојно за Србију, него искључиво трошак, и све за неутврдиво огроман позајмљен новац и бачен лопатама у личне џепове лумпена дворјана са СНС двора за лоповлук, келнерај и проституцију. И то је онда развој, проституисање курви свих род-полова, медија, разних агенција, коначно целе сиромашне државе? Зар никакве више друге способности немамо са овим двором СНС режима или је то њихова лабудова песма да нас још темељније угрозе, отупе и понизе бесмисленом буком коју иначе упорно задњих година шире по Београду? Као, кад фудбалери по дворском избору дају укупно један гол на целом ЕП крив је хрватски авион за СНС двор? Ни Иби се тога не би сетио. Па се упорно подиже посебан национални стадион за њих, премда је боља механа са телевизором кад се фудбалери већ слабо покретни, па нек гледају заједно са осталим људима, ко воли нек изволи – победе се њихове иначе само нижу по медијима и то како ће да освоје све живо, пре него што првенства почну, па онда медији као и обично до краја забораве колико упразно лупетају, али немају шта да маре, јер њихов је послодавац још гора руља рођених будала посвађаних са реалношћу. Али ЕКСПО је чисто поигравање двора СНС режима са чудом заосталог разума лумпена, после тога са својим слепилом једино још могу да буду само кртице.

Југоусташки наративни вампири

Н1, након што је пренео интегрално протесни скуп из Лознице због јадарског литијума, неко се тамо узмувао од страних газда, док су им испреводили, схвативши да је тамо проговрио српски Видовдан. Зато је Н1 прво довео Радомира ЗЛФ да брани ЕУ која нескривено тражи копање по српским селима, њивама и рекама, па је пусто трабуњање одбранити ЕУ. Онда су довукли тежу артиљерију Радар Малишићку да оспори Видовдан псеудорационалним мисаоним шематима са југоусташке позиције и на крају оног буцу из Данас који је веселник устврдио да се на српски Видовдан говорило о „теорији завере“, вероватно мислећи на синтезу Ратка Ристића о „Црном тројству (3. зла)“ иако је реч о чињеници: они који су нас бомбардовали, окупирали КиМ, исти траже и да се Србија раскопа и претвори са 46 планираних рудника у „жртвовану територију“, како би ЕУ имала своје независне ресурсе које Србија мора ексклузивно њима да уступа по од њих утврђеној цени? Шта је ту Ристић погрешио, кад је реч о искуственој синтези, свима добро познатој, као што нам много шира историјска синтеза показује да смо на истом: Англосаксонског уплива 1943. да се реализује погано одвратни југоусташлук (фузијом брозоваца и усташлука, док они пацовским каналима спасавају усташке звери) трајног слабљења српског фактора иако је он искључиво носио антинацистички покрет, као и њихово пратеће бомбардовања Србије, са опет 1999. НАТО бомбардовањем Србије, дрско варварским отимањем КиМ, уплитањем да Србија испоручи гранате Укронацистима и коначно за крај раскопавања Србије до нивоа да српска земља више не буде ни за гробља, а да оно што остане од Срба живе као кртице. Дакле, сасвим смо на истом и опет се очекује да се Срби томе радују? Јасно да ће и за то бити и будала и наказа, поред СНС двора режима, њихове бројне камариле и ови са Н1, ЗЛФ, ПСГ, Проглас итд. до Радара, на овај или онај начин, али суштина је историјски иста.

