(објављено 22. 08. 2024.)

Литијумско обрачунавање у друштву је узело маха постајући са полицијским привођењима све опасније, а више није у питању искључиво политички режим (који се бори за „легитимитет“ својих „идеја“), ни (зло)употребљен државни апарат принуде, ни медији, него и делови универзитета одакле желе да нас поприлично бахато убеде (противно и закључцима САНУ) да је опште у Србији копање и екстракција литијума, те замишљена лагеровања јаловишта (бујичним местима, изнад подземних вода) уз још неку хиљаду тона киселине из дана у дан годинама, нешто толико без ризика, да уопште није вредно помена. Него је довољна флоскула за лудаке, радиће се по највишим „европским стандардима“ – а питање је којих, јер сами ови немају ни један рудник литијума, некако им се још увек неће, а није да њихове клике моћи нису алаве. Те још уз махнитије закључивање режима, што медији некритички преносе, да се ми као народ коцкамо са „никад виђеном“ развојном шансом, а што је опет – оно само већ виђено као у живом вицу који ће нам још више пресести са „Београдом на води“ који је микро – климатски и макро – естетски, као и не мање социјално унаказио трајно Београд и провинцијализовао га као нико до сад, што није пошло за руком ни брозовцима са све њиховим оперетским ритуалима (али чему се надати тек од руље лумпена из радикалске канализације). Исто тако, недоносећи вредно помена приход граду у опште важећем лоповлуку, уз све јавно уложено, а што се искључиво претопило у личну добит, у вечно алаво знојавим шапицама пријатељске клике двора режима који се свео на брлог. Коначно на крају уз сасвим сумануто разумевање света двора режима, што нам је „медијално – политички фрагментирано“ пренето на знање: да нама на оваквој развојној шанси „сви завиде“? Те да је супротстављање тровању и опште трајно сиротињском раскопавању целе Србије „терор“ неке мањине над „мистичном већином“ која искључиво крешти са медија, а хоће и да гази колима, јасно најчешће или махом без казне, јер СНС двор режима све своје лагодно, већ уходано феудално изнова ослобађа од одговорности. Како каже у врцавом безумљу један од њих „шта је тона марихуане“, некако заборављајући да су упосленици и државне и војне безбедност чували плантажу „парадајза“. Па испада боље да су садили и даље парадајз, него сад да нас раскопају и све униште у некаквој апстинентској кризи за подмуклостима. Што би Ефраим Кишон рекао, морају порезници да се преваре, да би били задовољни кад те улове макар у нечему, а овде тек наопако мора сам режим да буде у нечему успешно подмукао да би био задовољан сам са собом, а КиМ су већ потпуно одрадили и скроз заборавили, прошло их је сасвим, те им треба нешто ново – али изгледа да народ није прошло, или, су им баш сасвим запамтили, да би своју судбину препустили у њихове руке, па двору режима – брлогу више никако не иде (а изгледа да и неће више ништа крупно, за њих је готово?).

Значи, кроз режимски контролисану јавност њиховим медијима се шире салве безумља око литијума, где једна другу стиже, игноришући знање и одговорност. На постојеће режимско трабуњање се надовезао и озбиљно глуп чланак у сваком елементу из Немачке, који уз гомилу очајних брљотина о историји и политици, брука немачке научнике, као да су поново Хотентоти (то је и даље код њих најгаднија увреда за нешто примитивно, а поново зато што им разног „научног“ није било страно, као и научно-безумног и законски уређеног кастрирања стотина хиљада људи из примитивних намера сакаћења која увек чуче тамо испод површине освежено нацистички, те се од Кантовог објективног лако пада и у научну лаганцију и незасити варваризам). Тако немачки научници не виде никакву разлику у бављењу са Јадаритом – (екстракцијом) и подземним коповима овог или било чега другог, или, је новинарка онако новинарски фрејмовала разговор са њима, издвајајући фрагмент разговора који одговара глупој тези њеног чланка, те тиме од њих правећи само будале. Како год било, заједно значи ако је у јавности, само потврђује завладало безумље стихија-друштва (по мени, епоха, након епохе ризико-друштва У. Бека) која се одвија у редукцији културе живота и нормализацији релативизација значења језика (данас са термином кансл култура) и у искључиво интересу клика моћи. Било домородачких српских, или, немачких, у првенству глобалних англосаксонских клика, а Рио Тинто јесте њихов, све је познато поремећено да би се интерес клика још једном максимализовао и кад заправо нема места за то. Само што у светском систему (И. Валерштајн) постоји хијерархија, па најгоре пролази периферија, а данашња Србија под СНС двором режима (брлогом) је тек између потпуног распада и колоније. Као што постоји солидно вишедеценијско истраживање да стварно глобално богате, моћне породице – дуговеке саме настављају да живе у својим домицилним националним срединама по правилима исте породице, исте школе, исти бракови. Код нас елита криминално стечено богатство сели без проблема у иностранство и кад треба беже као Кокеза, Неша. Увози се радна снага и обара цена рада, повећавајући разлику између обогаћених и осиромашених. Негују феудални односи, опште се све више дивља против јавног реда, па као сад у 2,15 ујутру нека битанга испаљује ватромет у центру Београда избезумљујући и птице у потпуном друштвеном колапсу. Људе су одавно.

