(објављено 24. 06. 2024.)
Хорски громогласно „Убиј Србина“ оних животиња случајно у људском телу Усташа, Албанаца и шиптарских Југоусташа са Косова и Метохије што је Србима брозовштина -„комунистичка борба дала“ посред Немачке на њиховом, немачком стадиону, лажљивој „Дојче веле“ је нешто друго. Прво је било нешто треће Шпиглу (што су сакрили, па и линк другде води), док је испрва ФАЗ типично за њих изнова тупаво арогантно игнорисао, а онда је било и њима то треће „срамљење Срба“, али нико од свих ових да каже онако како је било: позив на убијање Срба што по усташком и југусташком тору стално одјекује како нису кажњени, хајде први пут им је други командовао, а други пут, трећи, а Немци се изгледа топло сећају (исто је било и у Сарајеву кад је окот усташко – југоусташки српској деци слично завијао). Некад гласно, некад себи у браду ова стока на две ноге од Хрвата и Албанаца, као ништа мање српске југоусташе по Београду, док огавни лумпенски двор СНС режима као и обично из практичних разлога ћути, јачајући стално осионост непријатељских зверињака. Њима је важније како Брнабићка брука релативизује немачке прилике са литијумом иако је опште познато да га имају и под водом, али га не ваде поред чистије технологије из њима познатих разлога, а не „да би га вадили и да је поред Берлина“ како блентаво јавност лаже ова појава за свог шефа. Разумео бих ако су њему обећали у Рио Тинту место у управном одбору па да се тако можда сачува до сад муком стечени новац, јер у супротном питање је колико ће да се наспава кад сиђе са власти, а не да му још треба. Не само њему, него и свим тим из радикалске канализације који су препузали у СНС или по канализационој сличности се уклопили, иако су се зорно намерачили још на „пројект ЕКСПО 2027“, као да им никад није доста, па чекају само „крај света“ да их спасе од њихових накупљених грехова којима не могу да одоле, али су сви лумпени са двора по самом свом бићу и образовању тек талог без перспективе атеистичко комуњарских југоусташа, а искључиво сајамско -вашарски националисти који су јасно издали све што ником пре њих није пало на памет, осим дефинитивно брозовцима, двоструко упропаштавајући Србију. Са једне уништавајући друштвену структуру, посебно сигурност, која је основа цивилизованости, а са друге понижавајуће нас увлачећи у ЕУ, у који све више сумњају и некад најтврђе присташе, које још поспрдно фон дер Лајен називају „хромим коњем“. Као тако је прозвали Италијани. Па ето ти онда поново приче о „Средњој Европи“ у коју би ушле све те Аустријске земље (у то и Словенија, Далмација, Хрватска, Славонија), Мађарска, па још и Баварска, а онда ето га и скуп у Бечу на који је 5:0 Марко Ђурић отишао на поклоњење (док се Пинк отрцано бави паковањем снимака из Немачке, као и Вучићу негде прети иста булумента, као да је стварно вредна личност у историји, а не онај лош пример за Србе који ће што пре да забораве). Па шта год Вучић причао није Богом дато право ни једној корпорацији да инвестира, па тако ни по том питању се ништа ни Рио Тинто не разликују колико год насртао. Можда има адвоката који је уважен у Енглеској, читаву мрежу моћних повезаних са њима, као што ће и СНС режим да бира намерно своје недорасле адвокате и мутне стручњаке, како би Србија жестоко изгубила, али то је само новац, а не сатрвен народ, земља и држава сад и у будућности. Претварајући у земљу која више није ни за „гробље“. Како год све то остаје као неучињено време, јер Срби ни са једном појавом огољеног непријатељства нису одавно изашли на крај (било југоусташлука, или, непријатељског рударења, или, растакања државе и народа, ни против алавих извршитеља, чак нам банке и трговци сви од реда наплаћују под СНС режимом као да смо најбогатија земља у Европи, а здравство више људе сахрањује него што их лечи). Нити се након свега било шта научило. Нити ће и кад буде прошлост, али нико неће овај пут знати да пева како се само још пуко арлауче. Медијални пропагандисти, музиканти и медијализовани кафански забављачи оргазмички коло воде од Пинка па надаље, а дан је само један исти, па где ту да стане култура и живот достојан човека, и шта има да се опева, нити се уме.