Површно – фрагментарној свести као што је и уреднице Радара, за њу је истинска ноћна мора историјска свест, нарочито народна, и свакако им смета свака синтеза, посебно синтетичко препознавање данас злог историјског тренутка за Србе што се објавило за Видовдан у Лозници кроз „Црно тројство“. Она заправо није ни приметила Видовдан, није могла да се повеже са трајањем, у баналности својих идеолошко – пропагандне фрагментарне свести, испуњене конгломератом баналних мисаоних шемата, иако пуко ко ђачић замишља да је реч о „сорталном уређењу“. За њу је њено свашта „рационалност“ која је можда „лајт“, док то ипак нипошто није увид, него је сручена пропаганда са којом се ништа не објашњава, а још мање разуме, него се конзумирају високо-фреквентне испразности, што јесте суштина медија као таквих (конзумерско медијски мислити). Сваки пут све већа испразност што југоусташлук у Србији више пропада и мање је питан, а ЕУ се све више отворено покварењачки исказује (давно су прошла времена кад су Англосаксонци издашно плаћали и давали кредите брозовштини у целој тој умоболној игри да се ова што више разликује од Црвеног Истока, а ми се овде замајавали индустријом пре свега музикантске лаке забаве и замајавања туризмом и сличним, крпицама из Трста, иако су илузије и лоше навике остале до данас па би многи даље у ЕУ иако нам је већ нескривени непријатељ). Уосталом, нема те демократије која сме да легитимише југоусташлук у било којој варијанти. Као и што је „врло зналачко“ оправдање Малишићке исмевања народа, сасвим искључиво у природи фрагментарне свести, јер шта нас Србе брига шта је говорила извесна Маргарет Тачер о народу, као својевремена перјаница којој је дато у задатак да уведе неолиберализам (исто и Регану), док је успут под прво сатрла британске рударе гурнувши их у још већу беду. Уосталом, многи се пре сећају како су од жене за пијацу пр-агенције пуким редизајном направили „челичну лејди“ па неке будале медијално конзумерски верују да је то све заједно онда права истина, а изгледа и Малишићка. И сад треба неко да плаћа набацане брљотине по Радару? И да по њој, Радару, Н1, Данас суди о Видовдану у Лозници.

Добро структуирано, надасве свеобухватно, разложно и јасно – Видовдански

Шта првенствено треба да нас одреди у расправи по питању рудника Јадра? Пре свега одмах изречено упутство др Јагоша Раичевића, како уопште није тема за широку расправу да ли треба копати у Јадру или не, него је ово ствар озбиљног знања, а САНУ се већ одавно изјаснио да се не сме. Онда о томе нема више шта да се прича ако смо још нормални људи и земља. Све друго је само све више дивљачко и подмукло насиље и ми имамо посла искључиво са разним облицима насиља са несагледивим штетним последицама по живот Срба и опстанак Србије много ширих видова пропадања српског народа и државе.

Разни аспекти насиља се већ сад преплићу и планирају који остају невидљиви у опште медијалној персуазији у коју многи буду увучени у типично медијалном напамет ружичастом обећању свих видова благостања, без и најмањег доказа, а посебно без сагледавања и разумевања постојећих и будућих сложених штетних аспеката и како се они већ конструишу. А да не будемо у потпуном мраку без заправо опште слике, јер САНУ се јасно још пре неколико година изјаснио – не сме да се рудари, али он није могао и да се бави широм појавом гамижућих аспеката у које упадамо са сваким даном што допуштамо да ова неодржива тема по живот остаје актуелна, побринуо се и то утемељено – покрет МИ Снага Народа, који медији намерно избегавају. При томе су они управо пружили на својој прес-конференцији увид у сложени низ аспеката, на начин на који нам то није омогућио ни један наводно озбиљан медиј (примера зашто је донет закон о експропријацији са којим нас нико ништа неће питати док нам отимају имовину по свом нахођењу за интерес разних корпорација, или, лично за њих), па ни једна национална институција, НВО, али ни једна друга политичка организација. Овај вид сериозног обраћања заправо до сад и није био виђен на нашој политичкој сцени – те га треба обавезно погледати, да би се схватило о чему причам. И како би у будућности и други требало овако озбиљно и студиозно из света политике да нам се обраћају. О медијима да и не говорим који функционишу претежно по аферашком принципу у искључиво игри моћи а не у јавном интересу. То би и двор СНС режима довело у неприлику са њиховим табла – перформансом „бројева без возног реда“ и осталим лажљивим подметачинама. Значи, остаје како је управо на овој прес-конференцији истакао др Јагош Раичевић нема расправе о руднику, него је у питању велико знање, а САНУ се изјаснио – „не сме се“, али итекако треба расправити све планиране и друге подлости коју пратећи аспекти са собом повлаче, уопште тај махнити хип раскопавања Србије на све стране, са засад 46 рудника, по коме Србима остаје искључиво да живе као кртице (нешто као Борхесов Алеф, бесмртне у лудилу).