(објављено 16. 12. 2024.)

Случајеви Немачке, Француске, Румуније, отвореног ракетирања Русије, итекако говоре у прилог страха колективног Запада од повратка Трампа, да ће се процеси варваризације започети под Бајденом убрзати, његовом иначе испољеном тежњом „Америке на првом месту“ која ће сама по себи јачати феудализацију међудржавних, а онда неизбежно и друштвених односа, а њих даље гурати од слабијих партнера у отворено врло неповољан вазални однос према Америци.

Крај Европе?

Американци су одлучили да непријатељски уведу санкције НИС-у што сведочи о даљим корацима присилне поделе зона утицаја и кад на силу против интереса погођених земаља, а нема очигледнијег већ годинама примера од Немачке уз сва обећања могуће територијалних добитака у Украјини, а касније и у Пољској, која је у трајном процесу губитка индустрије а раста перспективно војне мобилизационе масе – по плану за почетак 40.000 годишње. При томе и уз непријатељско увођење у зависан – вазални положај, алаво наплаћених вишеструко увећаних војних трошкова, ратних кампања (као у Украјини, Блиски Исток), укључујући енергенте, али и до извлачења европске индустрије дотацијама и пословним могућностима у Америку (није им довољно да их купе него хоће да их иселе, јер то сутра може бити и разорена земља и што је Бајден изгледа још пре неку годину објаснио Макрону како више ништа против није рекао). При свему врло је занимљиво којом се простом информативном перверзијом Американци од почетка служе: 1) мора се прекинути са „малигном“привредном зависношћу од далеко повољнијег и коначно бољег дубиозно угрожавајући тешком муком изграђене позиције успешних земља у светској привреди, тако сулудо постављајући све на главу што се тиче логике „слободног тржишта“, тиме ни мање рушећи либерализам и демократију, а да се ни једна европска држава посебно Немачка није побунила и 2) заштите „нашег начина живота“ који се по америчком обрасцу састоји од опште медијалне примитивизације културе живота забавом и замајавањем. Типично амерички, садржајима који се „лако пију, али ништа квалитетно не остављају“, управо метафорично као кока-кола, коју је одавно Жижек означио као „куповину ничег“ (као што је још раније Адорно констатовао да су американци нација без културе). Уосталом од опере и романа Запад није ништа вредно пажње културно створио (све остало је пука забава за нишче). Што се данас потврђује негледљивошћу америчких филмова и скоро свих врста тв-формата (а тек шта рећи о све већој индукцији малоумности кроз друштвене мреже). Како су се ова друштва свела убрзано на пара-светове медијалног у којима је култура још два параметра: 1) задовољства халуцинативне куповне моћи и 2) последична аморфност човека, изгубљеног у потрошачким медијалним илузијама до хистерије „црног петка“; споља уочљиво, реч је о нихилистичким друштвима „забаве и смрти“, што несумљиво потврђује драстично опадајућа демографија рођених, јер нико не слави само по себи постојање човека (његове људскости) и не покушава да га следећом генерацијом рођених пренесе у стварни свет. Него је све још могуће задовољство у западним стихија-друштвима у капитализму халуцинација (тзв. употребни либерализам краја историје у каријери термина који је поништио и самог човека). А Европа је прихватила, док американци ово зову својом „меком моћи“, ту је искључиво реч о гротескној „куповној моћи“ забаве и замајавања. Што је Кондилис везао за почетак краја грађанског друштва и појаву конзумерског друштва у свим друштвеним спорама још за 1850. (тако очито у архитектури од индивидуализоване градње до квартова сандучара – од Њујорка до најновије глупости као што је „елитни“ Београд на води а заправо Јулино брдо уз реку, који нам је по властитим речима подигао Вучић). Као што се надовезао Хајдегер са „техне“, Лиотар са крајем „великих нарација“, конструктивисти из чега бујају и данашњи амерички џендеристи, вокисти, као општа аморфна стања човека (чији проглас смо гледали на отварању Олимпијаде у Паризу), коначно Латур и многи други са хибридизацијом човека са машинама (које нити знају шта раде, нити зашто – те чувене по бучној медијализацији вештачке интелигенције које су обичан алат, које симулирају алгоритмима стварност уграђујући општу редукцију свести која се тек тако не може развити код човека у самосвест макар онако како је дефинише Пирмин Стекелер-Вајтхофер, а чему се радују код нас носиоци овог пројекта речима по медијима како нас лепо мењају-усмеравају машине, па се ми мењамо са њима на опште задовољство, у масовној телетабилизацији све присутних телетабиса који не ваде главу из мобилних телефона листајући шум испразних порука, носећи га у рукама непрекидно као некада госпође своје пудле све до кревета, немајући више кад да се замисле).