Трајно бетонирани мозгови из Данас
Колико је Болоња крива није ми познато, али наше опште образовање је траљаво од кад знам за њега, пре свега зато што никад није никог програмски оспособљавало за самосвест како то лепо Пирминi показује. Само је знало да утувљује плитке шеме, за просту свест, шеме које су често нетачне, натегнуте идеолошке догме које претрајавају због лаке свима доступне глупости.
Тако је Данас познат по југоусташкој позицији окупио разне, између њих и јасно ФПН балване и простакушу која се вере по споменику Патријарху Павлу да би му везала кецељу, као да је он баш пример за то (да нам она нешто мекетаво вокистички покаже), да ти нешто трабуњају о Тадићевој критици свих тих „грађаниста“(читај комуњарских Југоусташа међу Србима): како ти поистовећују патриотизам са примитивизмом. Прво, откуд нама таквих „грађана“ кад смо сви ми грађани по формули модерне коју ни један савремени критичар популизма не доводи у Европи у питање: без историјског народа и народног суверенитета нема националне државе и њених институција (и не треба мешати са колонијалном Америком и насељеничким појавама), што је сменило феудални поредак модерним, а без тога нема грађанина у смислу једнакости итд у националној држави. Дискусија само постоји да ли је у демократији исцрпљен потпуно народни суверенитет, али не може бити, што савремена историја показује – нема „краја историје“; те Келзенова пост фестум конструкција за вишенародну, католичку Аустроугарску око које се петљао ван Ојенii, проналазећи „везу“ са Попером. Као што је код нас историјски реч о ексклузивним комуњарским партијашима-грађанима стамболићевске струје, дакле само је и искључиво реч о „југоусташким грађанима“ што нам је брозовштина дала у обликовању српске историје, јер и ови идиоти имају порекло, нису из ничег настали како будаласто замишљају, него их је мајка у Србији породила (на српским просторима). Што већина Срба зна, али југоусташки волови из Данас рађе халуцинирају и то ће тако остати са њиховим безначајним тиражем, корисни само вазда непријатељу који их уосталом и плаћа за њихову пропаганду. Друго у катастрофи криза 2008. Србија се поделила сама изразито на три осе и срља у нестанак, а наша путања нестанка је дефинитивно извеснија од 2012:
Значи, овакви Срби какви су, увек и пре свега елита, већ су изгубили сами од себе 2008. од кад је постало уствари поново примитивно бранити државу, али искључиво српску. Колико је ово очито југоусташки не треба наглашавати? Сами отписујући део по део формата државе да се чак и Тадић саблазнио, ни једног Србина не бранећи, а да се пита Тадић шта је радио, само би се упетљавао. Тако да свим нашим непријатељима већ данас само остаје да доврше посао, а то што још погано мераче заслужна је 2012. и отад изразито лумпенски СНС режим. Док Срби ништа неће учинити. Како дуго ништа не чине, допуштајући да нас од 1943. окупира југоусташлук и да му многи сами служе – хвала Ратку Ристићу што је јавно указао на мени непознатог и вероватно другима Драгана Крстића и његове дневнике који показују „марш кроз институције“ југоусташлука и људске животе за време брозовштине, који нас прати и у данашњим данима.
Није се само канализациона елита СНС двора погубила него сва уствари плитка српска елита, на крају искључиво у индивидуализованом конзумеризму прилика транзиције и његовим масовним халуцинацијама чија је средња вредност, сложило се, управо испао СНС двор по истим жељама и чак по квалитету особина (изгледа да врло мало људи одскаче, а Срби ретко показују поштовање за величине, задњи је био Патријарх Павле, па се нађе беда да и његовом не превише успешном споменику навлачи женску кецељу), као што искуствено од 2000-тих за све ове странке и покрете са југоусташке осе једино није примитивно да и они нешто отму народу. Кад су били власт, баш их је нешто сврбела „владавина права“, како концептуално ни на тренутак нису мислили на старије, саму суштину сигурности у друштву – цивилизованост. После њих је изгледа само могао да дође дефинитивно бескурпулозно штетнији властодржац, јер су нас колонијално предали ЕУ, и да се антипоредак очито експоненцијално рашири до скоро потпуног губитка сигурности и све више отвореног дивљања људи. У том погледу само испадају они као предходни релативно бољи, али и што је најгоре сами не разумеју у чему су исти, а у чему јесте разлика, па се онда покрећу још сулуде излишне теме и стално понављање истих глупости, као у Данас, о заправо супериорности југоусташлука и како је нужна колонизација Србије како би они још више уживали у хипотетичком конзумеризму, од свих непријатеља нежно и они тапшани по леђима, а не само Вучић. Премда нам нема ако уопште мукотрпног излаза док се друштво културно и политички непреорјентише на народњачку осу. Тако да остају два сигурна пута ка истој пропасти и један неизвестан излаз.