Три посла – операције у једном

а) Ми више не треба да будемо „људи књиге“ ?

б) Општа индукција малоумности у српском друштву схизофренијом „непријатеља“ ко је од странаца и њихових агентура у Србији за Литијум, а ко руши Вучића; и да ли имамо право на властиту стварност са и без Вучића и још више његовог двора и свих дворјана и слугу?

в) Брисање сећања – КиМ – не по први пут губљење културе сећања (националне културе).

А.

Упорност са којом режим и његова адвокатска и дискурзивна агентура игнорише налаз САНУ из 2021. по питањима литијума на мах забавља, али пре свега иритира својом једино неваспитаном и примитивном упорношћу да се не уважи врх српске науке, али и дијалога који је тај пут вођен између лобиста рударске компаније, научника и режима, како би заправо стално изнова режим провоцирао некакав нови разговор за разговором иако су сви сувишни како би нас са тим тек заморио и заправо претворио у примитивце који више нису људи књиге, и никакво знање не постоји више за нас. Јер тек тад може „легитимно“ да протури раскопавање Србије од једног краја до другог и опште вишегенерцијско тровање Срба и уз све укидање неповредивости права власништва. Значи нема ни говора о слободном грађанину у Србији још по Локовој дефиницији, а што је изгледа већ уграђено у српске законе са тзв. „приватним оператерима“ који могу по својој вољи опуномоћени од „двора режима“ да отимају туђу личну имовину по својој вољи уз тупу игру о надокнади, као да је моје само новац, па је тиме покривен и „легалитет“ раскопавања Србије за туђ интерес. Док је овако декларисаним односом режима суштински укинут суверенитет народа као већ основе концепта модерног друштвеног система да држава постоји и све ради у народном интересу (што и Устав прецизира, а режим бахато игнорише) – другог нема: суверенитет народа – национална држава и њене институције – слободни грађанин (обрнуто не важи јер основ концепта је народни суверенитет – Русо). Што је суштина на којој почива модерна диференцирана друштвена структура у својој целини, али не код нас где је дуго у току деструкција друштвене структуре и заробљавање у стихија-друштву (још уз и знатно дужу дегенерацију народа током брозовштине и националне државе током неуспешног југословенског пројекта који се никад сам није одбранио посебно историјски штетећи Србима).

Приметимо:

Чињенично, са друштвеним наукама јадно стојимо одавно, док је са природним наукама знатно боља ситуација и у самом САНУ, као и на Универзитету. Српске природне науке имају и некакав углед у свету и у позиционирању Српског универзитета, док су друштвене поприличан ћорак. Од још Михајла Марковића сумњам да је још ко озбиљније цитиран било где (док се њега сећам још из фон Врајтовог „Објашњења и разумевања“ Нолит, 1975.). Уосталом нека сами о томе поближе говоре. Својевремено је РТС снимио неки прилог са физичарем из САНУ управо у овом правцу објашњења ситуације како сам навео, али нека ме друштвењаци коригују. Како год у САНУ су своје рекле природне науке, а то што ће режим да купи по неког подмитљивца не треба да изненади, јер научници итекако знају да продају душу ђаволу знатно чешће из лукративних разлога, а не фаустовских. Данас је уосталом само реч о обичном примитивном покварењаштву не и „ђаволу“ и у сасвим успешно дезорјентисаном западном свету чијим задовољствима смо и сами склони (погледај уосталом расправу Перија и папе Бенедикта 16 са самим ЕУ бирократама који нису хтели да прихвате да је ЕУ на хришћанским темељима) док је тренд потпуно редукцијска хибридизација човека и друштва технологијом (још са АИ без свести који тако често и лако брљави, или, упорно наваљивање са „чоколадом од црва“ наводно због прекобројности људи, иако је опште позната демографска пројекција да човечанство значајно одумире до краја овог века после пика 2050; а Запад ће се свести далеко пре тога на неколико процената од цца. 30% примера 1950. у општој планетарној популацији).

За мене је довољно као и за сваког донекле писменог лаика шта су рекли у расправи у САНУ, као и шта понављају Ратко Ристић, Слободан Вукосавић, Драгана Ђорђевић и многи други. Образовање кад је пристојно, треба да пружи могућност и да методично мислимо и да критички процењујемо, али и онда по томе способност да бирамо ко заслужује поверење изван поља наше експертизе (коначно зависи и са ким ћемо и са ким нећемо и из естетских побуда, а ове са двора кад гледам уопште није пријатно слушати тако тупе физиономије – где мисао никад није прошла, незграпне кости и ботокс), на крају и по њиховим личним излагањима, уважавању, биографијама, али и по вредностима које их воде у јавности. Те Брнабићка нема шта да брине за Ратка Ристића, одавно је он говорио као нестраначка личност и о Косову и Метохији на важним јавним скуповима и знамо похвално шта су његова опредељења и које су вредности, као што се зна и за њу, премда шта год биле, нису ником никад биле важне. Толико. Те СНС режим лумпена уз сав свој труд неће од нас а баш по својој мери направити „људе без књиге“. Поред све опште медијске навике посебно на лоше мишљење. Одавно „медијска јавност“ нема додира са „националном јавношћу“ и културом живота, ако је икад, у све три варијанте пуко је реч о контроли агенда-сетингсом, да ли Пинк, РТС, или, Н1 (ону одвратност од таблоида у које се уврстила и Политика ни не спомињати) нуткајући све стално лошим, малоумним и примитивним обрасцима мишљења и понашања.

Б.

Ми треба да знамо шта је наш интерес без разлике ко су нам све непријатељи, а то је да нипошто не сме доћи до копања литијума, чак шта више да се уведе мораторијум на било које нове како истражне радње те самим тим руднике док се друштвена структура и њене функције не доведу елементарно у ред. Па овде точкови отпадају са аутобуса, пале се, вагони спадају са шина, општи се јавашлук раширио као плима у свим областима друштвене структуре и њеним функцијама. Људи гину ко од шале док раде свој посао, или покушавајући један другог да спасу, а руководства шаљу информације да нипошто нису криви? При том као што је академик Вукосавић рекао нама је кратак рок да спречимо да Рио Тинто успе јер би то била нога у вратима и ту је тачка и ништа више. Зато ако знамо шта је наш интерес, не тиче нас се ко је непријатељ. Него режим мора да се повинује пред суверенитетом народа. У овом случају пред његовом науком, печатираном у САНУ.

Како смо ми Срби одавно народ књиге и међу првима у Европи са својим философским речником (Слободан Жунић), а не варвари, иако смо данас као народ дезорјентисано подељени на три осе. Те се у нашем друштву – друштвеној структури (како је далека већина интегрисана и има своје место у њој – погледати шему друштвене структуре, али и граф време-простор где је свако од нас већином унутар 24 часа у дану, а не то што замишљамо и умишљамо) појављује перверзна буна у делу домаће јавности да Срби имају уопште национални интерес – сад нас је стигло, не КиМ, него оно што се тиче свих нас сам ваздух, вода и земља по којој ходамо сви, а чега је свестан свако са имало нормалне интелигенције. А кад се подсетимо како је КиМ прошло јасно је да ће нас режим потпуно упропастити.