Зашто се и Србија напада овако варварски са искључивањем српских интереса у (пројекту) распада Југославије, санкцијама, бомбардовањем, окупацијом КиМ и стварањем лажне државе, а сад и са НИС-ом са стране Америке (Енглеза) и остатка Запада гура у вазално – а више колонијални однос судећи по „литијумској грозници“ (уз све бесмислено је више користити термин „Европа“ – то је престало да постоји, макар од забране Достојевског, него је реч не о Европи, него нескривеном еунацизму Запада) и поред деценијски услужног режима који су сами западњаци из властите реторте инсталисали? То је највише зато због наше доказане непомирљивости, јер јесмо један од преосталих историјских народа, поред тога што сами себе више тако неразумемо и не знамо да објаснимо, јер одавно не обликујемо властиту историју. Ми данас не умемо ни да ценимо да смо једини на Балкану имали у новијој историји своју краљевску кућу за разлику од осталих (од самих Срба уздигнуту међу нама по старом праву и наше Цркве). А то што је данас у Румунији могуће не изненађује, да Уставни суд Румуније поништи низашта по спољњем диктату први круг избора, јер су одавно навикли као слични на Балкану да им странци одређују будући им врховна власт, али исто говори и о крају демократије на Западу, а посебно о крају модерне и концепта суверенитета народа, па макар то била периферија самог Запад као Румунија, Молдавија, а ако иоле поштено говоримо и ништа није боље ни у центру Запада јер су на све стране присутне „демократске манипулације“ у тзв. старим демократијама чак и покушај убиства председничког кандидата у водећој Западној држави. О чему онда причамо? Посебно занесени југоуси међу нама, али и други? Да је Србији потребно сломити суверенитет и дух да би припала „европским државама“, а заправо постала колонија западних центара моћи, што Запад ни не крије? Док се шире културолошке лажи о задртим традиционалистима и европским модернистима међу нама у општој површности и преовлађујућој (медијалној) баналности. Тако да се ова дуга борба за тзв. „европеизацију“ Србије, данас са ЕУ који нам је отворено непријатељ, најмање од варварског бомбардовања Србије и окупације КиМ своди, или, на варијанту а) са југоусима (југоусташама) међу нама на колонизацију Србије, захваљујући људима „фрагментарне свести“ који себе виде као праву српску елиту, или, варијанту б) Тојнбијевски нестанак, захваљујући лумпенима међу нама, људима искључиво нагона, потпуно обесмишљеног погледа на свет које су западњаци инсталирали у Србији вешто манипулишући друштвеним и политичким процесима у дугом периоду њиховог обликовања наше историје, али и технологије промене свести. Па из те измењене свести Вучић покушава нуђењем неких наводно повољних станова младима хоће да подрије протесте студената, по принципу све купујем и све продајем, а као што је поручио свом страначком подмлатку на скупу у Општини Стари град, да је њихово само да купују кока-колу. Ти његови, истина је и нису за друго, како су само ехо-машина свог шефа, па тако и они траже исто као и он стране факултете, иако се иза тога крије само идеја потпуне разградње националног образовања (ма колико ово било у много чему лоше) – што он зна шта хоће и ко му је тражио, а ови ништа не разумеју као што нису ни једног тренутка као прави лумпенски подмладак.

