(објављено 06. 12. 2023.)
Неки би рекли да уопште није важно, чак да су наши преци били примитивни и насилни што су се бавили са ослобађањем од Турака, док други тврде да су наше елите прокоцкале деценије историје на крајње сумњиве идеологије и политике, ако не већ читав век, посебно, ако се на крају одрекнемо Косова и Метохије због подмукле НАТО агресије, док пре свега стоји питање да ли уопште више има идеје државе међу нама. При чему сви ми у Србији посебно задњих 10 година гледамо како НАТО, ЕУ, све заједно са националном мањином Албанаца у Србији, и уз помоћ њихове матице Албаније, али и уз по уступцима мање-више јавну подршку владајућег српског режима од 2013, свакодневно оштећују државност и општа права Србије, и стално убијају и прогоне Србе на Косову и Метохији, отворено примењујући апартхејд. Док је већ свима при здравој памети јасно, све је то са циљем да се не мање заправо уништи сама државотворност Срба (и то као треба да буде наш пут нормализације?) како би се и физички Срби потпуно уклонили са Косова и Метохије, али и без више икакве сумње присвојила српска државност, култура и дуга историја на Косову и Метохији без које и нема Србије до самог брисања сваког духовног трага Срба, а све то само варвари присвојили уз срамну подршку својих патрона, без чега никад ни не би могли злочин да остваре (то ни сад не могу без њих, па је Косово и Метохија под НАТО окупацијом и поред УН Резолуције 1244). За сво то време органи Србије се бенволентно односе према удесу и помажу (а бране нас шареним возовима и све време чине Србе стално све беспомоћнијим разним смицалицама, као што тако исто владају у Србији), као што и сви присутни велики медији амортизују ову без сумње катастрофу српске државе и народа (ћуте о стварности), а српске институције све до САНУ теже катастрофи. Тако да је можда најтачнија прва теза пасуса, само што је ондашње средњовековне Турке заменио постмодерни Запад и свакако, да уопште није важно. Коначно само ова теза постаје чињеница из дана у дан на наше очи која одређује ову данашњу српску политику, владу, институције укључујући судство, те медије заједно са РТС.
Разорени склад између народа као заједнице и друштва као друштвене структуре
Била су 2023. по први пут масовна убиства деце од стране деце и народ се као заједница само народа окупио (а не политичких клика и њихових присташа – „техничких организатора“, што је постао касније) у свом великом заједничком ходу туге, зачуђености и побуне због дубинског суноврата народа у самодеструктивно насиље, јер зло у овом друштву – друштвеној структури нема више чега да се боји нагризајући и уништавајући све, а пре свега увек и само заједничке вредности народа док га има и није пука неисторијска маса (како се показује разних навијача, па ко их краткорочно или средњорочно окупи нудећи „моде“ уместо вредности док не буду те демистификоване или само превазиђене новим парадигмама усрећења – а илузијама јер ни човек никад није био „биће среће“ – као што нам приповеда давни мит о Икару или још увек за све велики Достојевски, да се човек срећом не може удовољити – показујући сву слабост философије западне модерне коју је коначно сама спознала, али у радикалности нихилизма).
Данас у Србији ништа није исто као 2000-те. Посебно после 2008. и завршетка историјске и транзиционе кризе у катастрофи са многим последицама. Те је данас питање да ли се крећемо у процесима продужене катастрофе из које покушавамо да се избавимо, или, је искључиво реч о преосталим посткатастрофичним процесима? Значи трајно пропале државе и народа, јер је све већ завршено? Заправо баш онолико колико су децембарски избори 2023. референдум за опстанак српске државе и народа као што сам већ у октобру писао , а нипошто не, као што нам представљају из СНС као питање њиховог опстанка, јер је овај везан за посткатастрофични сценарио и на жалост ништа више, искључиво тојнбијевску пропаст државе кроз разарање друштвене структуре кроз лумпенске масе (лумпенпролетерске) и њиховог „двора“ уз онај општи нестанак заједничких вредности народа, али и самог српског народа кроз једино преостале нагоне. Зато они са двора СНС све изражавају поткупљивачки, тек измишљеним економским цифрама које не значе нужно и благостање, јер немају у себи ни привид вредности, идеје културе и цивилизацијског смисла институција. Њима напросто идеје ни не требају него су пост-идејни свет обесмишљеног погледа на свет, те таквог човека, препуштеног нагонима. Зато је њихов „опстанак“ искључиво даља превласт моћи „лумпенске осе“ са свим деструктивним последицама по друштвени структуру уз све и због експоненцијалног раста криминално-корпоративног интереса клика и опште дуго већ од 2000-тих, а посебно 2012-те гомилања у друштвеној структури мањка компетентности и по вертикали, али и по хоризонтали, јер немају ни толико једноставне свести да организација друштвене структуре не сме да трпи, ма ко остваривао екстра добитке (да се не сме сећи грана на којој се седи, да се не сме присвајати на штету самог функционисања друштвене структуре и у свом систему и подсистемима, јер то онда и престаје да буде друштвена структура као таква, а у неком тренутку постајући анархично стихија-друштво). Тако да је СНС заједно са оне друге стране са ЕУ-опозицијом са „југоусташке осе“, искључиво пропасти српске државе и народа. Уосталом, изгледа да доминантно постоје у Србији њихови ресурси, а онда и њихови исходи. Трећа оса – „народњачка оса“ је постала слаба, јер јесте без ресурса и раздробљена. Тако, ако преовлада инерција присутних процеса који су још слабо ако уопште описани у медијима, разјашњени у академској експертизи, него су и на једном и другом месту презентовани искључиво из дана у дан годинама са наративом који почива на увек изнова аферашкој криминал трилер – акробатици уз нешто мало преписаних описа политичког система који нема везе са Србијом, онако како нема пре свега ни друштвена структура, али ни народи, јер људи још увек нису глобализована маса светине.