Зато нас се у основи не тиче ко и шта су нам непријатељи – стварно или медијално измишљено, да ли због себично лукративних разлога дворјана брлога, нездраве подмукле потребе двора брлога режима да нас малтретира и пакосно кињи, далекосежне игре ове и оне варијанте наших непријатеља која користи двор брлога за реализацију, те могуће да су и бедан модел развоја ови из режима наметнули који је кратког даха и пропао па срљају у још гори, те су стога ко дивљи вепрови навалили на отворено писмо др Александра Матковића и да му прете. Наш је српски проблем дубок, што нам је школска национална историја која нам се предаје, посебно од 1943. фалш и фуш, а јавна брозовска историја шунд, све заједно ширећи навике лошег мишљења, те ни нисмо способни у основи да синтетишемо националне интересе и да то буде наша агенда, јер су ови буквално забрањени са пуко перверзијом брозовске југоусташке (нацистичке) пројекције. Тако да сви који су тзв. српски антинационалисти су искључиво брозовски југоусташлук који себе замишља данас гротескно још као европску господу и госпође (а за то би најмање морали да прођу обуку кроз дечачке племићке колегијуме, девојачке лицеје по западној Европи, тек отићи на реномирани факултет је већ касно и то се тамо не добија; и не кажем да их нема, можда су и у већем броју), а заправо јесу тек поспрдне имитације површности или јасније малограћани. Као и што сви српски националисти нису људи који разумеју национални интерес и по њему сами поступају. Од ових су бесмислено најзаморнији типови сајамско – вашарски концентрисани око СНС, те они који све само мере по ратовима кад су Срби гинули, као да нема паметније историје. Тако да се нас не тиче непријатељ који хоће Вучићу да скине главу, а који је навалио да се копају рудници у Србији. Наш је данас неподељено национални интерес да се не копа. Те свако ко покушава да прави политику само за себе око тога нема шта да тражи – то је заједничка тачка нашег приоритетног националног интереса са којим нема шале. И тиче се само нас и нипошто ових и оних страних непријатеља којих увек има, што засигурно није гледање кроз ружичасте наочаре СТ. Протића и његов несумњиво бучни самољубиви дилентатизам кад год је био сам у прилици (било као градоначелник или амбасадор), као што сваки Србин ту сам мора да повуче линију и утолико сами препознајемо национални интерес, који су нам иначе били забрањени дуготрајном доминацијом лошег мишљења, а сад видимо на овом животном питању како овај и јесте несумњив национални интерес, како се тиче и свих нас, па и оних који раде против њега као СНС двор и његова награђена послуга, или, директно од рударске корпорације која јесте моћна са својим дугим пипцима (а позната штеточина на многим местима). Утолико нас се тек тичу и ти непријатељи, да знамо ко нам отежава да заштитимо свој национални интерес, што непријатељу треба ставити до знања, ма шта нам обећавао, ласкао, или, нас још више уцењивао – како је таква бескомпромисна природа стварних националних интереса, а овај јесте. За нас са њим нема шале.

В.

Ако је неко заборавио, још је давно у Крушевцу Вучић нашао и да изјави да је Косовски завет тек губитнички мит. Некако је он тако издумао, али онда ни не треба очекивати да он било шта од српског становишта разуме (Црњански – Ломпар) немајући приступ српској култури сећања (оно трајање разумевања света како А. и Ј. Асман дефинишу шта је култура сећања), нити да ће штити српске националне интересе више од сајамско – вашарских блефова што је и дебело потврдио са КиМ. Па човек рађе прави Лего град усред Београда који је пре провинција Дубаиа са центром у облику ТЦ, а све са несносним количинама бетона као да зида на песку, који усијава овај град, приде нарушавајући вековну „осу“ Београда (Храм – Теразије – Калимегдан). На крају жели да зида за ненормални новац хај-тек селендру са огромним фудбалским стадионом у Сурчину док се све распада чега су се његови дохватили, не само ЕПС, КиМ, па у пијаћој води Новог Сада по најновијем гњурају црви. Заман докле?