(објављено 16. 09. 2024.)
Понуђеним мерама у свом обраћању Вучић је искључиво покушао да санира део штете Србима на КиМ узроковане Западном политиком у лику Куртија и то без иједног проактивног потеза. Ништа није мењало да поред дуготрајног уништавања српских институција, перманентног умањивања права живота и растућег дивљаштва којима су Срби изложени, да је ових дана све то попримило још злосутније тоталитарне обрисе насиља (апартхејд према Србима), ближећи се концепту конц-логора са „отвореним вратима“ према Шумадији, уз јасну благонаклоност Запада (потврђујући да их никад нису занимала било каква права и интереси Срба него је реч о њиховој сасвим не скривеној окупацији дела Србије). Тако да је Вучић остао искључиво на трагу политике са овим мерама коју је сам 2013-те договорио са Западом и једино је он сам истрајно спроводи. Ништа се са мерама није променило него је реч о санацији тек дела штете, нити ће, као што се и општи закључак понавља: не може се очекивати да се ова Вучићева политика разорна по Србију и Србе у целини промени. Ма шта нам пропагандно – медијски апарат јавља. Уосталом толико тога штеточинског је СНС (двор режима) произвео да је то већ читава планина, преко које ретко који Србин још може да пређе.
Насилно ограничени разум преживеле српске елите
Поново је почео да се емитује „Утисак недеље“ и на опште изненађење тема је била Косово и Метохија, и све би било уреду, да поново преживела српска елита у лику Бећковићке и Тадића није демонстрирала свој поданички менталитет насилно ограниченог разума релативизујући ко нам је непријатељ, него су „београдски“ брусили Милоша Јовановића из нДСС иако он свакако има далеко боље образовање (домаће и страно) него ово двоје и страно искуство живота, па може боље да упореди. Тако да је код мене преовладао утисак да би ови пре свега да задрже тему КиМ и надаље у свом не превише паметном и свакако погубном кординатном систему. Који више изгледа бољим и то због историјски енормног штеточинства Вучића и његовог СНС – двора режима по питању целе Србије и посебно КиМ, док је једини историјски националну одговорну политику заступао у задњих четврт века искључиво Коштуница и ДСС. Управо само Војислав Коштуница док је био на власти, кога ни једном нису поменули, осим СНС телефон-бота да му приговори за одобрење да албански затвореници наставе служење својих казни на КиМ, где су их очекивано пустили на слободу (а то је вероватно био део сложеног договора са отворено непријатељским Западом, како је Србија на Северу КиМ задржала своје институције и респектабилне снаге безбедности, а што су управо све Вучић и СНС разорили, и сваком разумном познато још много штете произвели од 2013. сами доприносећи прављењу „државе Косове“, што и даље чине ритмички „на махове“ ширећи шарлатанске илузије о њиховој борби за КиМ).
Уосталом ником од преживеле елите, па ни Тадићу није ни близу свести да је управо преживела елита допринела да се историјска и транзициона кризе 2008. заврши катастрофом. Што је само по себи отворило простор, да још након уништења политичког система Србије кроз режим баш ДС са СПС, Запад доведе на власт Вучића и СНС, који отад испуњава све налоге Запада, уништава друштвену структуру Србије, успут уништавајући и државу, а народ претапајући у искључиво тек њему веран лумпенпролетеријат, и јасно немилице пљачкајући и уназађујући земљу.