Афирмативно управљање друштвеном структуром Србије

Из дубине а нема се одакле друго, чуло се у гостовању студената у Утиску недеље, студенти су започели да назиру своје заједништво и народну стаменост, која некима изгледа наивно пред нихилистичким цинизмом европског толковања о вредностима што је Вучић применио као нико пре у Србији практикујући је са својим трабантима све до СПЦ. Света препуног празних фраза пуких флоскула, који се сам распада у стихија-друштвима, Европе пред демографским колапсом који не може да анулира ни све пристигле избеглице ни присилом кроз уништавања њихових светова под варварском руком англосаксонаца, него само повећавају Западњаци своје нагомилане парадоксе и претварају у контрадикције са којима се не успевају да се изборе (посебно видљиво у расту АФД, новије БСВ – премда је ова пројектована варијанта у Немачкој, као и аутентичније левице и деснице у Француској), још кад су под притиском Америке која их своди на вазале махнитих пројеката будућности америчких само феудализованих сукоба пуног спектра (од нацизма до педера) за превласт у свету. У свему томе, таквом контексту културног и политичког краја Европе, у Србији где доминирају две политичке осе у складу са временом пропасти државе и народа, док је народњачка оса институционално и интелектуално маргинална, студенти су заменили културно, друштвено и политички народ и конфротирали су се бауком са две главе (лумпена и југоуса), замењујући и слабу артикулисаност народњачке осе у борби против сила пропасти, захтевајући од свих управљачких чинилаца коначно афирмативно управљање са друштвеном структуром Србије.

Мирноћа студената јесте управо тај режиму несавладиви захтев, који их тера да се одрекну својих уобичајених симулација, на шта стиснути мисли да не могу да пристану, јер би морали да оголе свој антисистем са којим су заробили друштвену структуру Србије. Режим се боји да би га више него што може да поднесе уздрмало ако би поступио онако како би уређеност захтевала, да се изложи сва документација (а то значи запленити папире, компјутере, телефоне итд.) случаја надстрешнице и похапсе и сви власници – учесници у овом хаосу који су заједно створили, јер не мање захтева оно што су у Новом Саду учинили – убили људе. Те да се у складу са поретком поднесу оставке, а не маркетиншки и то сви редом (цела влада, али и председник државе како је сам централна фигура у свим одлукама). Како би тек ово водило коначно афирмативном управљању друштвеном структуром, уместо не сасвим при здравом разуму тврдњи да Србија не сма да стане и ако погине 155 људи, 1550 људи, јер их убијају својим договорима и окружењем које су створили. При чему ни студенте ни најмање не требају да занимају многе приче и са Н1, као халабука о прислушкивању телефона програмима које Норвежани испоручују, Израелци праве, кад нам Норвежани седе и у ЕПС-у, а опште је месте да су они традиционална Цијина испостава (а то онда и преко свих тих поклоњених и купљених прислушкивача ко зна ко све слуша), без чега вероватно не би ни њихов пребогати мастодонт од државног фонда ни опстао, а тек без веће бриге по светској привреди вршљао и богато доходовао. Уосталом Американци су познати да су и Меркелову у њено време прислушкивали и било је ником ништа, а сад да падамо још у фрас ако ДБ прислушкује неки често мутни страни НВО (или од странаца инсталирану странчицу) јесте шала. Свакако, ако немају судску одлуку то је незаконито, али да ли их има смисла пратити итекако (док режим не злоупотребљава само у своје сврхе). Друга је ствар, а биће то пре, како је ово сигнал, да се нипошто не прати шта странци у Србији раде (па и они слушају), а посебно у ЕПС-у као следећем плену. Вероватно многи рачунају па и стварне газде Н1 да је Вучић у стисци те им мора много више дати, или, да траже за њега алтернативу која би им још више дала и тако у круг, док се заправо не почне афирмативно управљати у Србији, управо оно што заправо студенти траже.