(објављено 05. 08. 2024.)

Генералну пробу СНС власт је имала 2023. током крвавог пира да научи где су границе власти, као и њихове. Као што знамо ништа није било од тога ( можда су помислиле куд нама да западне и ниучему се нису опоменули, а још мање разумели границе о којима треба посвећено да брину ). Уосталом тад је смрт узела своје, а сад се тек спрема, јер уопште није питање да ли ће, него кад ће нас потровати планирана рударења, прераде и јаловишта, претећи у свакој фази и умножено заједно несрећама, као што ће свима нама мењати живот трајно на горе.

Границе које они тешко могу да прихвате, јер од свог првог дана делују као обмана, али и у окружењу друштвене структуре која никад није разумела границе и кад су постојали покушаји институционализације, то је била симулација, без разумевања, у навици да се живи у обманама које сежу све до 1943. и удруживања брозовштине и усташлука. Како 2. Југославија какву смо ми и познавали не би била могућа како ни чињенично, ни етички, посебно после НДХ-а, геноцида над Србима, чему је и данас склона хрватска стока док се дерињају „Убиј Србина“, него само под руком перверзне „енглеске кухиње“ чак уз лични ангажман Черчила, Ватикана, англосаксонских бомбардера по српским градовима за који нису имали баш никакав ратни изговор да убијају и застрашују српске цивиле и сламају њихов отпор (а видеће се да је то само био увод у нови терор страхом који ће изнова Србију затрести по крају 2. св. рата масовним убијањима). При чему никад није смело бити илузија око Југославије. Ни прве (а та је већ „коштала“ српску елиту способности обликовања властите историје, избрукали су се колико нису били дорасли, уместо макар провинцију по провинцију да удружују од Далмације, Славоније и тек евентуално Хрватске – важно је да су побили оне који су их довели до трона), а ни друге, ако је то уопште више била „Југославија“. Југославије се никад нису саме одбраниле, значи нису ни постојале више од пројекта и онда говорити категоријално о Југославији је потпуна бесмислица. Те разни бешлини и слични њима манипулатори и пре згубидани о српски буџетски трошак, уместо да се умарају са халуцинативним измишљотинама ( чуј „нулта тачка“ а у трећој четвртини историје догађаја – какво је то освежено петљање ), коначно морају да доживе измештање фараона Ј.Б. Тита на Орловачу и самим тим прекид са фактички нацистичким катализатором кроз његово трајно удруживање са усташлуком међу Србима што је он представљао са својом кликом убица Срба, промовишући општи југоусташлук искључиво против Срба, који сам себе данас самоименује и еу-ропизмом (али никад Србима, него нацошки искључиво против, прихватајући све нацизме). Уосталом и сви ти који су ратовали у оба покрета против нацизма били су Срби и ретко ко други. Тако да српска друштвена структура дуго уопште појма није имала о било којим границама у било чему, осим октроисаних. Зато је задње време написати национално истините историјске читанке које и могу да буду поучне уместо овог по свему заглупљујућег и досадног лажног предмета ( иначе тешко да има гротескније историје „победника“ и бешчасније; па је потоњи режим био кич-фараонски и тек је мешавина оперете и крвожедности ). Како год, добром делу садашњих српских малограђанских југоусташа због општег вишка комунистичке пропаганде а мањка образовања тек је њима ових дана нешто баш мука и од ЕУ, од кад тамошња елитна бирократија отворено желе и њих да трују безобзирно рударењима, претварајући циљано Србију потпуно „нацистички“ у „жртвовану земљу“ за своје потребе. Зато и део њих код којих се задржало нешто више разума него идолопоклонства не жели да прихвати злокобно рударење, иако долази од њихових идола, рушећи привид о реду ствари у свету, још потпуно „наопако“ уз загрижену подршку одвратног СНС двора режима ( вођства лумпена – људи који су препузали из радикалске канализација у СНС, али сакупио се талог и из свих пропалих странака код СНС-а).

Колико је нацизам заправо важан за Запад, посебно за шизмогенезу народа контактних земаља које тек треба освојити, заправо ће тек бити објашњено, али оно што се већ сад геостратешки види, а Пољаци поново нису ни свесни у каквом су процепу са лажним обећањима Америке, кад се Немци поново успешно споје са Укронацистима у једну државу и присвоје део Пољске како би укључили Лeмберг и околину ако не и Кијев, територијално се коначно увишестручивши и да тако превазиђу своју иначе историјску судбину искључиво вечно регионалне силе и коначно постану светска сила и тако се ослободе туторства и Енглеза и Француза уз Америчку помоћ. Док луди Пољаци мисле да Америка игра на њих ( а Немци уводе војни рок, испрва 40.000 годишње, а сви мушкарци морају да се пријаве на регрутацију, жене ако хоће, али нико у војсци не прича о роду и педерастији, него дај мушкарце ). Па не трпи Немачка наизглед бесмислено властито привредно пропадање без разлога, него да би имала довољно сиротиње за војну ( још у Огледу 4.) некако планирајући толико да пропадне да има војске, а да не изгуби сасвим економску привлачност ( као што брину да имају довољно сировина, па нашли и Вучића ), премда мени изгледа да ће то пре бити нуклеарни обрачун, јер неће бити довољно квалитетне војске на Западу за сукоб са Русима, будући да ови дуго и све успешније вежбају ( можда пруже већу прилику и другим својим савезницима да озбиљније провежбају ). Док Немци за сваки случај по северним земљама већ марширају, како њихова нада задња умире, а овај ће пут изгледа морати много темељније да она умре зато и толико кукају што су морали да ослободе Руса у размени под притиском Америке који је масовног убицу Руса казнио у Берлину кога су они штитили. Што јесте симбол њиховог будућег кажњавања ако се опет германски упусте како у „весело клање“ тако и индустријско злочинство по конц-логорима, овај пут пре свега за Русе, али и остале непослушне Словене.