Не може се само историја јалово препричавати по делима и неделима истакнутих појединаца, него постоје процеси, системи и структуре, јер ни један поједнинац није демијург, него стоји на врху пирамиде неког система и његове структуре. Међутим, код нас се упорно занемарује у свој јавној историји поготово шта се заправо догађало и догађа. И код нас се одвијају процеси који се односе на цело друштво и српски народ, поготово елиту. То што преживела елита упорно одбија да види, као сасвим саморазумљиво, из непрекинутог континуитета праксе, да једва има Хрвата, који није Усташа и данас: 1) док киње многе Србе који и само туристички забасају у Велику Хрватску (Далмација, Славонија и Хрватска), 2) на њиховим изборима истичу да су Усташе, 3) на стадионима се дерињају „Убиј Србина“ па их као домаћин Немци као наивно бране. То је само и даље идеолошко подаништво преживеле елите брозовштини: темељно кроз фузију 1943 брозовштине и усташлука формиране југоусташке нормалности према Србима које је нормално малтретирати. Што преживала елита и дан данас нескривено заступа као да је српство најперверзнији национализам. Као да су Срби држали Јасеновац за Усташе. Уосталом мука са овом преживелом елитом је њихово укорењено подаништво према фараонским и малограђанским идеологијама брозовштине на чему су заснивали свој статус, а и данас то чине, јер у основи дела су им више него скромна – чешће безвредна. Што не треба да изненађује, кад неко пристане да живи у само обманама ради бенефиција, па ограничи властити разум, снађе га „фрагментарна свест“ и налази се у стању Бејтсове шизмогенезе да му је илузорно свуда трава на Западу зеленија иако никад није тамо живео (а да јесте вероватније је да би већина друге приче причала). Таква је била и остала преживела српска елита и сви њихови потомци из брозовштине до данас и нису витално способни макар за „методолошки национализам“ и борбу за опстанак државе и народа, него само за опстанак њихове фигурације као поданичке елите (сад према Западу иако нам је политички непријатељ, ако не и сам не мање егзистенцијалан) – те је Милош Јовановић у праву из ДСС, као и МИ Снага народа, мора се прекинути са овим обликом прикључења ЕУ, јер ће нас уништити – Што је још Коштуница рекао док му је Динкић јавно поручио да је луд. Зато ни не треба да чуди да нас је снашло горе од њих – Тојнбијевска пролетаризација и са њима искључиво пропаст народа и државе, јер је процес такав, опадајући под „СНС лумпенима“. Док ова поданичка елита упорно живи у обмани од 1943. Баш њих брига док имају своје бенефиције.
Оно што Милош Јовановић није схватио да са „југоусташком осом“ међу Србима нема живота ништа мање него са „лумпенском осом“ СНС и брзо ће заборавити како су га ови опет, сад у овом издању „Утиска недеље“ препаметни брусили својим малограђанским триковима, уместо да доприноси јачању народњачке осе где је Ми – Снага народа, Слободан Јанковић са СДС и други, јер је народњачка оса после катастрофе и избацивања Коштунице из српске политике након дугог времена у расту (тим више што пре народ схвати ко су и шта су лумпени и југоусташе – премда управо ови, гле чуда, држе све важне медије и шире се по патрљцима од институција), како је ова једина способна да се бори за опстанка државе Србије и постојање Срба.
Да не дужим, него само да подсетим на истраживање по основним школама Југославије из књиге Мирјане Васовић „У предворју политике“ далеких 60/70-их, да је национална свест деце Словенаца, те Хрвата много већа него Срба и то у урбаним срединама, управо захваљујући брозовском југоусташлуку – значи реч је о процесу свог трајања 2. Југославије.
Преломни датуми
Неспособност посебно српске елите, а онда и самог народа који је данас поготово медијално заробљен у доминантне клишее агенда сетингса, а не наводног „информисања“ чини људе поготово слепим за преломне историјске датуме. Тако нису схватили 2008, 2013, као што ништа нису разумели од 1943. и терора који је потом крваво завладао у Србији, него су многи живели у обмани до идолопоклонистичког обожавања фараона из оперете. Многе преломне године нам измичу и посебна је срамота за академску заједницу да не може да обради процесе. Премда се сам закључак не може избећи: елита је посебно од 2. Југославије искључиво заинтересована за своје преживљавање и користи, док суштински ни не помишља (потпуно безисторијска) на потребну борбу за опстанак српског народа и државе. Таква каква је сама нема баш никакве ни личне самосвести (у Пирминовом смислуi), па ни не може да мисли на постојање – поготово је истој страно историјско постојање народа коме припадају (него би на Месец).
Голи опстанак
Свакако не размишљајући у својој потпуно обесмишљеној лумпенској нарави СНС – двор режима је потегао рударење, посебно екстракцију литијума и угрозио голи живот свима нама. Тако да је то покренуло и део преживљене брозовске елите (део се сврстао уз лумпене) тако да је то покренуло и омогућило борбу народа за опстанак, кроз борбу за голи живот, али посредно се доприноси борби за опстанак народа и државе. Па ће се видети? Свакако нису литије, није ни КиМ, али јесте литијум – толико могу Срби из Србије.
___________________________________________
iНема намере да се сад бавимо Хегеловим разумевањем историје, него Пирминовом опаском на још Хераклитово запажање да се свет за човека у његовим променама приказује као континуитет, а не као дискретни скуп ствари. Јасно је колико је онда и наша свест историјска, а не било каква неповезана инвентура или скуп фрагмената свести што постмодерна намеће својим разним интервенцијама (као и не мање идеологизми, психологизми … коначно медијализми), а на чему запињу и промашаји аналитичке философије од половине прошлог века, као код Квајна са сцијентификованим натурализмом теорије знања или епистемологије. Stekeler-Weithofer, Pirmin, Das Wissen der Person – Eine Topographie des menschlichen Geistes, 2022.