Утолико се искључиво испредају мантре, са једне стране СНС псеудо-економски репрезентује своју деструктивну политику у целини наводног „успеха“, а заправо ширења пута за пропаст као отворено посткатастрофични конструкт уништавања друштвене структуре, док са друге ЕУ-опозиција и њихови академски стручњаци булазне да су СНС гласачи махом само уцењени (јер за њих су гласачи магловито термодинамичка маса халуцинативно субјективизованих индивидуа за шта постоји прилепљен термин „грађани“, а што нимало нефункционише без националне државе, значи и без познавања идеја државе и народа, па је утолико још једна празна апстракција). Они сами из ЕУ-опзиције и њихове академске заједнице ни не покушавају да схвате и разумеју како СНС има своје гласаче који су данас још већина, јер је српско друштво увелико подељено и то ако околности стварања мултиполаног света омогуће тек средњорочно на три осе. Управо због упорног дугог разарања склада између народа и његове друштвене структуре (у ком се сад може само преживети, јер му је то једина права мера, уместо да је јавне памети и да важи свест о опстати и постојати), а у чему директно учествују сами привржени, али искључиво југоусташкој оси која тежи самоколонијализму безисторијске фрагментарне свести, а не да су негде само њима познато изузето уздигнути, док су напротив само одувек маргинални провинцијалци који сад теже периферији западне моћи да им лично послуже.
Ово данашње друштво више нема никакве везе са друштвом 2000-тих. Зато колико год народ декларативно стајао већински на правој страни (преко 80%) за опстанак народа и државе, исти, као трпни елементи друштвене структуре без паметне елите, а једино се може преживети и мора још живети док смо иоле људи, али због тога се и презире овако наказна друштвена структура, непоштује и искључиво масовно паразитски искоришћава ко колико може по успостављеном основном обрасцу саме елите (нису глуперде и покварењаци овде у Србији маргиналци, што одавно знамо, па и Иво Андрић је својевремено о томе писао како се мора са глупердама и покварењацима на власти), па је народ подељен на три осе, од којих чак већинске две самоубилачки воде у пропаст у овом нашем карневалу уместо историје. При чему је свако унутар своје осе „ексклузивно“ организован по некој својој „рационалности“. Тако да је све шири несклад између заједнице народа и друштвене структуре водио нескладу у заједници и губитку свакодневног важења вредности за целокупну друштвену структуру која се све више распада, а што нам је добро познато (овде деценијама све мање људи зна да ради свој посао и уопште зна шта ради али итекако зна шта му је лични интерес и то паразитски по сваку цену, при чему скоро никог више не руководи одговорност и знање, јер то није ни опредељујуће у свакодневном животу – зато и народњачка оса једино може бити слаба, без ресурса). Али ће и не само неки, него сасвим довољно многи од њих, то звати „модернизацијом“ у „ослобађању“ од заједнице народа, са позиција навијача неке од пре свега моћних клика глобалног интереса у превласти перфомативног као таквог наспрам вредности као таквих у постмодерном свету. А колико се види, личне интересе не потврђују само лумпени са својим двором као очити лажни борци за државу, пристојно и лепо, него и ЕУ-опозиција која је у финишу кампање још почела и отворено да обмањује око Косова и Метохије, почевши од Маринике Тепић која одједном лажно тврди како су били за расправу у Скупштини Србије о Ф-Н споразуму иако су одбили да потпишу такав захтев националне опозиције и понудили накнадно преварно свој предлог по коме би се само расправљао о случају Бањске, а што је и јавно добро познато (мој текст овде Вртоглавица…). Онда је дан-два касније Алексић освануо на Косову и Метохији и потврдио откривену приврженост националним интересима, те Ђилас рекао да Ф-Н споразум прво мора у Скупштину Србије и још свашта нешто, иако је пре тога експлицитно изјавио да је та ствар готова, било да је усмено Вучић прихватио или потписао нема разлике. Коначно је још њихов кандидат за покрајнске изборе изрекао невероватне ствари, да су они “коалиција вредности”? Зар са и овом маскарадом? Да ли је тај сој људи било кад био мање “ковач лажног новца”, како сад, тако и у свим својим ранијим политичким инкарнацијама? Узгред о питању Косова и Метохије може се само разговарати са позиција пуне реинтеграције у Државу Србије, а не да ли ће га или неће ко великодушно непризнати у Србији, јер шта уопште такви траже у српској националној политици одакле год долазили. Сад и сутра. Зато и избори у децембру 2023. и јесу референдум о опстанку српске државе и народа пре свега. Дотле је стигло.
И још као пример:
Тема заједнице и односа друштва и заједнице јесте предмет проучавања са различитим резултатима – у прилогу је пример једне од шеме модерних друштаваi који непосредно укључује заједницу као један од кључних елемената:
i Opielka, Michael, Gemeinschaft in Gesellschaft, 2 изд. VS Verlag für Sozialwissenschaften, Wiesbaden 2006