Саморегулација

Колико год сами живели у друштвеној структури, наша елита је не разуме, бавећи се пре свега споредним феноменима исте, па и то половично, као очито неуспешно око расподеле, јер српска друштвена структура и није довољно сама функционална нити разуме диференцијацију која није хир идеологије. Премда пре свега се не разуме суштина ни генеза друштвене структуре. Посебно не кондезована национална знања у самој структури. Зато су обмане тако честе и преовлађујуће. Отуда и тек реакције народа кад је преживљавање у питању. Стратегије опстанка, а посебно стратегије постојања и њихове канонизације од језика, преко понашања до институција отуд изостају. Да не говоримо о уметности, ту се претежно баве тричаријама забаве и замајавања колико им је ускраћен духовни доживљај света и његова синтеза (постмодерна фрагментарна свест или још „новије“ „метамодерна“), али и немања образовног основног знања да би досегли свест (шемата који се уче, а припадају националној култури), о самосвести да се не говори.

Стога се народ као заједница буди тек пред бомбама, шоком насиља, као кад је у друштву зло узело слепог и махнитог маха као 2023. Зло се овде, посебно од 2012. ни Закона ни Човека не плаши. Док се од 2000-те више не осећа а тек неартикулише било каква узајамност. Много пута сам поновио да су од 2000-те и Ђинђићевог закона о раду и све шта се десило са шок либералном транзицијом – пљачком и реалним уништитељским немаром према људима, били они кључни догађаји за окоштавање лумпенпролетаријата и настанак те треће осе поделе међу Србима уз нешто јалових транзиционих богаташа који као елита нису низашта (тупе сецикесе). Ни беда 90-их, усташки и југоусташки рат и НАТО агресија нису толико тога одвратно урадиле као кад су људи издани од својих, нове власти ДОС-а, изгубили сваку наду у праведни и успешни поредак који је био обећан. Толико да се и данас званично за то не зна, него се већина са универзитета која би прва требало да огласи прави луда у играма моћи ради задобијања својих ситних апанажа, или, будале стварно у својој навикнутој површности не разумеју српски друштвени процес током историјске кризе и транзиције. Коначно не препознају катастрофу и колапс, на шта се надовезало да нас сулудо рударењем све претворе у „кртице“ под махнитим СНС режимом који и државу болеснички разваљује на Косову и Метохији од 2013. Премда ни једна транзиција ( тзв. по Хантигтону демократизације ) није ни мало љубазан посао, али познаје саморегулацију кроз националну елиту ( више познатих аутора је уочило национално окупљање, ништа либерално, чак и Фукујама иако сам очекивано није знао да објасни) и концепт суверенитета народа, иначе воде трајној нестабилности и коначно пропадању.

Што не значи да се на било који начин може оправдати глупост, насиље, осионост неразумевања моћи лумпена и оних који њих користе као СНС двор режима – брлог који не може никад досећи димензије транзиционог „двора“ у процесу успостављања новог система, јер су заједно превише глупи и још горе обесмишљеног погледа на свет без вредности. Јасно је да су лумпени постали искључиво сви заједно наказно похлепни и више него по природи недоказани, али то би морало и њима да је коначно познато са свим антинационалним и антидржавним брљотинама које се спроводе пре свега у њихово име. Нека само погледају чему је Србе на Косову и Метохији Вучић препустио. Још их је разоружао и избрукао вероватно по задатку са глупошћу у Бањској, која је опет плаћена српским животима. Те да се морају мењати, јер нови систем није СНС – феудални, него модерни, систем суверенитета народа (обавезе да држава ради у интересу народа а не СНС или инвеститора), као што је реч о досезању самосвојне Светосавске српске државе сразмерно садашњим временима (а не Данске, Енглеске и сличних) што јесте у основи наше националне кодификације (културе сећања – разумевања света, да јесмо своји налазећи властите путеве кроз свет и време – увек поново постојећи), да би сад допустили да сви живимо као кртице у руднику од једног краја Србије до другог и будемо отровани. Ми и наше потомство без изузетка. Пред тим се и они морају мењати, ако су још сами Срби.

Како Ми Срби одбијамо да нестанемо.