Премда будимо реални, нема и о чему да се прича по дневним новинама, дошло је врело лето, људи су напољу, друже се, а и да не буде о „Убиј Србина“ што се орило по ЕУ. Није згодно за њихов регрес за одмор. Па ни Ивану Ивановићу са Нове С се није омакло, како његова мала екипа воли недорасло да попује о другим стварима. Зато, зар они са Данас да испаштају и одједном шире правовремено (тачно и истинито) информисање овде где га нико, никад не заслужује (што би они били ти још против плејаде огавних таблоида за заглупљивање маса на рабош државе). Можда тек мало може о том Рио Тинту, али то је на много вишем месту уствари све договорено у тој општој зеленој превари новог, наводног економског циклуса, који заправо не постоји, али сви морају да учествују. Али, само ко је луд и спреман да много штети свој народ, он нек копа литијум (можда управо зато Немци неће, поред заљубљености у водоник, можда као што каже поштовани Академик Вукосавић могуће је због изгледног будућег развоја генератора за који ће требати баш литијум). Сва три госта код Оље су овог пута у „Утиску недеље“ била изврсна, вредни уважавања за разлику од сабласти из плакара са „Хит-Твита“. Како по стручности, ништа мање по људским врлинама и стварној храбрости да се ангажују. А не типично неукој „храбрости“ мућака којој нас упорно излажу сви до једног напредњачком реформизму, у чему дуго предњачи лумпенски СНС двор режима. Па колико год мало људи у Србији одскакало, просто ме испуњава пријатношћу помисао кад би ови гости из „Утиска недеље“ о држави и народу одлучивали, уз Ратка Ристића и сигурно би се нашло још неколико, и да Срби то прихвате. Уместо свих ових медиокритета, мање или више подлих и обавезно неспособних, који су искључиво опијени тренутно конзумеризмом.
Конзумна свест
Човеку није могуће да „савлада“ смисао и да га потроши – конзумира.
Мноштво је литературе о конзумеризму, а ја се лично држим што се епохе конзумеризма тиче Кондилиса и његове белешке да је наступила око 1850 године. Проблема модерне, као и потоњих времена од конзумеризма па надаље до данас тежње ка хибридним са „паметним“ помагалима (бесмислено их је карактерисати са „вештачком интелигенцијом“, то није никаква интелигенција), да човеку никако није могуће да савлада смисао и да га конзумира (срећу? Као обећања модерне као такве) на било који начин. Могуће је само пронаћи повремено и промењиво живот у складу (како би још Грци рекли) са светом. Уосталом наш смисао је већ само постојање. Само постојање је наш „први“ смисао, а „задњи“ слављење постојања и преношење потомством. Зато се и најгора будала може радовати животу у свако доба, као и најтананија да га негде изгуби и одрекне га се. Све је могуће, јер већ постојимо, дато нам је без наше заслуге. Ми тек себе можемо учинити заслужним, кад га славећи преносимо, најлепше потомством. Као што је демографски проблем у томе, а не у економији. Да је само до оскудице људи никад не би било, него је до конзумерског беса који је у свести постао тренутни конзумеризам, или, сва свест, без трага самосвести.
__________________________________________________
i Stekeler-Weithofer, Pirmin, Kritik der reinen Theorie – Logische Differenzen zwischen Wissenschaft und Weltanschauung, Mohr Siebeck, Tübingen, 2018.
ii van Ooyen, Robert, Hans Kelsen und die offene Gesellschaft, Springer VS, 2017.